Николај Иванович Костомаров (рус. Николай Иванович Костомаров) (Јурасовка, 16. мај 1817 — Санкт Петербург, 19. април 1885), руски и украјински историчар, етнограф и писац. Био је професор историје на Универзитету у Кијеву, а касније на Универзитету у Санкт Петербургу. Аутор је многих књига, укључујући и чувену биографију козачкога хетмана Богдана Хмељницкога. Написао је и тротомну Руску историју у биографијама главних личности.

Рођен је 16. маја 1817. године у Јурасовки у Воронешкој губернији у Царској Русији. Његов отац је био локални велепоседник, који је љубав према франсуској књижевности пренео на свога сина. Николај је студирао историју на Универзитету у Харкову. Током 1840. магистрирао је радом О значају уније у Западној Русији, али због неслагања харковскога архиепископа урадио је 1843. нови рад О историјском значају руске народне поезије. Након тога истраживао је и радио биографију козачкога хетмана Богдана Хмељницкога.

Једно време био је гимназијски професор у Ровну и Кијеву, а 1846. постављен је за професора историје на Универзитету у Кијеву. У Кијеву је био укључен у књижевни кружок, у коме је био и Тарас Шевченко. Чланови кружока маштали су о пансловенским идејама. Да би ширили своје пансловенске идеје свој кружок су трансформисали у илегалну организацију „Братство Ћирила и Методија”. Маштали су о федерацији словенских народа готово без централне власти. Један студент их је пријавио, па су 1847. били ухапшени и кажњени. Костомаров је годину дана био заточен у Петропавловској тврђави и после тога пребачен на службу у Саратов, где му је забрањено да држи предавања или да штампа радове. У Саратову је наставио да пише биографију Богдана Хмељницкога, а 1855. добио је дозволу да оде у Санкт Петербург, да доврши биографију Хмељницкога. Поново се вратио у Саратов, где је написао Устанак Стенке Разина, а 1859. добио је положај професора историје на Универзитету у Санкт Петербургу.

Након студентских протеста 1861. године и затварања универзитета одржавао је јавна предавања, па је изгубио место професора у Санкт Петербургу. Добијао је позиве универзитета у Кијеву и Харкову, али по налогу министарства образовања морао је одбити те понуде и посветити се само књижевном раду. Написао је и тротомну Руску историју у биографијама главних личности.

Дописни је члан Српског ученог друштва од фебруара 1869. Написао је и аутобиографију - Н. И. Костомаров: Автобиография. Москва 1922.

• http://www.rulex.ru/01110888.htm
• Гласник Српског ученог друштва 68 (1889) Додатак: 58–59.
• Grande Encyclopédie, Paris 21 (Th. Volkov).
• Украïнська радянська енциклопедiя 7 (1962) 291–292 (Аноним).
• Славяноведение в дореволюционной России, Москва: АН СССР, 1979., 191–193 (В. Г. Сарбей).
• История Славянской Филологiи, 492–496 (В. Ягичъ).

• Краћа биографија на сајту САНУ

Nikolaj Kostomarov