Корисничке алатке

Алатке сајта


змај-огњен_вук

Змај-Огњен Вук

Змај-Огњен Вук је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Опис

Гргур и Анђелина воде свог сина до краља Вукашина у Леђен град, да га не би одвели Турци. Вукашин одбија да га прими, да се не би цару замјерио. Након примитка великог блага, Вукашин ипак пристаје. Након крштења дијете добија име Змај Огњени Вук, и ту одраста учећи се разним вјештинама. Потом одлази кући заклевши се краљу Вукашину да ће му помоћи у невољи. Касније Вукашин неуспјешно опсједа Спљет (Сплит) и тражи од Вука да му помогне. Вук успјева да погуби главног сплитског попа, и Вукашин заузме град.

Текст пјесме

0001    Загудио слијепи Гргуре,

0002    загудио на врата од куле,

0003    уз гусле се слијеп разговара:

0004    „Фала богу, фала истиноме,

0005    ал’ је ведро, али је облачно,

0006    што су моје гусле објужиле?“

0007    А вели му Анђелина љуба:

0008    „Јесте ведро, а није облачно,

0009    што л’ су твоје гусле објужиле,

0010    објужиле од сузах мојијех;

0011    ако плачем и невоља ми је,

0012    имали смо једно мушко чедо,

0013    а проклета Ђурова Јерина,

0014    она га је казала Турцима,

0015    хоте ни га повест клети Турци.“

0016    Њојзи вели слијепи Гргуре:

0017    „Чујеш ли ме, Анђелина љубо!

0018    Ајде узми ти то чедо лудо

0019    па га води у Леђену граду,

0020    а на име Вукашину краљу,

0021    од мене му богом побратимство,

0022    а од тебе богом посестримство,

0023    вијетај му три товара блага

0024    и сувише три бијела града

0025    да га храни и одазла брани.“

0026    Понесе га, ријеч не учиње,

0027    докле дође у Леђену граду,

0028    донесе га к Вукашину краљу,

0029    вијета му богом посестримство,

0030    од Гргура богом побратимство,

0031    још му даје три товара блага,

0032    и сувише три бијела града,

0033    а ту јој се краље одговара:

0034    „Не могу ти чедо прифатити,

0035    страх ме цару е ћу с’ омразити.“

0036    Натраге се плачући вратила,

0037    докле дође на своје дворове

0038    па кажује слијепом Гргуру.

0039    Опет Гргур њојзи говораше:

0040    „Нос’ га опет у Леђену граду,

0041    вијетај му пет товарах блага

0042    и сувише пет градовах мојих.“

0043    Понесе га опет у Леђену,

0044    докле дође у Леђену граду,

0045    вијета му богом посестримство,

0046    од Гргура богом побратимство,

0047    још му даде пет товарах блага

0048    и сувише пет б’јелих градовах,

0049    једва јој га краље прифатио.

0050    Она пође на своје дворове,

0051    а краљ рани то дијете лудо.

0052    Кад дијете б’јеше од крштења,

0053    доведоше и попа и кума,

0054    те крстише оно д’јете лудо,

0055    дивно су му име изабрали,

0056    дивно име Змај-Огњени Вуче.

0057    Кад он бјеше од године двије

0058    кано друго је од пет годинах,

0059    кад имаше пет годинах данах,

0060    како друго од десет годинах,

0061    кад напуни до десет годинах,

0062    поче носит свијетло оруже

0063    па иђаше на мејдане често,

0064    а своје се стигнуо памети,

0065    једном краљу коња доватио

0066    па се тури коњу у рамена,

0067    е га игра под Леђеном градом,

0068    догони га до бијеле куле,

0069    а изиде краљева краљица

0070    и њему се ниско поклонила:

0071    „Скин’ се с коња, огњанити Вуче,

0072    ево теби од злата кошуља!“

0073    За то Вуче не обрће главу,

0074    но бијаше коња мамузама,

0075    догони га до бијеле куле,

0076    а изиде Вукашине краље

0077    и говори огњаниту Вуку:

0078    „Скин’ се с коња, огњанити Вуче,

0079    а ево ти о’ злата јабука!“

0080    За то Вуче не обрће главе,

0081    него Вуче тако говораше:

0082    „А ђаволе све бабово благо,

0083    ђе изједох благо и градове,

0084    а у мало данах и годинах!“

0085    Њему вели Вукашине краљу:

0086    „Скин’ се с коња, огњевити Вуче,

0087    просто теби благо свеколико,

0088    и просто ти бијели градови!“

0089    Таде коња одјахује Вуче

0090    па се бјеше поклонио краљу,

0091    целива га у скут и у руку,

0092    а вели му Вукашине краљу:

0093    „Чујеш ли ме, Змај-Огњани Вуче!

0094    Дај ти мене божу вјеру тврду

0095    ако би ми био за потребу,

0096    да ми дођеш за невољу, Вуче!“

0097    Њему Вуче божу вјеру даје

0098    да га нигда заборавит неће,

0099    пак с’ отоле Вуче подигнуо,

0100    здраво дође на своје дворове.

0101    Оно доба стаде неколико,

0102    купи војску Вукашине краљу

0103    те он хара цареве градове,

0104    докле Спљету дође бијеломе,

0105    краљ га био три мјесеца данах,

0106    не одби му клака ни пржине,

0107    а некали да он града прими,

0108    но од јада ни живјет не море

0109    од некака попа Сплећанина,

0110    свако јутро сијече му војску,

0111    докле краљу стаде бјежат војска.

0112    Краљ је ситну књигу накитио

0113    те је шиље огњевиту Вуку:

0114    „Знаш ка’ си се мене зафалио,

0115    да ме нигда заборавит нећеш,

0116    ходи дођи Спљету бијеломе.“

0117    Књига дође огњаниту Вуку,

0118    е он хита ноћу без мјесеца,

0119    у самнуће под град доходио

0120    па најкрајњи чадор разапео,

0121    под шатором пије рујно вино.

0122    А кад свану и огрија сунце,

0123    али вели попе Сплећанине,

0124    те он својој љуби бесиђаше:

0125    „Хајд’ изиди горје на чардаке,

0126    те ти преброј краљеве шаторе,

0127    је ли који мање осамнуо.“

0128    Гор’ изиде, ријеч не учиње,

0129    а преброји краљеве чадоре,

0130    ал’ је више један освануо

0131    и под њиме једно чадо лудо,

0132    да је љепше од јабуке златне,

0133    па потрча попу у одају,

0134    па му што је и како је каже,

0135    још се њему тврдо замољела,

0136    и тврђе га бјеше закумљела.

0137    „Немој оно чадо изгубити,

0138    но води га на наше дворове,

0139    да ни ђецу у бешику шика.“

0140    Поп узјаха коња дебелога,

0141    па изиде на врата од града,

0142    колико је силан и бијесан,

0143    на коња је ноге прекрстио,

0144    а игра га пољем зеленијем,

0145    но скочио Змај-Огњани Вуче,

0146    хитио се коњу на рамена,

0147    он поћера попа Сплећанина,

0148    за перчин га жива уфатио,

0149    сабљом махну осјече му главу,

0150    понесе је Вукашину краљу,

0151    те је бјеше њему даровао:

0152    Док се краљу халакнула војска,

0153    похараше бијелога града

0154    и здраво се отле повратише,

0155    свак на своје пођоше дворове.

0156    Вјерну другу вјера и помаже,

0157    бог је вјера, о богу је душа,

0158    и ми, дружбо, здраво и весело!

Литература

  • Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Zmaj-Ognjen Vuk

змај-огњен_вук.txt · Последњи пут мењано: 2021/05/24 21:17