Мина и Марко је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

0001    Вино пије Краљевићу Марко

0002    у његову двору бијеломе,

0003    мајка Марку служи вино хладно.

0004    Кад је био у највише пиће

0005    три га књиге танке допануше:

0006    једна га је допанула књига

0007    баш од цара свога поочима

0008    да му Марко у Стамбола иде,

0009    а друга је књига допанула

0010    из Будима града бијелога

0011    од силнога краља Матијаша,

0012    да му иде у Будиму Марко,

0013    да вјенчава краља и краљицу;

0014    трећа га је књига допанула

0015    од јунака Мине Џидовине,

0016    овако му Нина говорио:

0017    „Ако, Марко, на војску отидеш,

0018    ја ћу твоје дворе похарати,

0019    и твоју ћу љубу заробити,

0020    старицу ти мајку потиснути,

0021    све ћу твоје благо изнијети.“

0022    Кад је Марко књиге разгледао

0023    па старици мајци говорио:

0024    „Што ћу сада, моја мила мајко!

0025    Би ли мене сјетовала мудро,

0026    ђе би Краљић пош’о прије Марко?“

0027    Али мајка Марку одговара:

0028    „Драги синко, Краљевићу Марко!

0029    Ајде, синко, цару честитоме,

0030    да ми тебе не покара царе.“

0031    Говорио Краљевићу Марко:

0032    „Мучи, мајко, луда женска главо!

0033    Старија је божја нег’ царева.“

0034    Пак се Марко на ноге скочио,

0035    усједну Шарцу на рамена,

0036    пође Марко пут Будима града

0037    те би краљу за кума вјенчана,

0038    пије вино за неђељу данах.

0039    Кад је било напуна неђеља

0040    тада Марко на ноге скочио

0041    пак се свога Шарца приватио

0042    иде Марко стојну Цариграду,

0043    а кад дође цару на дивана,

0044    танка га је књига допанула

0045    да му Мина дворе похарао.

0046    А кад виђе Краљевићу Марко

0047    па Марко се млого ијеђаше,

0048    ал’ учињет ништа не могаше

0049    нег’ извраћа ћурак наопако,

0050    невесело по дивану шета.

0051    Говори му царе поочиме:

0052    „Што је тебе, мој посинак Марко!

0053    Али нејма у Стамболу вина,

0054    ал’ дебела меса овновине,

0055    ал’ симита љеба бијелога?“

0056    Говори му Краљевићу Марко:

0057    „Господине, царе поочиме!

0058    Ја те молим како господара,

0059    подај мене тридесет Тураках,

0060    а пред њима агу побратима,

0061    побратима агу Белил-агу,

0062    е ћу, Марко, до Костура поћи

0063    да ја моју осветим срамоту

0064    од јунака мине Џидовине.“

0065    Тадај царе Марку бесједио:

0066    „Прођ’ с’ од тога, Краљевићу Марко!

0067    Са свом мојом силом и ордијом

0068    био сам га за седам годинах -

0069    не могах му ни врата виђети,

0070    а камоли да примујем града.

0071    Ако ти је дворе поробио,

0072    љепшом ћу ти, царе, оградити,

0073    ако ти је љубу заробио,

0074    љепшом ћу те оженити, Марко,

0075    даћу блага колико ти драго.“

0076    Њему Краљић одговара Марко:

0077    „Јадни мени, царе, разговори,

0078    а ђе ће ми јуначка срамота?“

0079    Кад је Марка царе разумио

0080    он му даде тридест Тураках,

0081    а пред њима агу Белил-агу.

0082    Кад се Марко Турак’ добавио

0083    свукује ш њих зелене доламе,

0084    на њих меће гогачке хаљине,

0085    а на ноге гогачке опанке,

0086    на рамена куке и мотике

0087    сабља-Марко у цркву отиде

0088    па свукује зелену доламу,

0089    калуђерску облачи мантију,

0090    а на глави капу калуђерску,

0091    под мантију меће сабљу бритку

0092    пак отиде пут Костура града,

0093    с Марком иде тридесет Турака,

0094    па ког Марко на друму среташе

0095    свакојега запитује Марко:

0096    „А за бога, брате ришћанине!

0097    Хоћу л’ наћи стања у Костуру

0098    да настаним ову сиротињу?“

0099    Сваки Марку дивно каживаше:

0100    „Оћеш наћи, оче калуђере,

0101    у силнога Мине Џидовине,

0102    сад ће градит јендек око града

0103    јер се боји од Краљића Марка.“

0104    А кад Марко пред Костуром дође,

0105    побратиму своме говораше:

0106    „Побратиме, ага Белил-ага!

0107    Стани, побре, Костуру на врата,

0108    е ће Марко у Костуру поћи

0109    па ће Марко кавгу заметнути,

0110    кд ти чујеш, драги побратиме,

0111    скочи с дружбом од земље на ноге,

0112    ником’ недај живу излазити,

0113    ти отуда, ја ћу одовуда

0114    док с’ обадва побре састанемо.“

0115    Краљић Марко у Костуру пође,

0116    а кад Мини дође пред дворове,

0117    ту находи танехну робињу

0118    ђе свијетли мраморну авлију (мете)

0119    говори јој Краљевићу Марко:

0120    „Божја помоћ, танехна робиња!

