Црмничани је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

0001    Чету купи Лекић Хасан-бего

0002    од крваве шехер Подгорице,

0003    малу чету четрдесет другах,

0004    ево пољем широкијем пође

0005    и горе се Туре прифатило

0006    докле дође Суторман планини,

0007    ту западе друму накрај пута

0008    па погеда зеленом планином:

0009    ал’ то иду три-четири друга,

0010    ондај Хасан дружби бесједио:

0011    „Немој који жећи џевердана

0012    приђе мога, браћо, не чујете

0013    на сокола Вучетића Марка.“

0014    У то доше к њима Црничани,

0015    прижди пушку Лекић Хасан-бего

0016    на сокола Марка Вучетића,

0017    ал’ је Марку бог и срећа дала

0018    ни ране му пуста не зададе,

0019    паде јунак при зеленој трави,

0020    брешки пушки живи огањ даје,

0021    брешка пуче, а дружбу покличе,

0022    Хасан-бегу срце изгорјела.

0023    Кад виђеше подгорички Турци,

0024    плећи даше, а бјежати сташе,

0025    ал’ им не да Вучетићу Марко,

0026    но покличе, а за њим’ потече:

0027    „Веж’те, Турци, наопако руке!

0028    Ол’ ћу моју браћу покликнути,

0029    свјема ћу ви одасјећи главе!“

0030    Кад то чуше подгорички Турци,

0031    сами руке наопако вежу,

0032    најзадњему Марко свеза руке,

0033    па на рамо бачи џевердана

0034    злосретњега Лекић Хасан-бега,

0035    отле пође зеленом планином,

0036    за њим иду четрдест’ Тураках

0037    свезанијех наопако руках,

0038    ево иду крвавој Црмици

0039    у гиздаво село Бољевиће,

0040    на дворове сердара Пламенца.

0041    Кад их сердар бјеше угледао

0042    сестричићу своме бесједио:

0043    „Сестричићу, Вучетићу Марко!

0044    Ти, нећаче, моје десно крило!

0045    Откуд теби четрдес’ Тураках,

0046    те их водиш, синко, из планине,

0047    свезанијех наопако руках?“

0048    А Марко је њему бесједио:

0049    „Мој ујаче, Никола сердаре!

0050    Ја их јесам уфатило момче

0051    у Суторман високу планину

0052    с овом мојом узданом дружином.“

0053    Па тек момче ријеч изговори,

0054    танка га је књига допанула

0055    од Алије Салиагинића,

0056    а вако му књигу пише Але:

0057    „Богом брате, Вучетићу Марко!

0058    Поклони ми брата Махмут-агу,

0059    ево теби осам кесах блага,

0060    а сувише његово оружје,

0061    оно ваља стотину дукатах.“

0062    А кад Марка књига допанула,

0063    он Алији тако написао:

0064    „О Алијо Салиагинићу!

0065    Што будалиш и књигу ми пишеш

0066    да ти предам брата на откупе,

0067    не бих ти га данас поклонио

0068    да ми пошљеш и сто ћесах блага.“

0069    У ријечи у којој бијаше

0070    он повика браћу у дружину

0071    те Турцима покидаше главе,

0072    окитише кулу сердареву.

0073    Црмничан’ма пјесна на поштење,

0074    на поштење и на дуго здравје,

0075    Бог им дао и срећу и здравље!

• Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Crmnicani