Коста Алковић
Рођење: 3. октобар 1834. Земун, Хабзбуршка монархија Смрт: 15. мај 1909. Београд, Краљевина Србија Познат као: професор физике

Коста Алковић (Земун, 21. септембар/3. октобар 1836 — Београд, 2/15. мај 1909), српски физичар, професор физике од 1863. до 1892. на београдској Великој школи, министар грађевина и државни саветник.¹⁾

Константин Коста Алковић је рођен 1836. године у Београду. Након завршенога лицеја на јестествословном одељењу је добио државну стипендију за студије на Политехничком институту у Бечу.²⁾ Бечку политехнику уписао је 1855. и на њој је дипломирао 1859. математику, физику, механику и практичну геометрију.³⁾ По завршеним студијама, више пута се обраћао Министарству просвете (Попечетељству просвештенија) са молбом да буде постављен за професора физике.⁴⁾

По повратку у Србију 1862. постављен је најпре за суплента упражњене катедре физике на Лицеју, а 1863. постављен је за једног од десет професора физике на Великој школи.⁵⁾ Поред физике предавао је механику, а од исте године предавао је и физику, елементе метеорологије и физичке географије на Војној академији.⁶⁾ У току свог рада био је и директор физичког кабинета.⁷⁾

Посветио се ораганизовању и вођењу наставе физике.⁸⁾ Међутим, притиснут великим наставним обавезама, без елементарних услова за рад, није успео да организује научна истраживања, а није остварио ни непосредне везе са физиком у другим земљама, па се то одражавало и на квалитет наставе, која је заостајала за развојем науке у свету.⁹⁾ Алковић није писао уџбенике, ни научне радове, али је ипак пратио научна и техничка достигнућа и настојао да физички кабинет снабде училима и литературом.¹⁰⁾

Од 1863. до 1892. био је професор физике на београдској Великој Школи. Од 1893. његов рад су наставили његови ученици и колеге Ђорђе Станојевић, као професор физике и Милан Недељковић, професор метеорологије и астрономије.¹¹⁾

Био је декан техничког одсека Велике школе (1868) и ректор Велике школе (1885/1886. и 1891/1892).¹²⁾ Био је заступник министра просвете и црквених послова од 7. до 16. јануара 1893. Као министар грађевина био је од 21. августа 1892. до 20. марта 1893. у влади Јована Авакумовића је одликован Оредном Светог Саве првог реда.¹³⁾ Касније је био и саветник у српској влади.

Одликован је за учешчће у Српско-турским ратовима 1876—1878.¹⁴⁾

Од 25. јануара/7. фебруара 1870. био је редовни члан Српског ученог друштва и обављао је функцију секретара Одбора за науке природне и математичке 1879/1880. Од 15/27. новембра 1892. био је почасни члан Српске краљевске академије.¹⁵⁾

• Љ. Никић, Г. Жујовић, Г. Радојчић-Костић, Грађа за биографски речник чланова друштва српске словесности, српског ученог друштва и Српске краљевске академије (1841–1947), уредник Никша Стипчевић, Српска академија наука и уметности, Београд, 2007, стр. 6
• Катица (Стевановић) Хедрих, Живот и дело српских научника, књ. 3, уредник Милоје Р. Сарић, САНУ, Београд, 1998, стр. 33-72
• Живот и дело српских научника, књ. 3, САНУ, Београд, 1998.
• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, прва књига, 1929.

Kosta Alkovic