Невјеран јатак је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

0001    Поранио Шакетићу Лука,

0002    подранио у лов у планину,

0003    лов ловио, ништа не улови

0004    но он нађе рањена хајдука

0005    у планини под зеленом јелом

0006    и на њему дивно одијело,

0007    све ођело бега Лубовића,

0008    он му бјеше похарао дворе,

0009    но му вели рањени хајдуче:

0010    „Богом брате, Шакетићу Лука!

0011    Немој мене бегу проказати,

0012    ево тебе три товара блага,

0013    и ево ти токе позлаћене,

0014    јесу токе бега Љубовића,

0015    и ево ти бистра џевердана,

0016    јест џевердан бега Љубовића.“

0017    Лука му се добро кунијаше

0018    да га бегу проказати неће,

0019    он отпаса три ћемера блага

0020    пак их Лука себе припасао,

0021    и узе му бистра џевердана,

0022    и скиде му токе позлаћене,

0023    свукује му зелену доламу,

0024    но му вели рањени хајдуче:

0025    „Богом брате, Шакетићу Лука!

0026    Не свукуј ми зелену доламу

0027    да не зебу моје ране грдне.“

0028    За то Лука ни хабера нејма

0029    но му свуче зелену доламу,

0030    још му вели рањени хајдуче:

0031    „Богом брате, Шакетићу Лука!

0032    Немој мене бегу проказати,

0033    на поклон ти зелена долама.“

0034    Лука му се тврдо кунијаше

0035    да га бегу проказати неће.

0036    Оде Лука двору бијеломе

0037    те остави благо и оруже,

0038    пак се отле Лука подигнуо,

0039    он отиде бегу Љубовићу,

0040    па је њему тијо говорио:

0041    „Шта ћеш дати, бего Љубовићу!

0042    Шта ћеш дати мене муштулука

0043    да ти кажем рањена хајдука

0044    који ти је кулу похарао,

0045    узео ти свијетло оруже?“

0046    „Чујеш мене, Шакетићу Лука!

0047    Доведи ми рањена хајдука,

0048    ја л’ његову осјечену главу,

0049    а даћу ти триста маџаријах.“

0050    Хитро га је лука послушао,

0051    он отиде у гору зелену

0052    те доведе рањена хајдука,

0053    бег му даде триста маџаријах,

0054    оде лука двору бијеломе,

0055    но говори бего Љубовићу:

0056    „Чујеш ли ме, рањени хајдуче!

0057    Којом ћу те смрти уморити?

0058    Али ћу те у воду турити,

0059    али ћу те на ватри горјети,

0060    ал’ размаћи коњ’ма на репове?“

0061    Вели њему рањени хајдуче:

0062    „Нисам риба да плијем у воду,

0063    нит’ сам дрво да горим на ватри,

0064    нисам курва коњ’ма на репове,

0065    но сам јунак да ме посијечеш.“

0066    Но говори бего Љубовићу:

0067    „Чу ли мене, рањени хајдуче!

0068    Дајем тебе божу вјеру тврду

0069    да ја тебе изгубити нећу,

0070    кажуј мене ђе си долазхио

0071    и јатаке с ким си јатачио.“

0072    Вели бегу рањени хајдуче:

0073    „Казаћу ти, беже Љубовићу!

0074    Јатак ми је Шакетићу Лука,

0075    у њега је твоје млого благо,

0076    у њег’ ти је свијетло оружје.“

0077    Оде бего ка Лучиној кули,

0078    ту је бего Луку находио

0079    ђе разбраја пусто млого благо,

0080    ту му бјеше свијетло оруже,

0081    но му вели бего Љубовићу:

0082    „Курво једна, Шакетићу Лука!

0083    Ти си моју похарао кулу,

0084    ти си моје покупио благо

0085    и узео свијетло оружје,

0086    ето моје токе позлаћене,

0087    и ето ми бистра џевердана.“

0088    Ћаше Лука нешто да говори

0089    ал’ му не да бего говорити,

0090    но му бего главу посјекао,

0091    свеколико благо покупио,

0092    покупио своје и његово,

0093    а кад му је кулу похарао,

0094    он његову кулу запалио,

0095    па отиш’о двору бијеломе,

0096    дома наш’о рањена хајдука,

0097    видао га докле извидао

0098    и даде му свијетло оружје,

0099    а сврх тога лијепо ођело,

0100    па га пушти у гору зелену:

0101    „Хајде збогом, из горе хајдуче!

0102    Теци благо и за ме и за се.“

0103    Па што стече рањени хајдуче -

0104    све на поле з бегом дијелио.

• Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Nevjeran jatak