Старац Ћејфан је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

0001    Куђ’ се турска кила подигнула

0002    те је чету малу покупила,

0003    није чету него војску стећу

0004    седамдесет и седам стотинах,

0005    пре’ том четом двије буљубаше:

0006    једно ми је добар буљубаша,

0007    добар Турчин на добру ђогину,

0008    у главу му зуба ђавољега,

0009    а брада му на крило панула,

0010    вјетар пуха те му браду љуља,

0011    кроза њу му токе сијеваху

0012    ка и сунце проз јелово грање,

0013    то је главом старац Ћеифане,

0014    а други је добар буљубаша,

0015    добар Турчин на добру дорину,

0016    раста мала, плећах широкије’,

0017    подугачка из раменах врата,

0018    алајбарјак њега поклопио,

0019    а јамака кита од барјака,

0020    то је главом Огојен-Ахмете,

0021    а за њиме сва остала војска.

0022    И одоше на Зечево Турци,

0023    на Зечево табор учинише,

0024    разапеше бијеле чадоре,

0025    а побише зелене барјаке,

0026    повезаше коње на сиџиме.

0027    До да видиш старца Ћеифана,

0028    он пустио по војсци телала,

0029    телал виче три читава сата:

0030    „А нејма ли у дружину друга

0031    којино је шићар запазио

0032    ђе би добро шићарили Турци?“

0033    Не нађе се друга ђавољега,

0034    док ево ти Будалине Тала

0035    на кулашу коњу великоме,

0036    за њиме се саручина суче,

0037    а у руке топузину вуче,

0038    па Ћејфану ријеч бесједио:

0039    „О Ћејфане, добар буљубаша!

0040    Ја сам скоро у чету ходио,

0041    и Котаре влашке уходио

0042    до бијеле куле Цмиљанића,

0043    а ту дома Цмиљанића нејма,

0044    до ј’ отиш’о у Сријему равном

0045    да он купи сријемске волове,

0046    ајд’ д’ идемо, болан, на Котаре,

0047    да Котаре влашке похарамо

0048    и бијелу кулу Цмиљанића,

0049    заробимо секу Анђелију.“

0050    А то слуша Огојен-Ахмете,

0051    кад је Туре чуло за ђевојку,

0052    тако им је Туре бесједило:

0053    „Вира моја, и не убила ме,

0054    узет хоћу секу сердареву,

0055    Анђелију за вјерену љубу,

0056    ја л’ ћу своју изгубити главу.“

0057    Али рече старац Ћеифане:

0058    „Билах теспих не примјењуј, Тале!

0059    Авах, Тале, испали ти зуби,

0060    злу ли ријеч рече у дружину,

0061    видиш, Тале, оч’ма не видио

0062    по овоме пољу Зечевоме,

0063    нит орато, нит је кад копато,

0064    те се ове провалије граде,

0065    све од кости коњске и јуначке.

0066    Ја сам иша једном на Котаре,

0067    похарасмо огњем опалисмо,

0068    поробисмо мало и велико,

0069    и дођосмо здраво на Зечево,

0070    па сједосмо робје дијелити:

0071    сваком другу по роб допануо,

0072    мене даше двије старјешинства,

0073    тек ми робје бјесмо дијелили,

0074    ал’ ево ти Цмиљанић-сердара

0075    са његовом браћом од Котара

0076    удрио нам су четири стране,

0077    а шта ћу ти даље кажевати,

0078    од нас ока не утече жива

0079    до једнога мене на ђогину

0080    и на мене седамнаес’ ранах,

0081    на ђогату двадес’ и четири,

0082    већ ја турих руке на кабаре

0083    да не трчем више на Котаре.“

0084    А то слуша Огојен-Ахмете

0085    па довати својега дорина,

0086    дорату се на рамена маши,

0087    па довати барјак у рукама,

0088    он ми грлом и авазом виче.

0089    „Који замном окренути неће,

0090    остала му була удовица

0091    и његова самохрана мајка!“

0092    Сва Турћија за њим окренула,

0093    ама нешће старац Ћеифане,

0094    оста Ћеман на Зечево равно,

0095    ту ћутио за четири сата,

0096    оде Ћејфан мислит и размишљат,

0097    ал’ ће исти натраг ал’ напријед:

0098    да ће натраг срамота му бива,

0099    да напријед хоће погинути.

