Царев серашћил је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Турски паша шаље писмо владици Данилу, у којем тражи да му се даде харач, уз пријетњу најстрашније одмазде ако то не буде испуњено. Владика скупља главаре да расправе шта им је чинити, и одлуче прво да пошаљу три уходе у турски табор. Ови јављају у Црну Гору како треба да подијеле војску и гдје да дочекају Турке. На крају долази до битке, у којој Срби побјеђују. Мјесто битке добива име Царев-Лаз.

Ова пјесма је по радњи доста слична пјесми Црногорац.

0001    Књигу пише паша сераћиле

0002    пошиље је на равно Цетиње

0003    а на руке владике Данила:

0004    „Пошљи мене малога харача,

0005    а уз харач три добра јунака:

0006    једно с Чева Поповића Драшка,

0007    с Велестова Мрваља Вукоту

0008    и сокола Мандушића Вука,

0009    е царево перо изговара.

0010    Ако мене харач послат нећеш,

0011    сву ћу Црну Гору изгорјети

0012    од Мораче до мора сланога

0013    а тебе ћу жива уфатити,

0014    на муке ти живот извадити.“

0015    А кад њему танка књига дође,

0016    и кад виђе што му књига пише,

0017    грозне су га сузе пропануле,

0018    па је млого књигах пописао

0019    по свој својој ломној Гори Црној,

0020    и окупи од земље главаре,

0021    међу њима књигу проучио,

0022    свакога се збора зађедоше,

0023    неко вели: „Да му харач дамо“,

0024    неко вели: „Да му ками дамо“,

0025    рече соко Мићуновић-Вуко:

0026    „Да’ те харач, браћо Црногорци!

0027    Ја не дајем Драшка ни Вукоту

0028    и сокола Мандушића Вука

0029    нако с мојом на рамена главом.“

0030    Проговори владика Даниле:

0031    „А да је ли добра Црногорца

0032    ко ће поћи да уходи Турке?“

0033    Проговра Мићуновић Вуко:

0034    „Знам, владико, и два Црногорца,

0035    Ђурашковић-Јанка и Богдана.“

0036    Па их пита владика Даниле:

0037    „Оли поћи, Јанко и Богдане,

0038    да уходит’ сехратлину војску?“

0039    Проговори Јанко и Богдане:

0040    „Поћи ћемо, владико Даниле!

0041    Него дај ни и тећега друга,

0042    големога Раслапчевић Вука,

0043    е је био земљом Арбанијом

0044    и турски је језик научио.“

0045    Даде њима Раслапчевић Вука.

0046    Отидоше три добри јунака,

0047    а узеше до три џевердана,

0048    отидоше низ поље Цетиње,

0049    низ Границу Ријечком нахијом,

0050    уљегоше нахији Љешанској,

0051    а ка’ доше у Горње Кокоте,

0052    ту их био данак оставио,

0053    а тавна иг ноћца прифатила,

0054    ту помало хлеба заложише,

0055    а отоше низ Горње Кокоте,

0056    на Ситницу воду прегазише,

0057    а Морачу брзу препловише,

0058    уљегоше Зети земљи равној,

0059    а кад паши у тамборе доше,

0060    колико је драге ноћи било,

0061    сву ноћ иду паши проз тамборе,

0062    пита турски Раслапчевић-Вуко:

0063    „Колико је војске сехратлине?“

0064    Ко знаваше казат не оћаше,

0065    а ко ћаше за војску не знаше,

0066    докле дође цару до чауша,

0067    питаше га Раслапчевић-Вуко:

0068    „Кол’ко има сехратлија војске?“

0069    Казује му цареви чауше:

0070    „Има мого војске сехратлија,

0071    сто хиљадах и седам стотинах,

0072    а сувише Зета земља равна

0073    и сва брда до бијела Ниша,

0074    послеице нахије Љешанске

0075    и то све ће ломној Гори Црној.“

0076    Кажеваше Раслапчевић-Вуко,

0077    кажеваше Јанку и Богдану

0078    кол’ко има војске сехратлија:

