Добро дошли на Српску енциклопедију

Битка код Великог Шиљеговца

Битка код Великог Шиљеговца, одиграла се од 19. до 21. октобра 1876. на западној обали Мораве крај Великог Шиљеговца између српске и бројчано надмоћније турске војске за време Првог српско-турског рата. Турска војска је победом у тој бици створила услове за освајање Ђуниса.

Несташице у српској војсци

Након тродневне неодлучне битке на Кревету 28-30. септембра 1876. српска и турска војска биле су исцрпљене, па је затишје трајало до половине октобра.1) Представници великих сила покушавали су у међувремену да испослују примирје. Турска је располагала са много већим људским потенцијалима од Србије, па је у међувремену слала у Србију нова битна појачања, оружје и муницију.2) С друге стране Србија је била у све тежој ситуацији, јер је трошила људске, а нарочито материјалне ресурсе.3) Након битке на Кревету многе српске батерије остале су без муниције, а крагујевачка фабрика муниције је исто тако запала у кризу оставши без сировина.4) Српска војска није могла лако ни да надомести губитке у људству, а за то време турској већ и пре тога бројчано надмоћнијој војсци стизала су појачања. Између две битке српској војсци стигло је нових 850 руских добровољаца.5) Пошто је време радило за турску војску турска влада је одуговлачила са преговорима и постављала је за Србију понижавајуће услове примирја, да турска војска задржи заузете територије, да српска војска нема право на увоз оружја и муниције и да не сме да врбује добровољце.6)

Време затишја

Српска војска је за време затишја ојачала своје утврде и опкопе. Професори Сима Лозанић и Љубомир Клерић постављали су мине пред Шуматовцем и око Ђуниса.7) Поред њих мине су полагала и два руска инжењеријска официра, тако да је минама био покривен фронт Ђунис-Велики Шиљеговац.8) Моравска војска је пред значајну битку код Великог Шиљеговца располагала са око 40.000 војника на фронту дугом 40 километара.9) За време примирја турска војска је била активнија, па је 11. октобра артиљеријском ватром напала линију од Бобовишта до Великог Шиљеговца.10) Турци су обновили чарку 13. и 14. октобра и онда опет 17. октобра.11) Генерал Михаил Черњајев је онда 18. октобра наредио да српска војска отвори двочасовну ватру на турске положаје. Турски главни командант Керим паша наредио је да турска војска крене у напад 19. октобра.12)

Турски план

По турском плану требало је да нападну Ђунис главнином снага, али да истовремено наступају према Крушевцу.13) Према српској војсци на источној обали Мораве требало је да се само бране.14) Керим-паша је сматрао да се пре напада на Ђунис мора разбити српско десно крило код Великог Шиљеговца.15)

Распоред снага

Под командом Ђуре Хорватовића била су 24 батаљона (12.968 војника) на потезу од Кревета до Вукање.16) Обрана Алексинца од 15 и по батаљона била је под командом Јове Поповића.17) Под командом потпуковника Паје Ђорђевића било је 15 и по батаљона на потезу од Бобовишта до ђуниског моста.18) На Ђуниском вису била су 4.862 војника, а на Кревету 3.259 војника.19) Турска војска је у облику клина била у српском распореду.20) Центар турског распореда био је на адровачким висовима на Ветрену, а фронт је био усмерен према Великом Шиљеговцу и Радевцу.21)

Борбе 19. октобра

Турци су почели са нападом 19. октобра у 7 сати.22) Јаја паша је први кренуо у напад према Предестину. Нешто касније бригада Хафиз паше започела је са нападом са Голог брда према Предестинској реци.23) Три турске бригаде концентрисале су свој напад на десно крило Хорватовићевог корпуса, па је због напада далеко надмоћнијих снага српска пешадија почела да узмиће на том простору.24) Турци су заузели Велику Пешчаницу и Локвину.25) Око 8 сати у напад је кренуо Адил паша против левог крила и центра Хорватовићевог корпуса.26) Српска артиљерија је јаком ватром успела да задржи турски напад, па је после тога српска пешадија успевала да два сата задржава надмоћније снаге.27) Турска војска је у 10 сати кренула у напад дуж целог западног фронта, па је српска војска у центру морала да се повуче из Радеваца према Гравцима.28) Због повлачења центра морало је српско лево крило да се повлачи све до Пландишта.29) Турци су успели у нападу захваљујући бројности, али и изостанку координације између српских јединица.30) За време док се двадесет српских батаљона борило против две и по турске дивизије, дотле су остали били само посматрачи.31) Српска војска левога крила одбачена је у Велики Шиљеговац, а центар је био потиснут на Гравце.32) Десно крило је остало на Вукањи.33)

Борбе 20. октобра

Преко ноћи Хорватовићево лево крило ојачано је руско-српском бригадом.34) Михаил Черњајев је наредио Ђури Хорватовићу да се 20. октобра врате изгубљени положаји.35) Руско-српска бригада је уз подршку артиљерије прва кренула у напад 20. октобра из Великог Шиљеговца у смеру Рујника.36) У почетку су одбацили турску војску од Великог Шиљеговца.37) Међутим када су заустављени код једног добро утврђеног турског шанца, тада је Хорватовић у борбу убацио последња два батаљона из резерве, али Керим паша је имао на располагању много већу резерву, па је зауставио српски контранапад.38) Кадаје дошла ноћ српска војска се повукла на почетне положаје.

Резултати

Ђуро Хорватовић је обновио напад 21. октобра, али када је напад заустављен турска војска је онда напредовала према Великом Шиљеговцу и након тешке борбе потисла је Србе из насеља.39) За три дана борбе корпус Ђуре Хорватовића изгубио је 1600 војника.40) Иако су победили у бици Турци нису остварили свој план, да једном битком освоје Ђунис и да продру према Крушевцу.41) Турска војска је освајањем Великога Шиљеговца створила услове за лакши напад на Ђунис.42) Због великих губитака и исцрпљености спремали су се седам дана за Ђунис.

Литература

  • Петар Опачић, Саво Скоко, Српско-турски ратови 1876-1878, БИГЗ, Београд, 1981.
1) , 2) , 3) , 4) , 6)
П. Опачић, С. Скоко, 1981, стр. 158
5) , 7) , 8)
П. Опачић, С. Скоко, 1981, стр. 159
9) , 10) , 11) , 12) , 13) , 14) , 15) , 16) , 17) , 18) , 19)
П. Опачић, С. Скоко, 1981, стр. 162
20) , 21) , 22) , 23) , 24) , 25)
П. Опачић, С. Скоко, 1981, стр. 163
26) , 27) , 28) , 29) , 30) , 31) , 32) , 33) , 34) , 35)
П. Опачић, С. Скоко, 1981, стр. 164
36) , 37) , 38) , 39)
П. Опачић, С. Скоко, 1981, стр. 165
40) , 41) , 42)
П. Опачић, С. Скоко, 1981, стр. 166
Штампање