0100    Укабули Турчин погинути

0101    нег’ се натраг срамотан врнути,

0102    па отиде за Турцима трагом

0103    докле сиђе у влашке Котаре,

0104    ту га ноћца тавна оставила,

0105    а свануло и грануло сунце,

0106    но удрили Турци на Котаре,

0107    похарали, огњем опалили,

0108    поробили мало и велико

0109    до бијеле куле Цмиљанића,

0110    ал’ на кулу Тале ударио,

0111    но он кули ништа не могаше,

0112    затворена кула и авлија,

0113    у авлији дилбер-Анђелија,

0114    до је цура пушку доватила

0115    те ми кулу и авлију брани

0116    док погуби тридесет Тураках,

0117    тек се њојзи отканио Тале.

0118    Ал’ ево ти старца Ћеифана,

0119    љ његовијем ударио друштвом,

0120    ма се Анђа из авлије брани

0121    и њему је тридесет изгубила

0122    и Ћејфан се отканити шћаше,

0123    враг донесе Огојен-Ахмета,

0124    њему рече старац Ћеифане:

0125    „Ај Ахмете, курвино копиле!

0126    Ево ође куле сердареве,

0127    ево море куле и авлије,

0128    у авлији дилбер-Анђелије,

0129    па знаш, курво, што си бесједио

0130    на Зечеву пољу зеленоме

0131    да ћеш узет дилбер-Анђелију

0132    ја ли своју изгубити главу.“

0133    То Турчина изједе срамота

0134    па одјаха од коња дорина,

0135    заскака се здесна на лијево

0136    те ускочи Ахмет у авлију

0137    а увати дилбер-Анђелију,

0138    не даде јој пушке напунити,

0139    баш га бозна убит хоћаше,

0140    но отвори од авлије врата,

0141    а посједе својега дорина,

0142    за се тури дилбер Анђелију,

0143    увеза јој бедре у терћије,

0144    а ували ноге у калчине.

0145    Отоле се подигнуше Турци

0146    и одоше гором и планином,

0147    а кад гори у планину били,

0148    до Анђе се догоњаху Турци

0149    догоњаху па јој бесиђаху:

0150    „Ај Анђушо, наша мила снашо!

0151    Љто ти јашеш сјетно невесело,

0152    али си се узбрижила, Анђо,

0153    ђе нијеси дара приправила,

0154    нијеси се нама ни надала?“

0155    Али рече на коња Анђуша:

0156    „А бога ми, крајишници Турци!

0157    Нијесам се млада узбрижила

0158    ђе нијесам дара приправила,

0159    даровала ше’сет Удбињана,

0160    обукла им црвене кошуље,

0161    кад обуку, никада не свуку,

0162    ма ће бити још и вама дара

0163    од Илије Цмиљанић-сердара,

0164    он ће данас из Сријема доћи,

0165    и он ће ви принијети дара

0166    из пушаках врућије’ љешниках.“

0167    Одоше се потпрдиват Турци,

0168    док дођоше на Зечево равно,

0169    на Зечево робје дијељаху,

0170    свакоме је по роб допануо,

0171    а Ћејфану двије старјешинства

0172    и Ахмету дилбер-Анђелија.

0173    Тек се Турци робље дијелили,

0174    ал’ ево ти Цмиљанић-сердара

0175    са његовом браћом од Котара,

0176    удрио им су четири стране.

0177    Алабанда, заврже се кавга,

0178    премећу се коњи и јунаци,

0179    а шта ћу ти дуљит лакрдију,

0180    од Тураках нико не утече

0181    до Ћејфана на коњу ђогину

0182    и Турчина Огојен-Ахмета,

0183    ма га ћера Смиљанић-сердаре,

0184    он га ћера па га пристигао,

0185    Ахмета је ћордом ударио

0186    на поле га био пресјекао,

0187    расјече га на четири трупа,

0188    а објеси о четири дуба,

0189    сестру своју дома понесао,

0190    а сав шићар турски покупио.

0191    И нека га весела му мајка,

0192    весела му браћа и дружина,

0193    на мејдану служила их рука!

• Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

---

Starac Cejfan