0079    „Но хајдете на поље Цетиње,

0080    ак’ нађете на скуп Црногорце,

0081    све кажите њима и владики,

0082    те на троје дијелите војску,

0083    чекајте ме на воду Лахињу,

0084    е ћу остат у тамборе Турком,

0085    да ја будем војсци калаузе,

0086    да доведем пре’о Сињца Турке,

0087    пре’о Сињца и пре’о Крњицах,

0088    крајем Врања ка ће испод Хрида,

0089    а ви гла’јте ту их дочекајте

0090    и за мене бригу не имајте.“

0091    Отидоше два Ђурашковића,

0092    каде доше на равно Цетиње,

0093    ту нађоше на скуп Црногорце,

0094    колико им тврдо мило било,

0095    опалише до два џевердара,

0096    одонуда попе Жутковићу

0097    са соколом Мићуновић-Вуком,

0098    једнијем се огрнуше ћурком

0099    да их љетње не упече сунце

0100    и сретоше два Ђурашковића,

0101    за б’јеле се доватише руке,

0102    па га Вуче и за војску пита,

0103    кажује му Ђурашковић-Јанко:

0104    „Млого има серашћиле војске,

0105    сто хиљадах и седам стотинах

0106    и сувше Зета земља равна,

0107    и са брда до бијела Ниша,

0108    поселице нахија Љешанска,

0109    е то све ће ломној Гори Црној,

0110    и тако ми бога, побратиме,

0111    да бисмо се соли прометнули,

0112    не бисмо им ручак осолили“

0113    Говори му Мићуновић-Вуко:

0114    „Немој тако у владике казат.“

0115    Каде они пред владику доше,

0116    владици су приступили руци,

0117    љубе њему руку и кољено,

0118    па их пита за војску владика,

0119    кажује му Ђурашковић-Јанко:

0120    „Млого има сехратлија војске,

0121    да бисмо се соли прометнули,

0122    не бисмо им ручак осолили,

0123    него се је војска побољела,

0124    побољела од далека пута,

0125    роми коњи, а јунаци бони,

0126    да ми имат стотину јунаках

0127    ка сокола Мићуновић-Вука,

0128    на сред бих му Зете ударио,

0129    на сред Зете, а по сред ордије,

0130    наш мејдан би, ако бог да, био.“

0131    Питаше га владика Даниле:

0132    „А за бога, два Ђурашковића!

0133    Камо ви је Раслапчевић-Вуко?“

0134    Њему зборе два Ђурашковића:

0135    „Он је оста паши у тамбора

0136    да одведе пре’о Сињца Турке,

0137    но, владико, купи Црногорце

0138    и на троје да их дијелимо.”

0139    Војску д’јели владика Даниле:

0140    даде једну Мићуновић-Вуку

0141    и посла га у Врању планину,

0142    другу даде Ђурашковић-Јанку,

0143    посла њега на воду Влахињу,

0144    а пред трећом сам владика пође,

0145    примаче се њима обојици.

0146    Сила се је турска подигнула,

0147    а пред њима Вуче калаузи,

0148    па кад Вуче испод Врања дође,

0149    он запоја што му грло даје.

0150    “О соколе, који су у Врања!

0151    Не ударај војсци најпрвојзи,

0152    е ћеш удрит на огњу живоме,

0153    и не удри ни најзадњој војсци,

0154    е су у њу крвави Сужани!„

0155    Оно зачу ага Зечевићу,

0156    хоћаше му добру посјећ главу,

0157    но се Вуче посјећ не даваше:

0158    “Мак’ се, Туре, бог да те убије!

0159    Овака је пљесма изведена!„

0160    А кад војски на сриједу било,

0161    ударио Мићуновић-Вуко,

0162    а покличе владику Данила,

0163    па удари владика Даниле

0164    и покличе Ђурашковић-Јанка,

0165    удари им и Ђурашковић-Јанко.

0166    Ну да ти се нагледати, побре,

0167    како српске сабље сијевају,

0168    а душманске главе зијевају,

0169    а срета их дрвље и камење,

0170    не утече од њих ни камена.

0171    То се мјесто Царев-Лаз назвало

0172    и по данас вазда ће се звати,

0173    па тко воли нек се богу моли

0174    да подржи младе Црногорце

0175    у љубави и ваздашњој слави.

• Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

---

Carev serascil