Добро дошли на Српску енциклопедију

Битка на Кревету

Битка на Кревету, одиграла се 28. и 30. септембра 1876. на западној обали Мораве на Кревету близу Алексинца, између српске и бројчано надмоћније турске војске за време Првог српско-турског рата. Битка се окончала нерешено.

План битке

Турци су на моравском фронту располагали са 5 дивизија са око 65.000 војника.1) Поред тога располагали са са општом резервом од око 24.000 војника код Ниша.2) Српска војска имала је око 44.000 војника распоређених у 78 батаљона.3) Код Алексинца било је 13 и по батаљона под командом потпуковника Јована Поповића, код Бобовишта било је 7 и по батаљона, а на Делиграду 11 батаљона.4) На западној обали Мораве било је 9 батаљона на Ђуниском вису, 12 и по батаљона на Кревету (гребену између Ђуниса и Пешчаничке реке) и од Кревета до Китице био је 21 и по батаљон под командом Ђуре Хорватовића.5) Генерал Михаил Черњајев планирао је да српска војска користећи полукружну основицу нападне турску војску са крила и са фронта и да их одбаци у Мораву или у бег.6) Планирао је да алексиначка војска 28. септембра ујутро преко понтонског моста код Глоговачког виса пређе на западну обалу Мораве и да нападне десни турски бок код Тешице.7) Требало је да истовремено војска са Бобовишта врши притисак, а војска са Кревета и од Делиграда да крене у фронтални напад.8) Хорватовићев корпус требао је да напада лево турско крило и да надире према алексиначкој војсци.9)

Неуспешан српски напад

Битка на Кревету започела је 28. септембра 1876. ујутро. Алексиначка војска није завршила преко ноћи понтонски мост, па се вратила у утврђење.10) У напад је најпре кренула српска војска са Кревета.11) Српска војска са Кревета је покушавала у неколико јуриша да савлада турску утврђену линију, али након огромних губитака и десеточасовне борбе вратили су се на Кревет.12) Одмах након војске са Кревета у акцију је ступила војска са Ђуниског виса, неуспешно покушавајући да заузме турско утврђење изнад Љубеша.13) Мајор Стеван Бинички из састава Хорватовичћевог корпуса се са колоном из Великог Шиљеговца уклинио у турски главни положај на Малој коси и одбијао је све контранападе, па је ту и заноћио.14) Центар и лево крило Хорватовићевога корпуса напали су у 11 сати и деломично су освојили нека турска утврђења, али у контранападу турска војска је повратила изгубљено.15) Хорватовићев корпус је имао мало снага на веома широком фронту, а поред тога изостала је подршка српске војске из Алексинца.16) Алексиначка војска се појавила, али морала је да се креће другим правцем, при чему се изгубило много времена.17) Турци су српску војску из Алексинца натерали код Моравца на повлачење.18)

Турски контранапад

Пошто је српски напад био неуспешан на целом фронту, сем на Малој коси, онда је турска војска у 16 сати предузела противнапад на српску војску на Кревету.19) Одличним дејством српске артиљерије са Кревета одбијен је турски контранапад.20) Због замора обе војске битка се није обновила током 29. септембра.21)

30. септембар

Турци су 30. септембра 1876. у 8 сати обновили напад.22) Најпре се радило само о демонстративном нападу, а у 10 сати предузели су напад против Стевана Биничкога на Малој коси и успели су да потисну српску војску са предње линије одбране на Малој коси.23) Стеван Бинички је покушао да личном храброшћу охрабри своју војску, али тешко је рањен, што је још више угрозило српску одбрану.24) Начелник артиљерије Сава Грујић је на том простору брзо организовао артиљерију и спречио теже последице.25) После тога повраћен је изгубљени положај. За то време према наредби Черњајева Јован Поповић је требао да изведе демонстративни напад према Тешници.26) Са алексиначком војском прешао је око 9.30 преко моста у Глоговцу, заузео је Бујмир, али пошто је тада добио лажни извештај о турском нападу на Бобовиште, вратио се према Алексинцу.27)

Резултат

Српска војска је у бици на Кревету имала 176 погинулих, 851 нестали и 1.786 рањених војника.28) Турци су имали око 600 кола рањених војника.29) Била је то једна од највећих и најкрвавијих битака Првог српско-турског рата.30) Српска војска се јуначки борила у тродневној бици са бројчано надмоћнијим противником.31) Српска војска је била пренапрегнута у тој бици. Након битке турска војска је добијала појачања, а српска је малаксавала.32) Примирје после битке је трајало до 11. октобра и битке код Великог Шиљеговца.

Литература

  • Петар Опачић, Саво Скоко, Српско-турски ратови 1876-1878, БИГЗ, Београд, 1981.
1) , 2) , 3) , 4) , 5)
П. Опачић, С. Скоко, 1981, стр. 151
6) , 7) , 8) , 9)
П. Опачић, С. Скоко, 1981, стр. 152
10) , 11) , 12) , 13)
П. Опачић, С. Скоко, 1981, стр. 153
14) , 15) , 16) , 17) , 18)
П. Опачић, С. Скоко, 1981, стр. 154
19) , 20) , 21) , 22) , 23) , 24) , 25)
П. Опачић, С. Скоко, 1981, стр. 155
26) , 27) , 29)
П. Опачић, С. Скоко, 1981, стр. 156
28) , 30) , 31)
П. Опачић, С. Скоко, 1981, стр. 157
32)
П. Опачић, С. Скоко, 1981, стр. 158
Штампање