Добро дошли на Српску енциклопедију

Стеван Бинички

Стеван Бинички

Стеван Бинички (Мали Мушалук, Лика, 20. децембар 1840 — Београд, 28. април 1903) је био српски пуковник, који се истакао у Српско-турским ратовима. Командујући Ибарском дивизијом ослободио је Прокупље и Куршумлију децембра 1877.

У аустријској служби

Стеван Бинички рођен је 20. децембра 1840. у Малом Мушалуку у Лици.1)2) У Италији је завршио четири разреда основне школе, а у Славонији је завршио три разреда техничке граничарске школе.3)4) У Бечком Новом Месту (Винер Нојштат) завршио је курс Војне академије.5) Као аустријски официр учествовао је у Аустријско-сардинијскоm рату 1859.6) Истакао се у Аустријско-пруском рату 1866. у бици код Садове.7)

У српској војсци

Ступио је 1. јануара 1870. у српску војску са чином инжењеријског поручника.8)9) Био је 1870. први управник понтонског градилишта, а од 1870. до 1874. био је командант понтонског моста на Ђунису и Јасици.10) Унапређен је 1874. у чин капетана 2. класе.11) Од 1874. до 1875. био је командант понтонског батаљона.12) Поред српског језика говорио је немачки и италијански језик.13)

Први српско-турски рат

На почетку Првог српско-турског рата командовао је одредом од 4 батаљона на Јанковој клисури.14) Његов одред добио је задатак да затвара Јанкову клисуру и спречава продор Турака од Куршумлије према Крушевцу.15) Стеван Бинички је самоиницијативно одлучио да заузме Јанкову клисуру, па је крушевачки одред кренуо у напад у зору 2. јуна 1876.16) Најпре су отерали турске граничаре са њихове карауле и после тога су се сукобили са Турцима на њиховом главном положају на Чучалу.17) До 11 сати успели су да потисну Турке према Блацу и онда су се утврдили на Чучалу.18) Након неуспешног турског контранапада Бинички је на коњу повео Србе да гањају пораженог непријатеља.19) Коњ му се саплео о један плот и пао је, а при паду Бинички је сабљом повредио руку.20) Како нико није могао да преузме заповедништво обустављено је гањање поражених Турака.21)

Унапређен је августа 1876. у капетана 1. класе.22) Пред битку код Горњег Адровца 1. септембра 1876, командовао је десним крилом са само два батаљона на Песковитом лазу.23) Он је поново самоиницијативно одвео два своја батаљона да помогне Вукањском одреду на Вукањи.24) Турска војска је уочила ту слабост српског десног крила, што је одмах настојала да искористи у бици.25) Посебно се истакао у бици на Кревету од 28. до 30. септембра 1876.26) У оквиру корпуса Ђуре Хорватовића командовао је са 7 батаљона од Гребуна до Рујника.27) Бинички је са својом колоном из Шиљеговца предузео 28. септембра 1876. енергичан напад према Градетину, заузео је турски шанац на Малој коси и уклинио се у главни турски положај.28) Турци су безуспешно покушавали да га потисну, па је ту са војском заноћио.29) Једино је јединица под командом Стевана Биничког успела да првога дана битке на Кревету потисне Турке.30) Турци су 30. септембра усмерили главни напад против Биничког на Малој коси.31) Када су јаке турске снаге почеле да потискују његову јединицу са заузетих положаја Бинички је сјахао са коња и личном храброшћу покушао да охрабри своје војнике.32) Међутим био је тешко рањен.33) Унапређен је у чин потпуковника новембра 1876.34)

Други српско-турски рат

На почетку Другог српско-турског рата командовао је Ибарском дивизијом, која је 15. децембра 1877. прешла границу у две колоне, код Јанкове клисуре са једном колоном и код Гревца и Суповца са другом колоном.35) Његова једна колона је 18. децембра ослободила Прокупље, а онда је 20. децембра кренула према Куршумлији.36) Морала је да чека другу колону, да би заједнички ослободили Куршумлију.37) Бинички је у Прокупљу 21. децембра 1877. издао наређење да ће бити стрељан свако ко покуша да изврши насиље или пљачку било над српским, албанским или турским становништвом.38) Наредио је да се не улази без одобрења домаћина у куће Албанаца.39)

