Николај Мурзакевич
Николај Никифорович Мурзакевич (рус. Николай Никифорович Мурзакевич) (Смоленск, 21. април/3. мај 1806 — Одеса, 15/27. октобар 1883), историчар и археолог, професор Лицеја (Одеса).
Живот и рад
Син је свештеника. Образовао се у смоленском духовном семинару и московском универзитету. Био је професор руске историје у Ришељевском лицеју, а потом је директор истог. Путовао је по јужној Русији, занимајући се историјом, археологијом и етнографијом. У архивима широм Русије је пронашао доста старих докумената од значаја. Био је оснивач, секретар и потпредсједник друштва за историју Русије у Одеси. У издањима тог друштва је написао око 130 чланака о нумизматици, историји и археологији. Много чланака је издао и у другим часописима и периодици.
Посебно је издао: Descriptio nummorum veterum graecorum et Romanorum (1835), Перевод Аррианова Перипла Понта Евксинского, с коммент. (1836), Географическая карта древних эллинских поселений при бер. Черного и Азовского морей (1836), История генуэзских поселений в Крыму (1837; магистарска дисертација) и др. Његова аутобиографија до 1852 г. је објављена у часопису „Русской Старине” за 1887, 1888. и 1889. годину.
Академик
Кореспондентни је члан Друштва српске словесности од јануара 1853. Дописни је члан Српског ученог друштва наименован љета 1864.
Литература
- Энциклопедически словарь. С. Петербург, Брокгаузъ и Єфронъ, 1890–1904. 20 (1897) 210 (В. Рудаковь).
- OSN 17 (1901) 888.
- Славяноведение в дореволюционной России, Москва: АН СССР, 1979., 244–245 (Б. Н. Билунов).