Петар Ђорђевић
| Петар Ђорђевић |
|---|
 |
| Рођење: 3. јул 1855. Крагујевац, Кнежевина Србија Смрт: 1. децембар 1902. Београд, Краљевина Србија Познат као: филолог, професор и политичар |
Пера или Петар Ђорђевић (Крагујевац, 21. јун/3. јул 1855 — Београд, 18. новембар/1. децембар 1902), српски филолог и политичар. Био је професор гимназије у Крагујевцу и Београду и државни саветник.
Живот и рад
Петар Ђорђевић је рођен 3. јула 1855. године у Крагујевцу, где је завршио основну школу и гимназију.1) Након завршене Велике школе у Београду постао је 1874. практикант у министарству просвете, а од 1875. наставник гимназије у Београду.2) У Крагујевцу је био наставник гимназије од јесени 1875. до 1885, када је премештен у београдску гимназију.3) Од 1890. био је секретар министарства просвете, од 1891. начелник, а од 1892. државни саветник.4) Пензионисан је као присташа радикала након државног удара 1894.5) Након тога радио је у државној штампарији као члан комисије за штампање монополисаних предмета.6) Током 1901. постао је доживотни сенатор.7)
Био је једно време уредник „Братства”, „Просветног гласника” и „Наставника”.8) Написао је мноштво филолошких чланака по разним часописима.9) Марљиво је сакупљао речи за Речник Јазу.10)
Писао је студије из српске синтаксе (О падежима без предлога, О реду речи у српском језику) и школску Теорију књижевности (1892).11) Учествовао је у 3. издању Вуковог српског рјечника заједно са С. Томићем и Љубомиром Стојановићем (1898).12) Издао је Скупљене граматичке и полемичке списе В. Караџића (3 књиге, 1894—1896).13) Од 1897. до 1902. био је врло активан председник Српске књижевне задруге.14) За штампу је уредио животопис Герасима Зелића у 3 свеске.15) Преводио је Тургењева, Шчедрина, Корољенка, Гаршина и Стањуковића.16)
Академик
Дописни је члан Српске краљевске академије (Академије философских наука) од јануара 1890. Прави је члан (Академије философских наука) од 1894. Секретар Академије философских наука од 1897. до 1900. Привремени секретар Српске краљевске академије од 1899. до 1902. Приступна беседа: O реду речи у српском језику. Проглашен фебруара 1896.
Био је дописни члан ЈАЗУ.
Литература
- Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка / ред. Станоје Станојевић, Београд, 1924. 1 (A. Белић).
- Миливој Шрепел, Некролози: Пера П. Ђорђевић, Љетопис, број 17, Југославенска академија знаности и умјетности, Загреб, 1903, стр. 159—164
- Некролог: Пера П. Ђорђевић, Дело, број 25, уредник Драгољуб М. Павловић, Штампарија Аце М. Станојевића, Београд, 1902, стр. 658—660