Предраг Пеђа Милосављевић (Лужнице, 4. фебруар 1908 — Београд, 25. јануар 1987), српски сликар, дипломирани правник, дипломата, драмски писац, драматург и члан САНУ.1)
Предраг Милосављевић је рођен 4. фебруара 1908. године у Лужицама код Крагујевца.2) у учитељској породици. Породица Милосављевић потиче из Црне Горе из племена Васојевића, која је због крвне освете око 1846. побегла у Србију и населила се у околини Крагујевца. Отац Светолик се поред учитељског позива бавио књижевношћу и уређивао је Дечји лист. Због родитељског позива породица Милосављевић се често селила тако да је 1913. године Предраг завршио први разред основне школе у Марену код Кавадара где је отац службовао.
Када је 1914. избио Први светски рат, отац је мобилисан а мајка се са децом преко Косовске Митровице враћа у Крагујевац у коме остаје до краја рата 1918. После рата од 1919. до 1926. године Пеђа иде у гимназију у Скопљу где му је отац са службом. У Скопљу му је професор цртања сликар Христифор Црниловић који је код младог Предрага развио љубав ка ликовној уметности. У периоду од 1926. до 1929. године Пеђа Милосављевић са породицом живи у Београду где завршава гимназију и 1927. уписује се на Правни факултет у Београду. Паралелно са студијама права, похађа сликарску школу Јована Бијелића који је био породични пријатељ и тамо се дружи са Ђорђем Поповићем, Павлом Васићем и Даницом Антић такође полазницима Бијелићеве сликарске школе.
Први пут излаже 1929. године на II јесењој изложби београдских уметника и од тада редовно учествује на: Пролећним изложбама југословенских уметника и јесењим изложбама београдских уметника. Излаже такође и са групама уметника „Облик“ и „Дванаесторица“ као и на изложбама југословенских уметника у иностранству.
Када је 1933. дипломирао на Правном факултету у Суботици запошљава се у Министарству иностраних послова. У дипломатској служби је био у периоду 1933-1947. године. Од 1947. до 1950. ради у Комитету за културу и уметност Владе ФНРЈ за међународну размену.
За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1972, а за редовног 1976.
Заједно са својим колегама Петром Палавичинијем и Бранком Поповићем, Јован Бијелић је 1926. формирао групу „Облик“ коме приступају: Петар Добровић, Живорад Настасијевић, Тома Росандић, Вељко Станојевић, Сретен Стојановић, Сава Шумановић и Марино Тартаља као чланови оснивачи, а касније овој групи приступају: Игњат Јоб, Зора Петровић, Иван Радовић, Мате Размиловић, Ристо Стијовић, архитект Драгиша Брашован. Ову групу су сачињавали већ афирмисани ликовни уметници. Правила групе су донета на седници од 8. новембра 1930. године, а Министарство унутрашњих послова их је потврдило 20. јула 1932.
Иако формално није био члан групе „Облик“ Пеђа Милосављевић је са њима излагао.
Предраг Пеђа Милосављевић је у току свог живота излагао на близу 200 групних изложби у земљи и иностранству, а самосталне изложбе су му биле:3)
Поред ликовне уметности Пеђа Милосављевић се бавио и књижевношћу и новинарством. Објавио је преко 200 есеја, мноштво приказа са изложби у земљи и иностранству, многобројне каталоге и чланке о уметницима као и неколико драма.
Predrag Milosavljevic