Корисничке алатке

Алатке сајта


лазар_сочица

Лазар Сочица

Лазар Сочица (Плужине, 9. април 1842 — Горанско, 1910), српски пивски војвода из Црне Горе. Истакао се у Хецеговачком устанку 1875—1878.

Наследник пивског војводе

Лазар Сочица се родио 28. марта/9. априла 1842. године у селу Плужине у Пиви од оца Ристана и мајке Јоване.1) Са шест година остао је без оца, а када се 1849. његова мајка преудала за богатог пивског војводу Шћепана Љешевића Лазара је дала код његовог стрица Теодосија Сочице, који је био архимандрит манастира Пиве.2) У манастиру Пиви провео је шест година и научио је код свог стрица да добро чита и пише.3)4) Отишао је након тога код мајке и очуха, који није имао мушких наследника, па је Лазара узео за посинка и наследника.5) Када су непријатељи убили Лазаревог очуха наследио је његово богато имање, а од 16. године почео је да се бави трговином.6) За време Вукаловићевог устанка Лазар је био први устаник у Пиви и истакао се током рата против Турака.7)

Кнежев перјаник и пивски јузбаша

Кнез Данило га је 1858. узео за свог перјаника.8) Био је перјаник до 1863, када се уредила граница Црне Горе. Пошто је Пива остала у турском поседу вратио се са кнежева двора на своје имање у Пиви.9) Турски паша је Лазара настојао да придобије, па га је именовао за пивског јузбашу.10) Док је био у турској служби бавио се трговином закупа, односно под закуп би набављао оно што је требало турској војсци у том пограничном подручју и још се више обогатио.11) Завист код неких Турака постала је за њега опасна, па је одлучио да пређе границу и оде у Црну Гору.12) За Ђурђевдан 1873. отишао у планину, где му је било стадо, а Турци су посумњали да намерава да буни народ, па су га позивали на разговор.13) Сазнао је да је оптужен, па је побегао у Дробњаке код свога ујака Живка Пекића.14) У Дробњацима је био до Невесињске пушке 1875.15)

Невесињска пушка

Лазар Сочица је на вести о Невесињској пушци одмах сакупио чету и појурио у помоћ.16) До 14. августа 1875. неуморно је херцеговачким старешинама слао позиве на устанак против Турака.17) Устаници су 14. августа успешно сачекали и разбили турску војску код Мориња.18) Сочица је са својом четом 15. августа напао и запалио Бјељиње.19) Освојио је и запалио 16. августа турску кулу на Поникви, а 17. августа Кршљу.20) Већ 18. августа предало му се 12 турских караула са 200 Турака, а 19. августа предале су му се 4 карауле, четири чардака и једна тврђава.21) Током тих акција заробио је доста пушака и муниције. Са Дед-агом Џенгићем и Селим пашом сукобљавао се више пута крајем августа и почетком септембра и из сукоба је излазио као победник.22) Сервер паша је након жестоке битке успео да 22. септембра продре до Горанског и донесе снабдевање.23) Без договора са осталима неуспешно је 20. септембра напао Невесиње и при том изгубио 70 устаника.24) Сочица је заједно са Вулом Хаџићем и протом Церовићем 29. октобра заузео добро брањену турску тврђаву Безује, у којој је била велика количина муниције и хране.25)

Војвода

Сочица се посебно показао својим јунаштвом у бици на Муратовици од 10. до 12. новембра, када се заједно са Пеком Павловићем, Богданом Зимоњићем, Максимом Бачевићем и Вулом Хаџићем сукобио против турске војске под командом Шевкет паше, који је покушао да донесе снабдевање за Горанско.26) У тој бици погинуло је 1345 Турака и 100 устаника. Лазар Сочица је 12. децембра 1875. за показану храброст, вештину и јунаштво изабран од војске за војводу.27) Тада је 1200 херцеговачких устаника изабрало Сочицу за пивског војводу.28) Рауф-паша је наумио да деблокира Никшић, па је 23. децембра са 8.000 војника и топовима напао Лазар Сочицу и Богдана Зимоњића на Крстцу.29)30) Захваљујући бројчаној надмоћи Турци су успели да потисну устанике и коначно допреме снабдевање за Никшић. До тога великога устаничкога пораза дошло је због неслоге међу устаницима, јер се већина устаничких вођа, укључујући и Пеку Павловића, није придружила Сочици и Зимоњићу, па су они на Крстацу располагали малим снагама.31) Лазар је и након тога задавао Турцима велике невоље сачекујући Турке крај њихових утврђења. По други пут победио је заједно са Пеком Павловићем и Симом Бачевићем Турке на Муратовици марта 1876.32) Ту су Срби заробили два топа и целом опремом.33) У бици је погинуло 817 Турака.34) У биткама се одликовао не само јунаштвом него и брзином, па га је кнез Никола назвао Муњицом.35)

Међу оснивачима Народне странке

Лазар Сочица је у почетку био уз кнеза Николу, али касније је био против њега.36) Подржавао је омладину у тражењу Устава за Црну Гору.37) Противници кнеза су били организовани у клуб народних посланика, зван клубаши. Клубаши су тражили блиске везе са Србијом и подржавали су југословенску идеју. Клубаши су 1907. основали Народну странку на челу са Шаком Петровићем Његошем, а Лазар Сочица је био један од неколико главних оснивача Народне странке. Међутим кнез је забранио странку. Лазар Сочица је једно време био ухапшен, јер је припадао клубашима. Саградио је у Горанску велику кулу, једну од највећих у Црној Гори, а према Цвијићу са најлепшим погледом на Балкану.38)

Литература


Lazar Sočica
Lazar Socica

1)
Ј. Накићеновић, 1876, стр. 76
2)
Ј. Накићеновић, 1876, стр. 76-78
3) , 5) , 6) , 7) , 8) , 9) , 10) , 11) , 12) , 13) , 14) , 15) , 16) , 17) , 18) , 19) , 20) , 21) , 22) , 23)
Ј. Накићеновић, 1876, стр. 78
4)
„НА”, Народна енциклопедија српско–хрватско–словеначка, Београд, том 4, стр. 262-263
24)
Војноисторијски институт, 1952, стр. 86
25)
Ј. Накићеновић, 1876, стр. 78-79
26) , 27) , 28) , 29) , 32) , 33) , 34)
Ј. Накићеновић, 1876, стр. 79
30) , 31)
Војноисторијски институт, 1952, стр. 93
36) , 37)
НА
38)
КУ
лазар_сочица.txt · Последњи пут мењано: 2021/09/27 19:18