Марко и Филип је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

У овој пјесми се Филип Маџарин хвали како ће посјећи све српске јунаке, а најприје краљевића Марка. Када је Марко за то сазнао, одлази код Филиповог „двора господскога“ да га тражи да се огледају у двобоју. Филип се данима не појављује од страха, док Марко пије његово вино. На крају Марко одлази, узимајући златни ђердан као наплату.

Ова пјесма је очигледно нека врста упозорења и поуке против испразног хвалисања.

0001    Вино пила до два побратима

0002    Маџар Филип с Митром од Удварја,

0003    а када се понапише вина,

0004    О јунаштву сваком бесјеђаху,

0005    али вели Филип Маџарине:

0006    „Посјек’о сам три српске војводе,

0007    још ћу посјећ’ Краљевића Марка,

0008    а да би ме не родила мајка!“

0009    Филип вели, а бога не моли,

0010    то Филипу јоште мало фале,

0011    но је јунак тако говорио:

0012    „Још ћу, Митре, посјећ’ Обилића

0013    да у Срба није већ ђетића,

0014    погубићу и крилатог Рељу,

0015    учинићу како’во ти вељу,

0016    тако здраво и честито био!“

0017    Њему вели Митар од Удварја:

0018    „Нећ’, Филипе, посјећ’ ниједнога,

0019    ја ћу поћи до Прилипа града

0020    те ћу казат Марку Краљевића,

0021    пак и Марко да за тебе знаде,

0022    и његова оба побратима,

0023    с којијема вазда пије вино.“

0024    На Митра се Филип наједио,

0025    а на ноге од земље скочио,

0026    па срдито Митру говорио:

0027    „Не било ти за очину душу,

0028    но хајд’ кажи Краљевића Марку

0029    да се Филип Марка не уклања,

0030    ни његова друга икојега,

0031    но да њима свјем’ о глави ради,

0032    а најприје да му Марка није.“

0033    Митар скочи, припаса оружје,

0034    довати се пеливан-ђогина,

0035    Филип свога окрочи дорина,

0036    оба пошла, оба и отишла,

0037    куд ко стио, и куд наканио.

0038    Филип дође свом бијелу двору,

0039    нађе љубу ђе дукате ниже

0040    под гроце на сребрне жице,

0041    пак се Филип њојзи насмијао,

0042    од милости љуби говорио:

0043    „Нижи, љубо, бисер и камење,

0044    а прођи се злата просјачкога,

0045    у Филипа још имаде свашта,

0046    а од Марка добиће и више,

0047    те све што је цар даров’о Марку,

0048    свег’ у Марка више но у цара,

0049    а ја ћ’ брзо посјећи му главу.“

0050    Митар нађе у Прилипу Марка

0051    те он Марку сву пријетњу каже

0052    силенога Филипа Маџара.

0053    Марко јахну својега Шарина,

0054    пак он пође да Филипа нађе,

0055    кад му био двору госпоскоме,

0056    одјахао Шарца у авлију,

0057    на стрме му узду је пустио

0058    нек се рахат сам стобором вода.

0059    Шарац оста копајућ’ ногама,

0060    ногам’ копа, са свег’ дроба хрза,

0061    пак он ћаше уз бијелу кулу

0062    за својијем Марком господаром,

0063    ал’ се Марко на то насмијао

0064    па Шарину узгред говорио:

0065    „Ту стој, Шарче, ја ћу брзо доћи,

0066    сад сам сјах’о, сад ћу појахати,

0067    надај ми се озго у седлиште!“

0068    Оде Марко уз високу кулу,

0069    све одаје пролазио редом,

0070    ниђе никог ни жива ни мртва,

0071    викну Марко већ у неко доба:

0072    „Домаћине, Филип Маџарине!

0073    Амо брже да изгубиш Марка,

0074    тек му вина додај и ракије,

0075    а своју ти сам донесе главу,

0076    ја л’ ћу твоје сажећи дворове!“

0077    У то преда њ’ госпа ишетала,

0078    десницу му пође пољубити,

0079    не даде ју Краљевић срдити,

0080    но је пита куд је Маџарине,

0081    госпа Марку мудру говорила:

0082    „Није г’ дома, некуд је пошао,

0083    а ти си ми вољан починути

0084    у његову ка у своме двору,

0085    свега има чим се Марко стима.“

0086    Ал’ се маша срдит Краљевићу,

0087    машио се баници под брло,

0088    снимио јој скупога ђердана

0089    и овако њози говорио:

0090    „Кад ти дође Филип силовити,

0091    нека знаде да госта имаде,

0092    наћи ће ме у механи винској,

0093    у Токајке вилене ђевојке,

0094    ту нек дође и сабљу донесе,

0095    ту ћемо се оба огледати.“

0096    Оде Марко у пјану механу,

0097    оста госпа мислит на технану,

0098    шта ће снаћи њена господара,

0099    који Марка није за по брка,

0100    скамење се и обамре госпа,

0101    паде мртва на сред пуста двора,

0102    у то Шарац добри развришта се,

0103    госпу прену те с талах устану,

0104    огледала с’ десно и лијево,

0105    угледала страшног Краљевића

0106    ђе он кули скочи низ висине,

0107    Шарац му је плећи поднесао,

0108    прифати га у седло бојито,

0109    пак отутња низ салеж од града,

0110    право пође напојит се вина,

0111    напојити себе и Шарина.

0112    Ту је Марко три неђеље био,

0113    и дан и ноћ рујно винце пио,

0114    а чекао Филипа Маџара,

0115    спремио му остру сабју дара,

0116    па кад Филип тада не дошао,

0117    и Марко је дома отишао,

0118    ђерданом је све платио вино,

0119    без харама нек је испијено.

• Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

---

Marko i Filip