Корисничке алатке

Алатке сајта


хрђак_ал_јунак

Хрђак ал’ јунак

Хрђак ал’ јунак је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Текст пјесме

0001    Књигу пише Мекић Мехмед-ага

0002    од бијела Колашина града,

0003    шиље књигу у Куче камене,

0004    по имену војводи Радоњи:

0005    „Море чујеш, кучка војеводо!

0006    Ја сам чуо да си јунак био,

0007    ајд’ изиди на воду Верушу

0008    да бијели мејдан дијелимо!“

0009    Кад Радоњи така књига дође,

0010    на сабор је куче сакупио,

0011    међу њима књигу поучио,

0012    али тада говори војвода:

0013    „Да ли Куча није големога

0014    ко ће за ме на мејдану поћи?

0015    Радоња је јунак остарао,

0016    не може се ни коња држати,

0017    а камоли мејдан дијелити.“

0018    Ко чујаше ништа не збораше,

0019    него опет говори војвода:

0020    „Да ли Куча није големога,

0021    ко ће поћи на мејдан Турчину,

0022    ево њему двије пушке мале,

0023    и даћу му сабљу оковану,

0024    и даћу му ћерцу за љубовцу.“

0025    Но поздно се момче нахођаше,

0026    једно момче од Васојевићах,

0027    те Радоњи гледа међу очи:

0028    „Ја ћу поћи, војвода Радоња!

0029    Е ако ме нећеш преварити.“

0030    Радоња му божју вјеру даје:

0031    „Одиста ти преварити нећу!“

0032    Са збора се Кучи подигоше

0033    и одоше на Ком на планину,

0034    кад дођоше на воду Верушу -

0035    ал’ су Турци први долазили,

0036    ижљегоше двије мејданџије,

0037    тек се сташе, тек се целиваше,

0038    тек оскочи јунак од јунака,

0039    но је Турчин ријеч бесједио:

0040    „Авај јадан Станковић Јоване!

0041    Да л’ не нађе војвода бољега,

0042    да на тебе не гријешим руке?“

0043    А дијете од годинах лудо,

0044    ма Турчину одговара мудро:

0045    „А тако ми, Мекић Мехмед-ага!

0046    Кад се кучи на збор окупише,

0047    збор зборише, вијеће чинише,

0048    да бољега хране за бољега,

0049    а мене су на теб’ оправили.

0050    Ако бог да, те буде суђено,

0051    да ти данас посијечем главу.“

0052    То рекоше, пак се ударише.

0053    А да ти је муку сагледати

0054    ка погони Туре по мегдану.

0055    Оно гледа војвода Радоња,

0056    и Радоња ријеч бесјеђаше:

0057    „О дијете, Станковић Јоване!

0058    Махни боље, опале ти обје!

0059    А рашта ме стара већ нагрди,

0060    да коме ћеш оставит ђевојку,

0061    уз ђевојку онолико блага!“

0062    Скочи Јован с десне на лијеву,

0063    иза сабље посјече му руку,

0064    другом махну, посјече му главу.

0065    Кад Мекићи браћа сагледаше,

0066    пушка пуче, заврже се кавга,

0067    убише се зеленом планином

0068    докле их је ноћца раздвојила.

0069    Ту четири брата погибоше

0070    од бијела Колашина града,

0071    и осталих седамнаест другах;

0072    но кад врућа боја раздвојише

0073    једно момче зове колашинско,

0074    е дозива војводу Радоњу:

0075    „А тако ти, војовда Радоња!

0076    Од мојега боја силовнога

0077    је л’ ти другах колик’ погинуло,

0078    а има ли млого рањениках?“

0079    Радоња се богом кунијаше

0080    да му друга није погинуло

0081    осим рањен Станковић Јоване,

0082    а ни њему ништа бити неће.

0083    „Но тако ти, Туре колашинско!

0084    Је ли вама погинуло другах,

0085    кажи право, тако био здраво,

0086    немој криво, тако био живо?“

0087    Њему вели Туре Колашинче:

0088    „Рашта ти ја право казат нећу?

0089    А знаће се брзо свакојако:

0090    од нашега града Колашина

0091    погибоше двадесет грађанах

0092    и пред њима четири Мекића.“

0093    На томе се они раздвојили,

0094    тада Кучи шенлук извргоше,

0095    отоле се здраво поврнуше,

0096    здраво дошли, весела им мајка,

0097    здраво дошли дома на дворове,

0098    ма Радоња поведе Јована,

0099    извида га, даде му ђевојку,

0100    и остало што је обећао.

Литература

  • Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Hrdjak al’ junak

хрђак_ал_јунак.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/18 17:06