Марко Краљевић на свадби Сибињанина Јанка је српска народна пјесма. Објављена је у овом облику у дјелу: Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940.

Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци. По именима у пјесми се често лако може утврдити да ли је пјесма српска, хрватска, или муслиманска. У неким случајевима то је знатно теже.

0001    Кад се жени Сибињанин Јанко,

0002    Он обађе села и градове,

0003    А не нађе за себе дивојке,

0004    Него једну у Будиму граду,

0005    Липу кћерцу бана будимскога.

0006    Проси Јанко, бане му је даје,

0007    Даје бане, и роду је драго.

0008    Још је драже млађахној дивојци,

0009    Да м иђе за јунака Јанка.

0010    Прстен дава од Сибиња Јанко,

0011    Прстен дава, свадбу уговара.

0012    Ова свадба до по годинице,

0013    Док дивоја избили дарове,

0014    А он јунак искупи сватове.

0015    Ходе Јанко ка Сибињу граду.

0016    Кад изађе по године дана,

0017    Купи Јанко липу киту свата.

0018    Кад је Јанко свате сакупио,

0019    Липо их је јунак разредио:

0020    За првинца Грују пијаницу,

0021    За чауша Милош-Обилића,

0022    Старог свата Хрељу Бошњанина,

0023    Барјактара Секул-нетијака,

0024    А за кума Краљевића Марка,

0025    За дивера Маркића сестрића;

0026    Пак ходоше гором и планином.

0027    Кад су били у гори зеленој,

0028    Бесидио Милош-Обилићу:

0029    ”Ој дружино, моја браћа драга!

0030    Нерођена колик и рођена.

0031    Кад будемо на поглед Будиму,

0032    Угледа ће од Будима бане,

0033    Прид нас хоће изаслати слуге,

0034    Питат хоће коње и оружје.

0035    Коње мећат у ходаје доње,

0036    А оружје у чардаке горње,

0037    Нас ће водит у бијелу кулу.

0038    Да вам бора, мила браћо моја!

0039    Коње дајмо, оружја не дајмо,

0040    Јер ће нами до потрибе бити,

0041    Нека знате, моја браћо мила!

0042    Невиран је од Будима бане,

0043    Невиран је, Бог га не убио!

0044    Девет зета ј’ досад погубио,

0045    Страх је мене, моја браћо драга!

0046    Да и Јанка десетога сада.”

0047    Ал бесиди Краљевићу Марко:

0048    ”Нут не лудуј Милош-Обилићу!

0049    Какве Јанко свате сакупио,

0050    Да се ведро и преломи небо,

0051    Они би га на руку пријали,

0052    Камо л’ не би Јанка избавили,

0053    Избавили из невоље љуте!

0054    У чему нас може приварити,

0055    Коју ли нам игру заметнути?

0056    Ако хоће грчки бесидити,

0057    Ево нами Грчић-Мануела,

0058    Који знаде осамн’ест језика.

0059    Ако хоће испијти винце,

0060    Ево нами пијаница Грујо,

0061    Који пије за стотину друга.

0062    Ако л’ хоће заиграти коња,

0063    Ево нами Маркића сестрића.

0064    Ако л’ хоће дизати тежину,

0065    Ево нами Милош-Обилића.

0066    Ако л’ ће се хватати под руке,

0067    Ево нама Хреље Бошњанина.

0068    Ако л’ скочит скоком јуначкијем,

0069    Ево нама ђувеглије Јанка.

0070    Ако л’ стриљат на копљу јабуку,

0071    Ево нама Секул-нетијака.

0072    Ако л’ сићи бријаткињом ћордом

0073    И јуначки подилити мејдан,

0074    Ево мене, Краљевића Марка!”

0075    Отолем се свати упутише.

0076    Кад су дошли на поглед Будима,

0077    Угледа их од Будима бане,

0078    Пак дозивље вирне слуге своје,

0079    Пак је слугам тихо бесидио:

0080    ”Брже боље, до три слуге моје!

0081    Ишетајте прид Јанкове свате,

0082    Па примајте коње и оружје.

0083    Коње мећ’те у одаје доње,

0084    А оружје у чардаке горње,

0085    Вод’те свате у бијелу кулу.”

