Лазар Сочица
Рођење: 9. април 1842. Плужине, Османско царство Смрт: 1910. Горанско, Црна Гора

Лазар Сочица (Плужине, 9. април 1842 — Горанско, 1910), српски пивски војвода из Црне Горе. Истакао се у Хецеговачком устанку 1875—1878.

Лазар Сочица се родио 28. марта/9. априла 1842. године у селу Плужине у Пиви од оца Ристана и мајке Јоване.¹⁾ Са шест година остао је без оца, а када се 1849. његова мајка преудала за богатог пивског војводу Шћепана Љешевића Лазара је дала код његовог стрица Теодосија Сочице, који је био архимандрит манастира Пиве.²⁾ У манастиру Пиви провео је шест година и научио је код свог стрица да добро чита и пише.³⁾⁴⁾ Отишао је након тога код мајке и очуха, који није имао мушких наследника, па је Лазара узео за посинка и наследника.⁵⁾ Када су непријатељи убили Лазаревог очуха наследио је његово богато имање, а од 16. године почео је да се бави трговином.⁶⁾ За време Вукаловићевог устанка Лазар је био први устаник у Пиви и истакао се током рата против Турака.⁷⁾

Кнез Данило га је 1858. узео за свог перјаника.⁸⁾ Био је перјаник до 1863, када се уредила граница Црне Горе. Пошто је Пива остала у турском поседу вратио се са кнежевог двора на своје имање у Пиви.⁹⁾ Турски паша је Лазара настојао да придобије, па га је именовао за пивског јузбашу.¹⁰⁾ Док је био у турској служби бавио се трговином закупа, односно под закуп би набављао оно што је требало турској војсци у том пограничном подручју и још се више обогатио.¹¹⁾ Завист код неких Турака постала је за њега опасна, па је одлучио да пређе границу и оде у Црну Гору.¹²⁾ За Ђурђевдан 1873. отишао у планину, где му је било стадо, а Турци су посумњали да намерава да буни народ, па су га позивали на разговор.¹³⁾ Сазнао је да је оптужен, па је побегао у Дробњаке код свога ујака Живка Пекића.¹⁴⁾ У Дробњацима је био до Невесињске пушке 1875.¹⁵⁾

Лазар Сочица је на вести о Невесињској пушци одмах сакупио чету и појурио у помоћ.¹⁶⁾ До 14. августа 1875. неуморно је херцеговачким старешинама слао позиве на устанак против Турака.¹⁷⁾ Устаници су 14. августа успешно сачекали и разбили турску војску код Мориња.¹⁸⁾ Сочица је са својом четом 15. августа напао и запалио Бјељиње.¹⁹⁾ Освојио је и запалио 16. августа турску кулу на Поникви, а 17. августа Кршљу.²⁰⁾ Већ 18. августа предало му се 12 турских караула са 200 Турака, а 19. августа предале су му се 4 карауле, четири чардака и једна тврђава.²¹⁾ Током тих акција заробио је доста пушака и муниције. Са Дед-агом Џенгићем и Селим пашом сукобљавао се више пута крајем августа и почетком септембра и из сукоба је излазио као победник.²²⁾ Сервер паша је након жестоке битке успео да 22. септембра продре до Горанског и донесе снабдевање.²³⁾ Без договора са осталима неуспешно је 20. септембра напао Невесиње и при том изгубио 70 устаника.²⁴⁾ Сочица је заједно са Вулом Хаџићем и протом Церовићем 29. октобра заузео добро брањену турску тврђаву Безује, у којој је била велика количина муниције и хране.²⁵⁾

Сочица се посебно показао својим јунаштвом у бици на Муратовици од 10. до 12. новембра, када се заједно са Пеком Павловићем, Богданом Зимоњићем, Максимом Бачевићем и Вулом Хаџићем сукобио против турске војске под командом Шевкет паше, који је покушао да донесе снабдевање за Горанско.²⁶⁾ У тој бици погинуло је 1.345 Турака и 100 устаника. Лазар Сочица је 12. децембра 1875. године за показану храброст, вештину и јунаштво изабран од војске за војводу.²⁷⁾ Тада је 1200 херцеговачких устаника изабрало Сочицу за пивског војводу.²⁸⁾ Рауф-паша је наумио да деблокира Никшић, па је 23. децембра са 8.000 војника и топовима напао Лазар Сочицу и Богдана Зимоњића на Крстцу.²⁹⁾³⁰⁾ Захваљујући бројчаној надмоћи Турци су успели да потисну устанике и коначно допреме снабдевање за Никшић. До тога великога устаничкога пораза дошло је због неслоге међу устаницима, јер се већина устаничких вођа, укључујући и Пеку Павловића, није придружила Сочици и Зимоњићу, па су они на Крстацу располагали малим снагама.³¹⁾ Лазар је и након тога задавао Турцима велике невоље сачекујући Турке крај њихових утврђења. По други пут победио је заједно са Пеком Павловићем и Симом Бачевићем Турке на Муратовици марта 1876.³²⁾ Ту су Срби заробили два топа и целом опремом.³³⁾ У бици је погинуло 817 Турака.³⁴⁾ У биткама се одликовао не само јунаштвом него и брзином, па га је кнез Никола назвао Муњицом.³⁵⁾

Лазар Сочица је у почетку био уз кнеза Николу, али касније је био против њега.³⁶⁾ Подржавао је омладину у тражењу Устава за Црну Гору.³⁷⁾ Противници кнеза су били организовани у клуб народних посланика, зван клубаши. Клубаши су тражили блиске везе са Србијом и подржавали су југословенску идеју. Клубаши су 1907. основали Народну странку на челу са Шаком Петровићем Његошем, а Лазар Сочица је био један од неколико главних оснивача Народне странке. Међутим кнез је забранио странку. Лазар Сочица је једно време био ухапшен, јер је припадао клубашима. Саградио је у Горанску велику кулу, једну од највећих у Црној Гори, а према Цвијићу са најлепшим погледом на Балкану.³⁸⁾

• Јово Накићеновић, Лазар Сочица, Војвода Пивски, Србадија, Беч, 1876, стр. 76-79
• Буне и устанци у Босни и Херцеговини у 19. веку, Војноисторијски институт ЈНА, Београд, 1952.
• Народна енциклопедија српско–хрватско–словеначка, том 4, Београд, стр. 262-263

Lazar Socica