Српска врховна команда наредила је Биничком да ослободи Куршумлију, Самоков и Преполац, да би се спречило да Хафиз паша са својом војском са Косова не дође у помоћ турској војсци у Нишу.40) Самоков и Преполац представљали су планинска утврђења, која су јужно од Куршумлије водила према Приштини.41) Стеван Бинички је од две своје бригаде оформио Куршумлијски одред, који је у три колоне наступао од Јанкове клисуре и Прокупља према Куршумлији.42) Напредовање српске војске ометао је велики снег, који је управо пред њихово наступање завејао планинске путеве. Бинички је 25. децембра 1877. са својим одредом ослободио Куршумлију.43) Иако је требао да заузме утврђења на Самокову и Преполцу задовољио се запоседањем само првих утврђења на Самокову.44) Бинички је сматрао да је Ибарска дивизија превише развучена и да би наступањем према Преполцу само изложио леви бок и позадину, па је због тога наредио да војска само брани Куршумлију.45)

Бинички је био свестан да не може да одбрани Куршумлију у случају напада Хафиз паше са његовом војском из смера Приштине.46) Пошто није могао да добије појачања Бинички је обавестио Врховну команду да је болестан и поднео је лекарски налаз као доказ.47) Знали су да је главни разлог за његово такозвано боловање неслагање са планом операција, али дозволили су му 5. јануара 1878. да оде на лечење, а на његово место су поставили Јована Прапорчетовића.48)

Касније дужности

Након рата 1879. био је начелник инжењерије у Моравском корпусу.49) Након тога био је командант Нишавске дивизије.50) Од 1881. до 1883. био је најпре командант пиротске окружне војске, а онда командант града Ниша.51) Током 1883. био је командант инжењерије.52) Унапређен је 1883. у чин пуковника.53) Био је 1884. на дужности ађутанта краља Милана Обреновића и командант Моравске дивизијске области.54) Био је миљеник краља Милана.55) У Српско-бугарском рату 1885. био је командант Шумадијске дивизије.56) Пензионисан је за време намесништва 22. јуна 1891.57) Реактивиран је 1895, када је постављен за директора фабрике дувана.58) Поново је пензионисан 1900.59) Објавио је дело: Одломци из ратних бележака 1876.60) Његов син Станислав Бинички (1872-1942) био је познат као композитор Марша на Дрину.

Литература

  • Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд , књига 1, 206-207
  • П. Опачић, С. Скоко, 1981, аутор Петар Опачић, Саво Скоко, наслов Српско-турски ратови 1876-1878, издавач БИГЗ, место Београд, година 1981
  • С. Ђукић, 2013, наслов Страни утицаји на развој српске војне доктрине 1878-1918 године, докторска дисертација, аутор Слободан Ђукић, година 2013, место Београд
1)
НА Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд , књига 1, 206-207
2) , 3) , 5) , 6) , 7) , 8)
С. Ђукић, 2013, стр. 72
4) , 9) , 10) , 11) , 12) , 22) , 34) , 50) , 51) , 52) , 53) , 57) , 58) , 59)
Народна енциклопедија
13) , 49) , 54) , 55) , 56) , 60)
С. Ђукић, 2013, стр. 73
14) , 15)
П.Опачић, С.Скоко, 1981, стр. 35
16) , 17) , 18) , 19)
П.Опачић, С.Скоко, 1981, стр. 41
20)
П.Опачић, С.Скоко, 1981, стр. 41-42
21)
П.Опачић, С.Скоко, 1981, стр. 42
23) , 24) , 25)
П.Опачић, С.Скоко, 1981, стр. 131
26) , 28) , 29) , 30)
П.Опачић, С.Скоко, 1981, стр. 154
27)
П.Опачић, С.Скоко, 1981, стр. 151
31) , 32) , 33)
П.Опачић, С.Скоко, 1981, стр. 155
35) , 36)
П.Опачић, С.Скоко, 1981, стр. 217
37) , 38) , 39)
П.Опачић, С.Скоко, 1981, стр. 218
40)
П.Опачић, С.Скоко, 1981, стр. 220
41) , 42)
П.Опачић, С.Скоко, 1981, стр. 221
43) , 44) , 45) , 46) , 47) , 48)
П.Опачић, С.Скоко, 1981, стр. 223
Штампање