Корисничке алатке

Алатке сајта


опет_пециреп

Опет Пециреп

Опет Пециреп је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Текст пјесме

0001    Сердар Марко пије вино хладно

0002    на сред Кчева, усред Горе Црне,

0003    а до њега редом Црногорци,

0004    до њега су два Ђурашковића,

0005    до њих сједе два Ђикановића,

0006    до њих сједе два Турчиновића,

0007    а до њиг су два Томановића

0008    и до њих је Пешиканов Пејо

0009    пак до Пеја Пециреп-Лазаре,

0010    но да рече сердарина Марко:

0011    „Вала богу, браћо Црногорци,

0012    ђе се у нас не роди јунака,

0013    кано што су оногошки Турци,

0014    кано што је Хамза капетане,

0015    као што је Џидићу Хасане,

0016    како што је Бабићу Јашаре,

0017    кано што је Хаџиманић-Дуро,

0018    и ка што је Рушевићу Рамо,

0019    кано што је Бећа Пелевића,

0020    и кано је Рамић буљубаша,

0021    и ка што је Луковац-Омере,

0022    они честе чете подизаху,

0023    вођаху их ломној Гори Црној,

0024    они сјеку црногорске главе,

0025    Никшићу их мећу на бедеме,

0026    све бедеме њима окитили,

0027    а у нас се не роди јунака

0028    да поведе чету црногорску,

0029    оногошке да сијече главе

0030    и доноси у Горицу Црну

0031    да би као браћу осветили.“

0032    Сви јунаци Црногорци млади,

0033    сви јунаци ником поникоше,

0034    у црвено погледаше вино,

0035    но не гледа Пециреп-Лазаре,

0036    већ сердару међу очи црне:

0037    „Чујеш ли ме, сердарина Марко!

0038    Што ми кажеш узурлије Турке,

0039    ласно им је чинити јунаштво,

0040    ћерају им кола и волови

0041    а раде им Власи сиромаси.

0042    Те све Турке што си побројио

0043    свакоме сам штету учинио,

0044    докле домом бијах под Голијом,

0045    под голијом мојом постојбином

0046    ђе ја имах иљаду овацах,

0047    триста главах коња и говеди,

0048    пет стотинах челах пријесједах,

0049    дохођаху м’ јарамази турски

0050    не би ли ми зулум учинили,

0051    ја не дадог зулум учинти,

0052    на мене се Турци разједише,

0053    под Голију војском ударише,

0054    узеше ми хиљаду овацах,

0055    три стотине коњах и говеди,

0056    пет стотинах челах пријесједах,

0057    из куле ми понијеше благо,

0058    ја утеког с оба брата моја,

0059    па их одох пратит низ Голију,

0060    од Голије до дуге Пољије,

0061    седамнаест посјекосмо главах,

0062    а кад бјесмо на дугу Пољију,

0063    ту ми брата оба погибоше,

0064    сам их одох гонит од Пољије,

0065    од Пољије до Поља Горњега

0066    сам сам седам посјекао главах

0067    то је двадест и четири, Марко,

0068    пак се натраг уз Голију врнуг

0069    те укопаг оба брата мога

0070    и ускочих ломној Гори Црној,

0071    те баш, Макро, Кчеву крвавоме.

0072    И то било о Митрову данку,

0073    но покупих петнаес’ Чевљанах,

0074    поведог их Оногошту граду,

0075    да ја чекам оногошке Турке,

0076    не дочеках таде ђавољега,

0077    ма им спалиг проз махале куће,

0078    упалиг им кућаг седамдесет

0079    па отитог у Рудине равне,

0080    по Рудине пожегог сијена

0081    да нејмају ђе зимоват овце,

0082    турске овце и стока остала,

0083    па прескочиг Вучју и Пољани,

0084    свуђ туд’, Марко, спалиг им сијена,

0085    те све турске покрепаше овце

0086    и ту сам им штету починио,

0087    тад’ ја дођох Кчеву крвавоме.

0088    Зима наста, бијел снијег нађе,

0089    тако стаде до Ђурђева дана,

0090    а кад дође честит данак Ђурђев,

0091    ја покупиг дванаест Кчевљанах,

0092    поведог их Оногошту граду,

0093    баш под кулу Хамзе капетана,

0094    развалиг му камену авлију

0095    те му узех дванаес’ воловах,

0096    оћераг их Кчеву каменоме, -

0097    знаш, сердаре, хисе сам ти дао,

0098    пак покупиг седам-осам другах,

0099    поведог их гори Ухоњиној,

0100    ту ја чекаг оногошке Турке,

0101    дочекасмо до три Рушевића,

0102    свој тројици посјекосмо главе,

0103    узесмо им рухо и оружје,

0104    узесмо им коње седленике,

0105    све три турске главе понијесмо

0106    и дођосмо Кчеву јуначкоме,

0107    ту лијепи шићар дијелисмо, -

0108    знаш, сердаре, дијел сам ти дао,

0109    пак окупиг тридесет Кчевљанах,

0110    одведог их граду Оногошту.

0111    А кад граду Оногошту дођог,

0112    али креће карван од Никшићах,

0113    полазаше шехер-Сарајеву,

0114    да догоне робу на дућане,

0115    ја се вратиг Кчеву крвавоме

0116    те покупиг стотину Чевљанах,

0117    поведог их под моју Голију

0118    те их чегаг за неђељу данах,

0119    док дочеках карван од Никшићах,

0120    па на туркси карван ударисмо,

0121    док од коњах одвојисмо Турке,

0122    тамам десет осјекосмо главах,

0123    па још боја текар заметнусмо,

0124    тер и двадест Турак’ посјекосмо,

0125    ал’ узесмо деведесет коњах.

