Корисничке алатке

Алатке сајта


ђорђе_радић

Ђорђе Радић

Ђорђе
Радић
ђорђе_радић.jpg
Рођење:
4. мај 1839.
Зрењанин,
Хабзбуршка монархија

Смрт:
11. октобар 1922.
Краљево,
Краљевина СХС

Познат као:
агроном, професор и управник
први српски доктор
пољопривредних наука

Ђорђе Радић (Велики Бечкерек, 22. април/4. мај 1839 — Краљево, 11. октобар 1922), српски агроном, професор и управник Ратарске школе у Краљеву. Био је први српски доктор пољопривредних наука.

Биографија

Ђорђе Радић је рођен у Великом Бечкереку (Зрењанин) 22. априла/4. маја 1839. у породици свештеника Јована Радића. Основну школу похађао је у Великом Бечкереку, а гимназију у Оравици, Сремским Карловцима и Винковцима.1) Студирао је пољопривредне науке у Пољопривредној школи у Колчавци код Прага.2) Школу је завршио 1859, па је био на пракси на пољопривредном имању кнеза Шварценберга у Фрауендорфу.3) Поред тога имао је прилике да упозна пољопривредну организацију и на осталим кнежевим имањима, али и имањима још неколико племића. Вратио се 1861. године у Суботицу, да би једно време провео на имању грофа Чеконића у Жомољу, а након тога је пропутовао кроз Војводину настојећи да упозна стање пољопривреде.4) Крајем 1861. вратио се у Нови Сад, где је 1862. почео да издаје лист „Сељак”.5)

Те године пропутовао је Аустрију, део Швајцарске и делове Немачке да би проучавао пољопривреду у тим подручјима. У Бечу је 1864. положио испит за професора природних наука, па је постављен за професора гимназије у Новом Саду.6) Током 1865. и 1866. путовао је по Швајцарској, Француској, Немачкој, Белгији и Холандији поново ради проучавања пољопривреде тих земаља.7) У Бечу је 1867. докторирао пољопривредне науке, или како се то тада називало докторат филозофије са пољопривредном расправом.8)

Основао је у Новом Саду огледно имање за проучавање страних гајених биљки, а основао је и живинарник и пчелињак.9) Кнез Михаило Обреновић је чуо за њега, па га је позвао да обнови Земљоделску школу у Топчидеру.10) Међутим због противљења министра финансија Косте Цукића школа се није обновила. Ђорђе Радић прешао је 1869. у Кнежевину Србију.11) По доласку у Србију организовао је прву Земаљску пољопривредну изложбу у Крагујевцу, а 1871. организовао је другу изложбу у Топчидеру.12) Учествовао је 1872. у оснивању Земљоделско-шумарске школе у Пожаревцу.13) Ту је постављен за професора. На позив кнеза Николе I Петровића боравио је од 1875. до 1878. у Црној Гори, где је основао Земљоделску школу у Даниловграду.14) Први је у Црну Гору донео сорте раних кромпира. Вратио се 1878. на место професора у Пожаревцу.15) Основао је 1882. године Ратарску школу у Краљеву и био је постављен за њеног првог управника.16) На том месту остао је до пензионисања 1889. Касније је био два пута постављан за привременог управника и поново пензионисан. Написао је 41 књигу и уџбеник, а био је аутор око 600 популарних чланака у разним пољопривредним часописима. Био је уредник часописа „Сељак” (1862—1869), „Тежак” (1870—1873) и „Домаћин” (1880—1881). Увео је разне нове биљне сорте у пољопривредну производњу у Србији, а са новим сортама је вршио огледе на опитним имањима да би се уверио да ли вреде за нову средину.17) Уводио је нова оруђа за пољопривредну производњу и о томе је писао популарне чланке. Пропагирао је увођење племенитих раса стоке.18) Вршио је и огледе са свиленом бубом. Направио је Атлас гајених биљака Србије.19)

Редовни је члан Српског ученог друштва (Одсека јестаственичког и математичарског) од 1870. Почасни је члан Српске краљевске академије од новембра 1892.

Литература

  • Љ. Павићевић, M. Мијушковић, Живот и дело српских научника, Књига 1, уредник Милоје Р. Сарић, САНУ, Београд, 1996, ИСБН 86-7025-231-7
  • В. Алексијевић: Савременици и последници Доситеја Обрадовића и Вука Стеф. Караџића : био-библиографска грађа. Рукопис се чува у Одељењу посебних фондова Народне библиотеке у Београду. P 425/11 (В. Алексијевић).
  • С. Петровић: Сто година пољопривредних школа у Србији. Београд, 1953.
  • Љ. Павићевић: Др Ђ. Радић, свјетли лик наше културне прошлости. Савремена пољопривреда 9 (1966) 793–800.
  • В. Шолаја и A. Магдић: Инжењери у књаж. и краљ. Србији. Београд. 1994.
  • Љ. Павићевић, М. Мијушковић: Ђорђе Радић. Нови Сад, 2000.

Спољне везе

1) , 2) , 3)
Љ. Павићевић, M. Мијушковић, 1996, стр. 97
4) , 5) , 6) , 7) , 8) , 9) , 10)
Љ. Павићевић, M. Мијушковић, 1996, стр. 98
11) , 12)
Љ. Павићевић, M. Мијушковић, 1996, стр. 99
13) , 14) , 15)
Љ. Павићевић, M. Мијушковић, 1996, стр. 100
16)
Љ. Павићевић, M. Мијушковић, 1996, стр. 101
17) , 18) , 19)
Љ. Павићевић, M. Мијушковић, 1996, стр. 102
ђорђе_радић.txt · Последњи пут мењано: 2023/07/06 18:53