Светислав Вуловић

Светислав Вуловић

Светислав Вуловић (Ивањица, 29. новембар/11. децембар 1847Београд, 14. мај 1898) 1) 2) 3) је био правник и књижевни критичар, професор гимназије и Велике школе (југословенска књижевност). Био је два пута ректор Велике школе 1886—1888.4) и један од првих 16 академика Српске краљевске академије.

Биографија

Рођен је 29. новембра/11. децембра 1847. у Ивањици, од мајке Стане, рођене Нишавич и оца Николе, по занимању прво учитељ у Ивањици, а затим судски чиновник у Чачку и Београду.5)

Основну школу завршио је у Краљеву.6) Гимназију је похађао у Краљеву, Чачку и завршио у Београду (1854), а правни одсек7) на Великој школи у Београду (1866).8) Био је најпре 1868. практикант у варошком и трговачком суду у Београду.9) 10) Онда је једно време радио у министарству правде.11) Од 1870 до 1873. је био суплент и предавао је земљопис, физички земљопис, теорију прозе и поезију, затим од 1873. до 1881, је био професор и предавао је засебно српски језик и књижевност, одвојивши их као засебне предмете, на Београдској гимназији.12)13) У међувремену је учествовао у Српско-турским ратовима 1876—1878.14) Две године узастопце био је ректор Велике школе.15) Био је 1887. један од првих 16. академика новоформиране Српске краљевске академије.16)

Књижевни рад

У књижевности се јавио веома рано, а први његови радови излазили су у Вили и у Зори.17) Прво је у Вили уређивао део о народним умотворинама, а затим је од 1871. у Раденику водио књижевну и позоришну критику.18) Јован Скерлић за њега је рекао:

Насупрот догматичкој и класичарској естетици Ђорђа Малетића, која је тада владала по школама, против метафизичарске и идеалистичке критике новосадских критичара који су још увек давали тон у српској књижевности, Вуловић, угледајући се на Бернеа, започиње »природну критику«, много слободнију и искренију, са више гипкости и осећања релативности, готово импресионистичку у данашњем смислу речи. Он суди писце не по неким мртвим и апсолутним правилима, по »естетичким калупима« како је он писао, но по непосредном утиску који њихова дела чине на њега. Он хоће слободу књижевнога стварања, тражи у књигама не саобразност са правилима реторике и естетике но књижевну лепоту. У своју критику уноси и личног елемента, казује своје утиске, осећања и схватања. 19)

Зачетник је српске импресионистичке критике, користећи међу првима биографски метод.20) Критику је највише писао за позоришне комаде у Истоку и Отаџбини.21) њих је касније одштампао у једној књизи Из позоришта (1879).22)23) У позоришној критици је увео козерски тон.24)

Касније се посветио књижевним студијама о највећим српским песницима.25) Најпознатије су му књижевне студије О Ђури Јакшићу, О Сими Милутиновићу Сарајлији и О Његушу.26) Највећи рад му је књига о Бранку Радичевићу.27) Његове студије значајно су допринеле да се ови писци поново прочитају, боље разумеју, више цене и да се у њиховим радовима више ужива.28)

Поред осталога написао је Другу читанку за средње школе, Читанку за више разреде гимназија и реалки.29) Писао је Науку о књижевности и изучавању словенске књижевности.30) Превео је Прилоге дијалектици душе од Фајхтерелсбена.31)

У последњој фази свог рада посветио се изучавању споменика старе српске књижевности. Писао је о Светом Сави, Стевну Првовенчаном, Доментијану, Теодосију и Никодиму.32) Изучавао је у Бугарској старе дијалекте и споменике.

Био је 1892. један од оснивача Српске књижевне задруге.

Био је дугогодишњи члан Главног просветног савета.33)

Породица

Године 1878. се оженио са Милком Котуровић, са којом је имао петоро деце, два сина и три ћерке.34)

Умро је од запаљења плућа и сахрањен је скромно.35)

Академик

Редовни је члан Српског ученог друштва (Одбора за науке философске и филолошке) од 24. VI 1879. Прави је члан Српске краљевске академије (Академије философских наука) наименован 5. IV 1887. Секретар је Академије философских наука од 22. II 1891. до 22. II 1892, од 22. II 1896. до 22. II 1897. Са приступном беседом о Бранку Радичевићу, проглашен је за академика Српске краљевске академије{{напомена|Год. 1 (1887) 147–153 (Извод)))

Литература

2)
ЖИ3 http://www.archive.org/stream/pomenikznamenit00miligoog#page/n929/mode/2up Милићевић, Додатак Поменику
3)
29. новембар и 2. мај по старом календару
4) , 20) , 24)
Миливој Ненин, 2006, стр. 514
5) , 7) , 12) , 35)
Миливој Ненин, 2006, стр. 513
6) , 9) , 11) , 13) , 15) , 29) , 30) , 31)
Бранково коло 4, 1898, 640
8)
НА Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд 1929, књига 4, 1187
10) , 14) , 18) , 21) , 23) , 26) , 27)
Народна енциклопедија
16) , 17)
Милићевић, Додатак Поменику
19)
СК http://www.ask.rs/ASK_SR_AzbucnikPisaca.aspx Јован Скерлић, Историја нове српске књижевности, стр.335-336
22) , 25) , 28)
Јован Жујовић, 1899, стр. 209
32)
Јован Жујовић, 1899, стр. 210
33)
Јован Жујовић, 1899, стр. 212
34)
Политика, 29. 4. 1929, стр. 6
Штампање