Корисничке алатке

Алатке сајта


алајбеговић

Алајбеговић

Алајбеговић је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Опис

Пјесма говори о Суји харамбаши који из Крује у Албанији иде у Црну Гору да пљачка, заједно са стотинак другова. Ту наилази на војводу Стевана који разбије његову дружину и Сујо једва побјегне. Касније тражи да му Стеван изађе на двобој. До тога и долази, Сујо погиба због преваре а његовог брата Стеван пушта кући. Пјесма има поруку честу и у многим другим српским народним пјесмама, наиме да се Турцима не може вјеровати када нешто обећавају, нарочито у двобоју. То је исто једна од тема пјесме Бајо Пивљанин и бег Љубовић.

Текст пјесме

0001    Ха жалости јадна ли ти јеси

0002    што задеси Сују харамбашу,

0003    на крваву кавурску крајину.

0004    Е се диже Суја харамбаша

0005    од крваве Крује на крајину

0006    да лов лови кавурској крајини,

0007    да лов лови младе Црногорце

0008    и њихове да плијени овце,

0009    да их ћера Круји и Епиру,

0010    а не знаде, жалосна му мајка,

0011    да ће ками лова уловити

0012    из крајине мале Горе Црне;

0013    јоште њему боже не помози,

0014    е га добар јунак опазио

0015    од крајине, брате, црногорске,

0016    по имену војвода Стеване.

0017    Јунак скупи неколико другах,

0018    ништа више од стотине другах,

0019    па поћера Сују арамбашу,

0020    поћера га по гори зеленој,

0021    изгуби му другах седамдесет,

0022    ал’ и Суји мало бог помога,

0023    јуначке га ноге уграбише

0024    те утече Скадру бијелому,

0025    пак из Скадра ситну књигу пише,

0026    а шиље је Круји крвавојзи

0027    на дворове брата Имбрахима.

0028    Овако му Суја говораше:

0029    „Брате мио, луди Имбрахиме!

0030    У зо час сам чету покупио,

0031    да лов ловим у влашку крајину,

0032    ни улових лова ни шићара;

0033    зло нанесе војводу Стевана,

0034    погуби ми другах седамдесет,

0035    да на ноге пјешке не утекох,

0036    ћаше мене жива уфатити;

0037    него, брате, ако бога знадеш,

0038    и нашега свеца Мухамеда,

0039    та на свињску кожу не клањао,

0040    ни на турску вјеру похулио,

0041    ти опреми хата два најбоља,

0042    хајде брже Скадру бијеломе,

0043    донеси ми штогођ од оружја

0044    те у злато сухо оковати,

0045    е ћу звати војводу Стевана

0046    од крваве кавурске крајине

0047    да ми иде на мејдан јуначки

0048    насред равна Поља Ћемовскога.”

0049    Кад Имбрахим танку књигу прими,

0050    и кад виђе што му Суја пише,

0051    он опреми хата два најбоља,

0052    ево брату у сусрету пође,

0053    а кад Скадру на Бојану дође,

0054    он ту Суја брата свога нађе,

0055    пак ђе га је момче угледало,

0056    онђе Суји брату бесједило:

0057    „Хајде, брате, дома да идемо,

0058    прођ’ се, брате, хала и мејдана!

0059    Ал’ не знадеш војводу Стевана,

0060    знаш ли, брате, јес’ ли запазио,

0061    шта учини војвода Стеване

0062    од четири брата Муселића?

0063    Кад на мегдан њему изидоше,

0064    све четири сам уфати живе,

0065    поведе их на своје дворове,

0066    ту је њима изгубио главе

0067    и главама кулу окитио."

0068    Таде Суја њему бесједио:

0069    "Имбрахиме, гори од ђевојке!

0070    А ја мишљах да си јунак бољи.

0071    Кад не били по два за једнога,

0072    не родила мајка ни једнога!”

0073    Па написа лист књиге бијеле,

0074    а шиље је Вучићевић Стеву:

0075    „Чуј ме добро, војвода Стеване!

0076    Ако те је Спркиња родила,

0077    хајде шјутра мене на мејдану,

0078    на сред равна Поља Ћемовскога;

0079    немој мене чинит пријевару,

0080    не вод’ с’ собом друга ни једнога,

0081    ни ја нећу водит ђавољега,

0082    него сами да се обидемо,

0083    да видимо ко је јунак бољи.”

0084    Кад војводу књига допанула,

0085    два дуката муштулука даје,

0086    некће узет коња дебелога,

0087    него пјешке пође на опанке,

0088    а кад дође на Поље Ћемовско,

0089    али га је Туре преварило:

0090    Турчин с братом на мејдан дошао!

0091    А кад виђе војвода Стеване

0092    јере хоће јунак погинути,

0093    од образа ужди џевердара

0094    те погоди Сују харамбашу

0095    посред жива срца јуначкога,

0096    на зрно му срце извадио,

0097    жива фата лудог Имбрахима,

0098    пак је њему ријеч бесједио:

0099    „Хајде збогом, луди Имбрахиме!

0100    Иди дома на своје дворове,

0101    опрашћам ти живот на мејдану.”

0102    Узе Стефан Сујино оружје

0103    и његова хата дебелога,

0104    здраво пође на своје дворове.

0105    Још је био доклен је живио,

0106    Још је био Турке јастребове,

0107    свуђ’ мејдане њима односио;

0108    војвода је узданица жива,

0109    жив је нама Стефан у пјесмама,

0110    а души му покој и весеље!

Литература

  • Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Alajbegovic

алајбеговић.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/14 09:48