0121    Је ли дома Мина Џидовина?“

0122    Она њему млада одговара:

0123    „Добро доша, оче калуђере,

0124    у дворе је, бог да га убије,

0125    но тако ти, оче калуђере

0126    окле ти је Шарац коњиц Марков,

0127    окле ти је сабља Краљић Марка?“

0128    Овако јој Марко одговара:

0129    „Јадна била, танахна робињо!“

0130    Ево има и неђеља данах

0131    да је Краљић Марко преминуо

0132    под Багдатом градом бијелијем,

0133    мојом сам га руком укопао;

0134    не имаше паре ни динара,

0135    дао ми је коња за подушје,

0136    Шарца коња и сабљицу бритку.„

0137    А кад га је млада разумјела

0138    од образа сузе оборила,

0139    пак се вије коњу око грла,

0140    како змија око суха дрва,

0141    у то доба Мина Џидовина,

0142    удари је шаком уз образа,

0143    колико је Мина ударио -

0144    два јој здрава саломио зуба.

0145    Стоји писка младе робињице,

0146    како љуте змије под каменом,

0147    а говори Краљевићу Марко:

0148    “Немој тако, Мина господине!

0149    Грехота је грдити робиње.„

0150    Али Мина Марку одговара:

0151    “Прођ’ с’ од мене, оче калуђере!

0152    Ево има и неђеља данах

0153    како ми је дошла у дворове

0154    нијесам јој лице обљубио,

0155    ма довече мислим ако бог да,

0156    хајде, оче, у дворе бијеле

0157    да се хладна вина напијемо,

0158    е је мени данас крсно име.„

0159    А Марко се скала са Шарина

0160    па уљезе у бијелој кули.

0161    Сједе Марко челу од трпезе,

0162    сташе ладно испијати вино,

0163    пије Марко како с’ научио,

0164    говори му Мина Џидовина:

0165    “Јадан био, оче калуђере!

0166    Како добро пијеш хладно вино

0167    како да си рода Марковога.„

0168    Краљић Марко њему одговара:

0169    “Бог т’ убио, Мина господине!

0170    Што мртвога Марка спомењујеш,

0171    ево данас неђељица данах

0172    мојом сам га руком укопао.

0173    Кад разумје Мина Џидовина

0174    оковану сабљу доватио,

0175    која влаја по царева града,

0176    пак је даде Краљевићу Марку,

0177    пак је Мина Марку говорио:

0178    „На дар тебе, оче калуђере!

0179    За муштулук што си ми казао

0180    и пиј вина колико ти драго.“

0181    Кад се ладна вина понапили

0182    неки игра, неки попијева,

0183    а калуђер Мини говорио:

0184    „Је ли тестир, Мина господине,

0185    да поиграм кротко калуђерски?“

0186    Говори му Мина Џидовина:

0187    „Играј оче, колико ти драго,

0188    теке немој кавгу заметнути.“

0189    Скочи Марко од земље на ноге,

0190    игра Марко по кули бијелој,

0191    сва се кула из темеља тресе,

0192    а Мина је Марку говорио:

0193    „Остав’ игру, оче калуђере!

0194    Сад ће панут из темеља кула.“

0195    За то Марко ни хабера нема

0196    него бритку сабљу извадио

0197    пак је Мини главу посјекао,

0198    тадај Марко јуриш учинио:

0199    што је мушоп али женско било

0200    све је Марко под сабљу метнуо;

0201    па уфати Минину љубовцу

0202    и метну је у теркију Шарцу,

0203    своју Марко љубу уфатио

0204    пак је узе под руком десницом,

0205    бритку сабљу у руци лијевој,

0206    преко града јуриш учино,

0207    али мушко, али женско стиже,

0208    сваком главу од рамена диже

0209    док примио од Костура кључе;

0210    а кад дође на врата од града,

0211    побратиму своме говораше:

0212    „На ти, побре, Минину љубовцу,

0213    потурчи је пак је узми за се.“

0214    Отле Марко у Цариград пође,

0215    а кад цару на дивану дође,

0216    дивно му се Марко поклонио,

0217    а вели му Отмановић царе:

0218    „Добро дош’о, мој посинак Марко!

0219    Јес’ ли ми се, Марко, уморио?“

0220    Говори му Краљевићу Марко:

0221    „Како с’ не бих умори, царе,

0222    примајући од Костура кључе?“

0223    Па му кључе тури на кољена,

0224    тадар вели Отмановић царе:

0225    „От’ли, Марко, на Босну везирство,

0226    ал’ госпоство које теби драго?“

0227    Одговара Краљевићу Марко:

0228    „Нећу, царе, госпоство никакво

0229    него само да ја пијем вино.“

0230    Кад је царе Марка разумио,

0231    он узима стотину дукатах

0232    тер их даде Краљевићу Марку:

0233    „Нај ти, Марко, пођ’ се напиј вина!“

0234    Ма тако му Марко говорио:

0235    „Хрђа била и цара такога,

0236    да сам тебе довео робиње,

0237    ал’ донио од каура главу,

0238    дао би ми и триста дукатах,

0239    а што ће ми стотину дукатах,

0240    не бих, Марко, ни брка сквасио.“

0241    А кад га је царе разумио,

0242    па пуштао низ војску телале,

0243    вичу они три бијела дана:

0244    „Ђе се нађе од вина махана

0245    када дође Краљевићу Марко,

0246    нека пије да не плаћа вино!“

0247    Стаја Марко за годину данах -

0248    у Цариград вина нестануло.

• Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

---

Mina i Marko