Стеван Бинички
Рођење: 20. децембар 1840. Мали Мушалук, Лика Смрт: 28. април 1903. Београд

Стеван Бинички (Мали Мушалук, Лика, 20. децембар 1840 — Београд, 28. април 1903), српски пуковник који се истакао у српско-турским ратовима. Командујући Ибарском дивизијом ослободио је Прокупље и Куршумлију децембра 1877.

Стеван Бинички је рођен 20. децембра 1840. године у Малом Мушалуку у Лици.¹⁾²⁾ У Италији је завршио четири разреда основне школе, а у Славонији је завршио три разреда техничке граничарске школе.³⁾⁴⁾ У Бечком Новом Месту (Винер Нојштат) завршио је курс Војне академије.⁵⁾ Као аустријски официр учествовао је у Аустријско-сардинијскоm рату 1859.⁶⁾ Истакао се у Аустријско-пруском рату 1866. у бици код Садове.⁷⁾

Ступио је 1. јануара 1870. године у српску војску са чином инжењеријског поручника.⁸⁾⁹⁾ Био је 1870. први управник понтонског градилишта, а од 1870. до 1874. био је командант понтонског моста на Ђунису и Јасици.¹⁰⁾ Унапређен је 1874. у чин капетана 2. класе.¹¹⁾ Од 1874. до 1875. био је командант понтонског батаљона.¹²⁾ Поред српског језика говорио је немачки и италијански језик.¹³⁾

На почетку Првог српско-турског рата командовао је одредом од 4 батаљона на Јанковој клисури.¹⁴⁾ Његов одред добио је задатак да затвара Јанкову клисуру и спречава продор Турака од Куршумлије према Крушевцу.¹⁵⁾ Стеван Бинички је самоиницијативно одлучио да заузме Јанкову клисуру, па је крушевачки одред кренуо у напад у зору 2. јуна 1876.¹⁶⁾ Најпре су отерали турске граничаре са њихове карауле и после тога су се сукобили са Турцима на њиховом главном положају на Чучалу.¹⁷⁾ До 11 сати успели су да потисну Турке према Блацу и онда су се утврдили на Чучалу.¹⁸⁾ Након неуспешног турског контранапада Бинички је на коњу повео Србе да гањају пораженог непријатеља.¹⁹⁾ Коњ му се саплео о један плот и пао је, а при паду Бинички је сабљом повредио руку.²⁰⁾ Како нико није могао да преузме заповедништво обустављено је гањање поражених Турака.²¹⁾

Унапређен је августа 1876. у капетана 1. класе.²²⁾ Пред битку код Горњег Адровца 1. септембра 1876, командовао је десним крилом са само два батаљона на Песковитом лазу.²³⁾ Он је поново самоиницијативно одвео два своја батаљона да помогне Вукањском одреду на Вукањи.²⁴⁾ Турска војска је уочила ту слабост српског десног крила, што је одмах настојала да искористи у бици.²⁵⁾ Посебно се истакао у бици на Кревету од 28. до 30. септембра 1876.²⁶⁾ У оквиру корпуса Ђуре Хорватовића командовао је са 7 батаљона од Гребуна до Рујника.²⁷⁾ Бинички је са својом колоном из Шиљеговца предузео 28. септембра 1876. енергичан напад према Градетину, заузео је турски шанац на Малој коси и уклинио се у главни турски положај.²⁸⁾ Турци су безуспешно покушавали да га потисну, па је ту са војском заноћио.²⁹⁾ Једино је јединица под командом Стевана Биничког успела да првога дана битке на Кревету потисне Турке.³⁰⁾ Турци су 30. септембра усмерили главни напад против Биничког на Малој коси.³¹⁾ Када су јаке турске снаге почеле да потискују његову јединицу са заузетих положаја Бинички је сјахао са коња и личном храброшћу покушао да охрабри своје војнике.³²⁾ Међутим, био је тешко рањен.³³⁾ Унапређен је у чин потпуковника новембра 1876.³⁴⁾

