Несветковање је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Пјесма говори о попу који на Васкресеније оре њиву умјесто да у цркви причешћује народ. Бог шаље анђеле да га испитају и он им казује да има големе невоље, пуно дјеце, и све слијепци и нијеми, и да зато оре. Анђели му долазе у кућу гдје их попадија лијепо дочека. Видећи зло и невољу како је поп описао, они учине да слијепци прогледају а нијеми проговоре. Тиме је награђена вјера у бога.

Ова пјесма је поучног карактера, и требала је да стави на знање вјернима да ће их бог наградити ако вјерују у њега, ма колико су њихове садашње невоље велике.

0001    Поранило протопопче младо

0002    у неђељу на васкресеније,

0003    па не рани пребијелој цркви

0004    да се моли богу по закону,

0005    и да служи часну летруђију,

0006    да причешћа српски народ млоги,

0007    до он фата да вола шарена

0008    те он оре у пољу шеницу.

0009    То гледала три божја анђела,

0010    не приспјела богу на јутрењу,

0011    затрајаше чудо гледајући,

0012    но их кара боже господине:

0013    „Слуге моје, три анђела прва!

0014    Ђе сте били, ђе сте затрајали,

0015    летурђију данас не служисте?“

0016    „Не карај не, боже господине!

0017    Јесмо били, јесмо затрајали,

0018    затрајали чудо гледајући:

0019    подранило једно попче младо,

0020    а не рани пребијелој цркви

0021    да се богу моли по закону,

0022    да одслужи часну летруђију,

0023    да причешћа млоги српски народ

0024    у неђељу на васкресеније,

0025    но он вата два вола шарена,

0026    те он оре поље за шеницу.“

0027    Но говори боже господине:

0028    „слуге моје, три прва анђела!

0029    Полетите на земљицу чарну,

0030    учин’те се до три ду’овника,

0031    ајте право попу на орање,

0032    ако биде попу до невоље,

0033    бидите ви попу на невољи,

0034    ако л’ биде попу до бијеса,

0035    помам’те му два вола шарена,

0036    а рало му о’ главу обите.“

0037    Отле пошли три божја анђела,

0038    полећеђе на земљицу чарну,

0039    учинише с’ до три духовника,

0040    право иду попу на орање,

0041    они божју помоћ попу зва’у,

0042    а љепше им попе одговара:

0043    „Бог дај буди до три ду’овника!“

0044    Два умукла, трећи проговара:

0045    „Ој тако ти, протопопче младо!

0046    Каква ј’ теби голема невоља,

0047    у неђељу на васкресеније

0048    те ти ореш поље за пшеницу,

0049    те не идеш пребијелој цркви

0050    да се молиш богу по закону

0051    и причешћеш српски народ млоги?“

0052    Њима вели протопоче младо:

0053    „Ја вам имам казат млого јада:

0054    у кући ми девет слијепацах,

0055    и дванаес’ јадних нијемацах,

0056    а још ћу вам више јаде казат,

0057    имам грешни мушко чедо лудо,

0058    нејма њему до петн’ест годинах

0059    ни устаје нити проговара,

0060    још је мени кућа на сред пута,

0061    ко год путем и откуда пође,

0062    сваки туде ка кући ми дође,

0063    љеба ије, ладне воде пије;

0064    но тако ви, до три дуовника,

0065    ајте и ви ка мојему двору,

0066    да једете и да починете.“

0067    Отидоше до три ду’овника

0068    к протопопа двору бијеломе,

0069    а пред двором попадија млада,

0070    она чини бијелу пшеницу,

0071    у неђељу на васкрсеније,

0072    да ју носи попу на орање.

0073    Ду’овници помоћ називају,

0074    њима помоћ млада прифатиала.

0075    „Бог дај добри и вам’, духовници!“

0076    Пак бесједе сва три духовника:

0077    „Каква ти је голема невоља

0078    те ти чиниш бијелу пшеницу,

0079    у неђељу на васкрсеније?“

0080    Но говори попадија млада:

0081    „јесе мене голема невоља,

0082    у кући ми девет слијепацах,

0083    и дванаест худних нијемацах,

0084    а сувише мушко чедо лудо,

0085    већ му има петнаес’ годинах,

0086    нити збори, нити ногам’ ходи,

0087    јоште нам је кућа насред пута,

0088    когођ прође, сватко к нама дође,

0089    љеба ије, хладне воде пије,

0090    но тако ви, до три духовника,

0091    улазите у бијеле доворе

0092    да ијете и да починете.“

0093    Кад виђеше три божја анђела,

0094    уљегоше у попове дворе,

0095    водицу му кући освешташе,

0096    задахнуше дахом анђелскијем,

0097    а светињом кућу покропише,

0098    прогледа му девет слијепацах,

0099    прозборило дван’ест нијемацах

0100    и диже се мушко чедо лудо,

0101    уста исти, стаде говорити,

0102    носи оцу ручак наорање.

0103    То кад виђе протопопче младо,

0104    волове је у гору зајмио,

0105    а он иде пребијелој цркви

0106    те се моли богу по закону

0107    и дослужи частну летруђију,

0108    а причешће млоги спрски народ.

0109    Тад анђели ка богу одоше,

0110    све казаше како амо бјеше

0111    и бог им је за добру примио,

0112    анђеле је руком принимио.

• Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

---

Nesvetkovanje