Добро дошли на Српску енциклопедију

Битка код Горњег Адровца

Битка код Горњег Адровца

Битка код Горњег Адровца, одиграла се 20. августа/1. септембра 1876. код Горњег Адровца близу Алексинца између српске и турске војске за време Првог српско-турског рата. Турска команда је захваљујући слабом српском извиђању успела да концентрише целу своју војску против само једне четвртине Моравске војске. Турска војска је победила захваљујући несразмерној бројчаној надмоћности, али није успела да српској војсци нанесе одлучујући пораз.

Пребацивање турске главнине на западну обалу Мораве

Српска војска је у Шуматовачкој бици 23. августа 1876. победила турску војску. Међутим та победа није искориштена да се турска војска одбаци од Алексинца.1) Уследио је краткотрајни предах, који су Турци искористили да пребацују своју војску на западну обалу Мораве, где су намеравали да усмере свој следећи напад.2) Турска војска је обманула српску команду на челу са руским генералом Михаилом Черњајевом и успела је да неометано главнину својих снага пребаци на западну обалу Мораве.3) На источној обали Турци су оставили углавном нередовну војску, која је везивала главнину српских снага.4) Турски командант Керим паша је на западној обали Мораве успео да концентрише неколико корпуса. На десном крилу између Мораве и Мрсоља (Моравца) била је је дивизија Фазли-паше, а на левом крилу од Моравца, Смрдана до Дренка био је Али Саибов корпус.5) Иза њих био је корпус Ејуб-паше.

План Михаила Черњајева

Због слабог извиђања српска војска је касно уочила концентрисање главнине турских снага на западној обали Мораве.6) Чак су 28. августа помислили да се Турци повлаче у Ниш.7) Тек је 29. августа генерал Черњајев схватио да се Турци припремају за битку на западној обали Мораве.8) Черњајев са источне обале није послао војску на западну обалу. Уместо тога наредио је да корпус Ђуре Хорватовића и одред Костице Протића врше нападе према Нишу и да врши притисак на турске бокове, надајући се да ће тако да присили главнину турске војске на уздржаност на западној обали Мораве.9) Черњајев је поред тога наредио Вукањском одреду да обилазно напада турско лево крило.10) Ђура Хорватовић је узалуд покушавао да убеди Черњајева да његов план представља расипање снага и да је потребно концентрисати снаге.11)

Почетни распоред српске војске

Срби су пред почетак турског напада од укупно 75 батаљона само 19 батаљона имали на западној обали на правцу турског напада.12) Десно српско крило чинила су два батаљона на Песковитом лазу под командом Стевана Биничког.13) У центру се налазило 6 батаљона под командом Петронија Пешића на потезу Смрдан-Прћиловачко лазје, а на левом крилу било је 8 батаљона под командом Михаила Динића на потезу Житковац-алексиначки мостобран.14) У резерви су била 3 батаљона у Градетини под командом капетана Радомира Путника.15) Главну команду над тим снагама 19 батаљона имао је потпуковник Јован Поповић.16)

Почетак напада

Турци су напад почели артиљеријском ватром 1. септембра 1876. у 8 часова.17) Артиљеријска паљба трајала је четири сата. Генерал Черњајев је са целим својим штабом стигао на Прћиловачки вис.18) Турци су раније уочили слабост српског десног крила, где је било мало војске и где није била урађена довољна фортификација.19) Поред тога Бинички је пред напад на своју руку померио два своја батаљона. Због свега тога Турци су тежиште напада усмерили преко адровачких висова, са циљем да обухвате српску војску на Прћиловици и код Житковца и натерају их у Мораву.20) Турска војска је кренула у обилазак српског десног крила, па је до 11 сати заузела српске ровове на Сарматској коси и на Песковитом лазу.21) Тада је Радомир Путник са своја три рудничка батаљона кренуо у помоћ да врати изгубљене положаје.22) Турска војска је преко Песковитог лаза кренула према Адровцу, који је био угрожен, па је Черњајев у Горњи Адровац послао пуковника Николаја Рајевскога да преузме заповедништво и да се одржи бар један сат док не стигне помоћ.23) Пре доласка помоћи, коју је обећао Черњајев, Радомир Путник је са својом рудничком бригадом извршио противнапад и успео је да потисне Турке према Сараманској коси и Песковитом лазу и спречи њихов продор у Горњи Адровац.24) Николај Рајевски је на десном крилу помогао војсци и официрима да се припреми противнапад, али погинуо је у 16 сати.25)

Турски пробој у центру

Пошто је Радомир Путник спречио обухват српског десног крила Керим паша је одлучио да пробије српски фронт у средишту, нападом на Прћиловачке висове.26) Ту је читав турски корпус кренуо од 15 сати у напад на 6 српских батаљона.27) Српска војска се храбро борила, али морала је да узмиче пред вишеструко бројнијим турским снагама. Храбро држање генерала Черњајева и његов долазак на прву борбену линију охрабрио је српску војску, али улазак у борбу нових и нових турских снага натерао је српску војску на уздржано повлачење. Пробој турских снага угрожавао је позадину српских јединица код Горњег Адровца и испред Житковца, па су морали да се повлаче.28) Турци су покушали након пробоја да са својим левим крилом напредују и да делу српске војске одсеку одступницу.29) Поново нису успевали, јер их је ту до 18 сати задржавала рудничка бригада и заостала војска под командом Радомира Путника.30) Рудничка бригада је одступила тек када су утрошили толико муниције да су им се прегрејале цеви пушака.31)

Резултат

Турци су током битке имали 120 погинулих и 500 рањених, а Срби нешто више од 600 рањених.32) Само је у рудничкој бригади погинуо 21 војник, а рањено је 386 војника.33) Турска војска је победила у бици, али није успела да искористи бројчану надмоћност и да нанесе српској војсци одлучујући пораз.34) Турска војска је тога дана заузела поједина српска утврђења, али била је толико исцрпљена, да није предузела гоњење поражене српске војске.35) Након окончане битке турска војска није ништа подузимала пуних десет дана, тако да није искористила успех у самој бици.36)

Литература

  • Петар Опачић, Саво Скоко, Српско-турски ратови 1876-1878, БИГЗ, Београд, 1981.
1) , 2) , 3) , 4) , 5) , 6)
П. Опачић, С. Скоко, 1981, стр. 129
7) , 8) , 9) , 10) , 11)
П. Опачић, С. Скоко, 1981, стр. 130
12) , 13) , 14) , 15) , 16) , 17) , 18) , 19) , 20) , 21) , 22) , 23) , 24)
П. Опачић, С. Скоко, 1981, стр. 131
25) , 26) , 27)
П. Опачић, С. Скоко, 1981, стр. 132
28) , 30) , 31) , 32) , 33)
П. Опачић, С. Скоко, 1981, стр. 133
29)
П. Опачић, С.Скоко, 1981, стр. 133
34) , 35)
П. Опачић, С. Скоко, 1981, стр. 134
36)
П. Опачић, С. Скоко, 1981, стр. 135
Штампање