0086    Кад су слуге бана разумиле,

0087    Ишеташе прид оне сватове,

0088    Па питају коње и оружје.

0089    Коње дају, оружја не дају.

0090    Иђу свати у бијелу кулу.

0091    Ал то бану врло мучно бише,

0092    Да му свати оружје не даше.

0093    За пуне их столе поставише.

0094    Све ту бише, што је за сватове,

0095    Али не има вина црљенога.

0096    Па погледа јунак на јунака,

0097    Дође редак Краљевића Марка,

0098    Па је Марко бану бесидио:

0099    ”Болан бане, велике срамоте!

0100    Да ти свати хладну воду пију.”

0101    Мучи бане, не говори ништа,

0102    Него зове до три слуге своје.

0103    Када слуге бану долазиле,

0104    Грчки им је бесидио бане:

0105    ”Брже боље до три слуге моје!

0106    Пођите ми по кршну катану,

0107    Нек свак меће суру рисовину,

0108    А сврх риса сурак медвидину,

0109    А пода ње ћорду демешкињу,

0110    А на главу капу вучетину.

0111    Пак нек иђе мому двору билу,

0112    Нека сиче код стола сватове,

0113    Све исиче, никог не остави,

0114    Него кума Краљевића Марка,

0115    Ђувеглију од Сибиња Јанка.

0116    Њих ти хоћу ударит на муке,

0117    Тешким ћу их мукам уморити.”

0118    Мисле свати, да по вино шаље,

0119    Ал говори Грчић Мануело:

0120    ”Зло вам вино, кићени сватови!

0121    Зло вам вино, а горе вам било.

0122    Он не шаље по ’но рујно вино,

0123    Него шаље по кршну катану,

0124    Да облачи суру рисовину,

0125    А сврх риса ћурак медвидину,

0126    А пода њу ћорду демешкињу,

0127    А на главу капу вучетину,

0128    Па да иђе двору бијелому,

0129    Да исиче код стола сватове,

0130    Све исиче, никог не остави,

0131    Него кума Краљевића Марка,

0132    Ђувеглију од Сибиња Јанка,

0133    Да ће и њих ударит на муке

0134    И тешким их мукам уморити.”

0135    Кад то чује Краљевићу Марко,

0136    Он се скочи на ноге лагахне,

0137    Па ишета на ћемер солара.

0138    Ето иде прибисна катана,

0139    Ах каква је, однили је ђавли!

0140    На њој ми је сура рисовина,

0141    А сврх риса ћурак медвидина,

0142    А под њоме ћорда демешкиња,

0143    А на глави капа вучетина;

0144    Чудна капа на четири куне.

0145    Па је њојзи Марко бесидио:

0146    ”Стани туде, угарска катано!

0147    Јер ја имам бесидити с баном.”

0148    Па се врати у бијелу кулу,

0149    Па је Марко бану бесидио:

0150    ”Болан бане, што ће ти катане?”

0151    Мучи бане, ништа не говори,

0152    Него гледа у земљицу црну.

0153    На ћемер је опет излазио,

0154    Од бедрице повадио ћорду,

0155    Катану је мало прихватио.

0156    Како ју је лахко ударио,

0157    Дви је поле пода ћемер пале.

0158    Па се врати у бијелу кулу,

0159    Па је бана ћива ухватио,

0160    Тер га жива на колац набио.

0161    Дви је јаке ватре наложио,

0162    Међу ње је бана поставио.

0163    По кули му благо покупио,

0164    У кули му ватру наложио,

0165    Од куле му врата притворио,

0166    Да се не би штета догодила.

0167    Па одведе млађахну дивојку.

0168    Здраво дошли ка Сибињу граду

0169    И довели млађахну дивојку,

0170    С које девет не ста ђувеглија,

0171    Само није од Сибиња Јанка.

0172    И он би ти главу изгубија,

0173    Да не бише Краљевића Марка.

0174    Унда било, сад се спомињало

0175    Кано Јурјев у години данак,

0176    А ми браћо, да се веселимо,

0177    Све у страху Бога великога!

• Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940. НАПОМЕНА: Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци.

---

Marko Kraljevic na svadbi Sibinjanina Janka