0126    Голија је ломна и врлетна,

0127    не могоше коњи бијежати,

0128    но ми с коњах осјекосмо стране,

0129    једне стране дома понијесмо,

0130    а у гору друге завријесмо,

0131    па одосмо Кчеву кршовиту

0132    те и оне стране приватисмо,

0133    пак лијепи шићар дијелисмо,

0134    сваком другу по двјести цекинах,

0135    мени даше три стотин’ цекинах -

0136    и тебе смо дио учинили.

0137    Тад’ одосмо мору дебеломе

0138    те од мора гоге доведосмо

0139    и по Кчеву куле поградисмо,

0140    још отаде Чево обогати,

0141    и тадај сам Турцим’ дојадио,

0142    дојадио, све их оштетио.

0143    Но бјеше се Туре зафалило,

0144    силно Туре Бећа Пелевића,

0145    е је брата мога погубио,

0146    брата мога Пециреп-Спасоја,

0147    ја покупих петнаест Чевљанах,

0148    поведог их Оногошту граду,

0149    заданисмо у Товићу брду,

0150    ал’ Бећине појавише овце,

0151    појавише пет стотин’ овацах,

0152    и стотина коњах и говеди,

0153    а пред њима два Бећина сина,

0154    јоште ш њима двије каде младе,

0155    изјавише на то Вучје равно,

0156    и на Вучју здраво замркнуше,

0157    удариг им у поноћи, Марко,

0158    те им узге пет стотин’ овацаг,

0159    и стотину коњах и говеди,

0160    и посјеког два Бећина сина,

0161    и заробиг двије кадке младе,

0162    и понијег двије русе главе,

0163    прејависмо Жупом Грачаницом,

0164    ватисмо се Сливја смишљенога,

0165    здраво равно Сливје пријеђосмо,

0166    дојависмо у Пјешивце тврде,

0167    испред куле Никчевић-Илије,

0168    ал’ ишета Никчевић-војвода,

0169    те он пита мене и дружину:

0170    “Чије с’ овце, чија ли говеда,

0171    чије ли су двије русе главе,

0172    чије ли су двије кадке младе?„

0173    На то сам му, Лазар, говорио:

0174    “Двије главе два Бећина сина

0175    и њихове двије каде младе.„

0176    Но ми рече Никчевић-Илија:

0177    “Побратиме, Пециреп-Лазаре!

0178    Ти устави двије русе главе,

0179    и уза њих двије каде младе,

0180    а да ситну књигу оправимо

0181    бијеломе Оногошту граду

0182    да кажемо Бећи Пелевићу:

0183    „Зло ти јутро, Бећа Пелевића!

0184    Синоћ су ти овце биле здраво,

0185    здраво биле, здраво замркнуле,

0186    а ноћас им Лазар ударио,

0187    узео ти овце и говеда,

0188    посјек’о ти оба твоја сина,

0189    и повео њихове кадуне,

0190    Лазара сам уставио вође,

0191    и код њега твоје ђеце главе,

0192    и њихове обадвије, каде,

0193    но донеси три стотин’ цекинах,

0194    и доведи вранца крајичника,

0195    и донеси сјајна џевердана,

0196    џевердана Рушевића Рама,

0197    и доведи оногошке Турке,

0198    дођи ш њима Сливју смишљеноме

0199    да ти дамо двије русе главе

0200    и уза њи обје каде младе.“

0201    Па кад Бећи књига допанула,

0202    вруће су га сузе пропануле,

0203    па прошета Рушевића кули,

0204    те у Рама купи џевердана,

0205    и он узе три стотин’ цекинах,

0206    још поведе вранца крајичника

0207    па покупи оногошке Турке,

0208    доведе их Сливју смишљеноме,

0209    ми одовуд све листом Пљешивце,

0210    понијесмо обје русе галве,

0211    и уза њих двије буле младе,

0212    на тврду се вјеру састадосмо,

0213    те им дасмо главе и кадуне,

0214    они нама откуп за обоје,

0215    па рече ми Хамза капетане:

0216    „Чујеш ли ме, Пециреп-Лазаре!

0217    Ход’, Лазре, да се не ћерамо,

0218    да ти брата оба умиримо,

0219    умиримо, новцим’ подмиримо,

0220    ја л’ главама двјема биранијем,

0221    па већ више да се не ћерамо.“

0222    Оба брата мене умирише,

0223    умирише и окумише ме,

0224    дадоше ми хиљаду цекинах,

0225    ту се ш њима помирисмо, Марко,

0226    и ту сам им штету учинио,

0227    и од тога дио теби дао

0228    до и чету тада оставио,

0229    а божју смо вјеру уватили,

0230    да већ нигда четовати нећу.„

0231    Турци овце опет закрдише,

0232    али неста Пециреп-Лазара.

0233    Од мене му нек’ ово је надгробно:

0234    “О Србине, Пециреп витеже!

0235    Спомен траје, док нам’ сунце сјаје,

0236    Твоја л’ врлост до страшнога суда,

0237    да од Вјечног вјечну плату прима.„

Литература

  • Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Opet Pecirep

опет_пециреп.txt · Последњи пут мењано: 2021/05/26 20:40