Рене Таљандје, звани Сен Рене Таљандје (франц. René (Gaspard-Ernest) Taillandier, dit Saint-René) (Париз, 16. децембар 1817 — Париз, 23. фебруар 1879), француски књижевник, књижевни критичар и историчар. Био је професор на Сорбони у Паризу и члан Француске академије. Објавио је 1872. дело Србија, Карађорђе и Милош (La Serbie. Kara-George et Milosh), књигу која је имала велики утицај на став о Србији.

Рене Таљандје је рођен 16. децембра 1817. године у Паризу као син песника Ренеа Таљандјеа.¹⁾ Школовао се у Паризу, а након тога у Немачкој, где је дипломирао на Универзитету у Хајделбергу.²⁾³⁾ Једно време школовао се и у Минхену, где је имао везе са Фридрихом фон Шелингом.⁴⁾ Постао је 1841. заменик професора књижевности на Универзитету у Стразбуру.⁵⁾ Хабилитирао је 1843. у Паризу са тезом: De Summa providentia res humanas administrante quid senserint prioris Ecclesiae Scriptores, et quae apud eos fuerit hujus doctrinae fortuna et incrementum. Dissertatio Academica.

Након тога предавао је као професор у Монпељеу од 1846. до 1863.⁶⁾ Од 1863. предавао је на Сорбони у Паризу као суплент Сен-Марк Жирардена на катедри француске поезије.⁷⁾ Постао је 1868. професор реторике на Сорбони.⁸⁾ Постављен је у време Треће републике 1870. године за државног саветника и за државног секретара министра образовања.⁹⁾ Постао је 1873. члан престижне Француске академије.¹⁰⁾ Од 1846. редовно је објављивао у „Revue des Deux Mondes”.

Поред француске интересовао се и за европску књижевност и историју. Посебно се трудио да упозна Французе са Немачком, и са Источном и Јужном Европом.¹¹⁾ Много се занимао за Славене, који су тада били под немачким притиском и турском тиранијом.¹²⁾ Његова „Revue des Deux Mondes” постала је трибина за одбрану права свих прогоњених.¹³⁾ Своје погледе на свет је филозофски заснивао и веома добро заступао. Објавио је књигу Србија, Карађорђе и Милош (La Serbie. Kara-George et Milosh, Paris 1872). Та књига представљала је одличну историјску студију, а књижевно је била одлично написана.¹⁴⁾ Имала је за Србију огромне користи, јер је утицај књиге био сличан утицају Ранкеове књиге о тадашњој Србији.¹⁵⁾ Та књига преведена је на српски и изашла је као Србија од устанка на дахије 1804. до Једренског мира 1830. Таљандјеова студија о Србији излазила је најпре од 1869. године у „Revue des Deux Mondes”.¹⁶⁾

Дописни је члан Српског ученог друштва од 25. I 1870.

Његова главна дела су:

• Беатрис (Béatrix, 1840)
• Студија о револуцији у Немачкој (Etudes sur la révolution en Allemagne, 1853)
• Немачка и Русија, историјска и књижевна студија (Allemagne et Russie, études historiques et littéraires, 1856)
• Песник Кавказа или живот и дела Михајла Љермонтова (Le poète du Caucase ou la Vie et les oeuvres de Michel Lermontoff, 1856)
• Историја и филозофија религије (Histoire et philosophie religieuse, 1860)
• Грофица Далбани (La comtesse d’Albany, 1862)
• Морис д Сакс (Maurice de Saxe, 1865)
• Корнеј и савременици (Corneille et les contemporains, 1864)
• Драме и романи књижевног живота (Drames et romans de la vie littéraire, 1870)
• Србија, Карађорђе и Милош (La Serbie, Kara George et Milosch, 1871)
• Десет година немачке историје (Dix ans de l’histoire d’Allemagne, 1875)
• Генерал Филип де Сегур (Le général Philippe de Ségur, 1875)
• Ренегати 89-те (Les renégats de 89 ,1877)
• Краљ Леополд и краљица Викторија (Le roi Lèopold et la reine Victoria, 1878)
• Борсо, живот и дела (Boursault, sa vie et ses oeuvres, 1881)

• Grande Encyclopédie, Paris 30, 874
• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 4, Београд, 1929, стр. 18
• С. Рене Таљандије: Србија у 19. веку. Краљево 1990.

• Краћа биографија на сајту САНУ

Rene Taljandje