Цеклињанин је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

0001    Мала се је чета подизала,

0002    одкуд се је и пређе дизала,

0003    од крвава на крајину Спужа,

0004    пред четом је Зотовићу бего,

0005    а за бегом Суја Џаковићу

0006    и за њима тридесет Тураках.

0007    Мину чета низ поље Ћемовско

0008    и уљезе у село Поноре

0009    на дворове Шикмановић Вука,

0010    ма их Вуко дочекива дивно,

0011    ту им даје пића и јестива.

0012    Но кад пише, и кад вечераше,

0013    сташе Турци зборит за јунаштво,

0014    баш куђе те ш четом обрнути.

0015    Ма завика Зотовићу бего:

0016    „Побратиме, Шикмановић Вуче!

0017    Ка си вазда, побре, на крајину,

0018    међу ове двије змије љуте,

0019    турском земљом и већ Гором Црном,

0020    којом ћемо обрнути бандом?

0021    Али ћемо Виру црмничкоме,

0022    али ћемо Лугу Наратскоме,

0023    на бијеле овце Перишића,

0024    еда бисмо овце плијенили,

0025    али какву главу уграбили

0026    али ћемо на Крсти крваве

0027    да чекамо цеклинске трговце?“

0028    Но ми Вуче бегу проговара:

0029    „Побратиме, Зотовићу Бего!“

0030    Не идемо Виру дубокоме,

0031    е је шјутра свијетла неђеља,

0032    на Виру се купе Црмничани,

0033    страх је мене, и бојим се љуто,

0034    да не сјутра, побре, не опазе,

0035    нит’ идемо Лугу Наратскоме

0036    на бијеле овце Перишића,

0037    е су код њих три добри јунака,

0038    они без зла овце не пуштају,

0039    но хајдемо на Крсти крваве

0040    да чекамо младе Црногорце.„

0041    То су њега послушали Турци,

0042    па су црну прифатили лађу,

0043    у лађу се увожаху Турци

0044    отидоше возом Наратуном

0045    док дођоше на Крсти крваве,

0046    ту је турска чета запанула,

0047    међу Пејак и гором Одринском,

0048    ту стојали до зоре бијеле,

0049    а кад свану и грија сунце,

0050    но излази Шикмановић Вуче,

0051    он на једну врбу излазио

0052    пак погледа уз ту воду хладну,

0053    ал’ се вози низ воду дријево:

0054    иде момче у дријево само,

0055    од Каруча, брода владичина,

0056    иде јунак низ тој води хладној.

0057    А кад био на грлу Пејака,

0058    међу турском четом угазио;

0059    кад уљезе јунак међу њима,

0060    узела га од Тураках сујма:

0061    он погледа су двије-три банде,

0062    ал’ је чету турску сагледао

0063    спрешно руке ставља на оружје

0064    Око њега прионуше Турци,

0065    без чуда га уфатит не ћаху,

0066    но изиде Шикмановић Вуче,

0067    па му Вуче божју вјеру даје:

0068    “А не бој се, млади Црногорче!

0069    Док је моја на рамену глава,

0070    да твојози ништа бити неће!„

0071    Вјеран бјеше, бога вјероваше,

0072    међу турском четом улазио;

0073    ма се јунак јоште јаду нада,

0074    сакри свога ножа јатагана,

0075    сакрио је ножа у потају,

0076    па уљезе у турскојзи лађи.

0077    Тек у турској лађу улазио,

0078    њему Турци узеше оружје,

0079    пак су њему Турци бесједили:

0080    “А забога, млади Црногорче!

0081    Којега си рода и племена,

0082    како ли се зовеш по имену?„

0083    Момче њима ријеч бесједило:

0084    “Што питате, витезови Турци?

0085    Ја већ виђу е сам погинуо,

0086    ма је име моје крити нећу.

0087    ја сам јунак родом од Цеклина,

0088    од Стругарах Николић Иване;

0089    но тако ви, Турци витезови,

0090    каж’те мени за вјери турскојзи,

0091    је ли бега Зотовића овден?

0092    Стари су ни били пријатељи,

0093    у њега се ја бих поуздао

0094    да ме не би изгубио бего.„

0095    До њега се Туре догонило,

0096    е Ивана шаком ударило,

0097    колико га лахко ударио,

0098    бијели му образ опучио,

0099    а овако турчин бесједио:

0100    “Копиљане, Николин Иване!

0101    Ко ти рече помењиват бега?

0102    Овден бега Зотовића нејма,

0103    но делија Суја Џаковићу;

0104    ни грђевић ни грђи од бега!„

0105    Ал’ завика Николин Иване:

0106    “Копиљане, Суја Џаковићу„

0107    Што ме бијеш ударцем женскијем?

0108    Још ме није мајка ударила,

0109    која ме је пасом опасала!“

0110    Врже руком за плећи јуначке,

0111    извадио јатагана ножа,

0112    јатагана испод талагана,

0113    и Турчина био ударио,

0114    удари га под грло бијело,

0115    до корах му ножа загонио;

0116    колико га зорно ударио,

0117    маче собом и два и три пута,

0118    не могао ножа извадити,

0119    а да мога извадити ножа,

0120    још којега изгубити ћаше.

0121    А кад ножа извадит не мога,

0122    тадер скочи у води студеној.

0123    Бог да знаде и утећи ћаше,

0124    но несрећа њему прискочила,

0125    те се опет натраг поврнуо

0126    и за ребро лађу уграбио:

0127    он хоћаше потопити Турке;

0128    ма се нагна Шикмановић Вуче,

0129    е извади ножа пламенога,

0130    од руках му прсте окинуо

0131    ма га црна крвца освојила,

0132    пак из воде главу измолио,

0133    он да види је ли удаљио,

0134    али пуче танка пушка турска,

0135    те Ивана била погодила -

0136    мртав паде у води студеној.

0137    Оданде се подигоше турци,

0138    те одоше у граду Жабљаку,

0139    пак се купи мало и велико

0140    на делију Сују Џаковића,

0141    те му вади испод грла ножа.

0142    Теке су му ножа извадили

0143    Турчин пашју испуштио душу.

0144    Бог да прости Николин Ивана!

• Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

---

Ceklinjanin