На почетку Другог српско-турског рата командовао је Ибарском дивизијом, која је 15. децембра 1877. прешла границу у две колоне, код Јанкове клисуре са једном колоном и код Гревца и Суповца са другом колоном.³⁵⁾ Његова једна колона је 18. децембра ослободила Прокупље, а онда је 20. децембра кренула према Куршумлији.³⁶⁾ Морала је да чека другу колону, да би заједнички ослободили Куршумлију.³⁷⁾ Бинички је у Прокупљу 21. децембра 1877. издао наређење да ће бити стрељан свако ко покуша да изврши насиље или пљачку било над српским, албанским или турским становништвом.³⁸⁾ Наредио је да се не улази без одобрења домаћина у куће Албанаца.³⁹⁾

Српска врховна команда наредила је Биничком да ослободи Куршумлију, Самоков и Преполац, да би се спречило да Хафиз-паша са својом војском са Косова не дође у помоћ турској војсци у Нишу.⁴⁰⁾ Самоков и Преполац представљали су планинска утврђења, која су јужно од Куршумлије водила према Приштини.⁴¹⁾ Стеван Бинички је од две своје бригаде оформио Куршумлијски одред, који је у три колоне наступао од Јанкове клисуре и Прокупља према Куршумлији.⁴²⁾ Напредовање српске војске ометао је велики снег, који је управо пред њихово наступање завејао планинске путеве. Бинички је 25. децембра 1877. године са својим одредом ослободио Куршумлију.⁴³⁾ Иако је требао да заузме утврђења на Самокову и Преполцу задовољио се запоседањем само првих утврђења на Самокову.⁴⁴⁾ Бинички је сматрао да је Ибарска дивизија превише развучена и да би наступањем према Преполцу само изложио леви бок и позадину, па је због тога наредио да војска само брани Куршумлију.⁴⁵⁾

Бинички је био свестан да не може да одбрани Куршумлију у случају напада Хафиз-паше са његовом војском из смера Приштине.⁴⁶⁾ Пошто није могао да добије појачања Бинички је обавестио Врховну команду да је болестан и поднео је лекарски налаз као доказ.⁴⁷⁾ Знали су да је главни разлог за његово такозвано боловање неслагање са планом операција, али дозволили су му 5. јануара 1878. да оде на лечење, а на његово место су поставили Јована Прапорчетовића.⁴⁸⁾

Након рата 1879. био је начелник инжењерије у Моравском корпусу.⁴⁹⁾ Након тога био је командант Нишавске дивизије.⁵⁰⁾ Од 1881. до 1883. био је најпре командант пиротске окружне војске, а онда командант града Ниша.⁵¹⁾ Током 1883. био је командант инжењерије.⁵²⁾ Унапређен је 1883. у чин пуковника.⁵³⁾ Био је 1884. на дужности ађутанта краља Милана Обреновића и командант Моравске дивизијске области.⁵⁴⁾ Био је миљеник краља Милана.⁵⁵⁾ У Српско-бугарском рату 1885. био је командант Шумадијске дивизије.⁵⁶⁾ Пензионисан је за време намесништва 22. јуна 1891.⁵⁷⁾ Реактивиран је 1895, када је постављен за директора фабрике дувана.⁵⁸⁾ Поново је пензионисан 1900.⁵⁹⁾ Објавио је дело: Одломци из ратних бележака 1876.⁶⁰⁾ Његов син Станислав Бинички (1872—1942) био је познат као композитор Марша на Дрину.

• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 1, Београд, стр. 206—207
• Петар Опачић, Саво Скоко, Српско-турски ратови 1876-1878, БИГЗ, Београд, 1981.
• Слободан Ђукић, Страни утицаји на развој српске војне доктрине 1878-1918 године, докторска дисертација, Београд, 2013.

Stevan Binicki