Јоксим Новић Оточанин
Рођење: 6. април 1806. Залужница, Лика, Хабзбуршка монархија Смрт: 18. јануар 1868. Нови Сад, Хабзбуршка монархија

Јоксим Новић Оточанин (Залужница, 6. април 1806 — Нови Сад, 18. јануар 1868), српски песник. Његово главно дело је Лазарица, које је одмах након објављивања 1847. постало популарније од Горског вијенца.

Јоксим Новић Оточанин је рођен на Благовести 25. марта/6. априла 1806. године у Залужници крај Врховина и Оточца у Лици.¹⁾²⁾³⁾ Рођен је у српској официрској породици од оца Илије и мајке Софије. У време његовог рођења отац му је био крајишки капетан, а нешто касније постао је мајор.⁴⁾ По оцу је био племић. Када је Наполеонова војска започела рат у Далмацији тада се његова породица по потреби војне службе преселила најпре у Шкаре, па у Карловац и онда на крају у Славонски Брод.⁵⁾ Из Брода су се преселили у Бољевце, где је 1813. пошао у школу.⁶⁾ Отац му се 1814. вратио са италијанског ратишта са чином потпуковника и тада су се преселили у Јаково.⁷⁾ У Јакову је Јоксим 1815. завршио српску школу.⁸⁾ У Шимановцима се 1816. уписао у немачку нормалну школу.⁹⁾ Од 1817. похађао је гимназију у Сремским Карловцима.¹⁰⁾ Због строгог Јакова Герчића једно краће време напустио је школу и наставио да учи приватно од куће.¹¹⁾ На наговор митрополита Стефана Стратимировића вратио се поново у школу.¹²⁾ Након завршене гимназије у Сремским Карловцима уписао се у протестантски лицеј у Шарош-Патаку, али ту је боравио само годину дана.¹³⁾ Након тога отишао је у Немачку, понајвише да научи немачки.¹⁴⁾ Слушао је филозофију у Јени, Гетингену и Халеу. У Халеу је био пријатељ Јана Колара.¹⁵⁾

У Бечу је 1824. студирао право.¹⁶⁾¹⁷⁾ Док је студирао у Бечу становао је код Јернеја Копитара.¹⁸⁾ Ту се упознао и са Вуком Караџићем, коме је помагао у избору народних песама, али и у попуњавању и прочишћавању језика.¹⁹⁾ Народне песме је јако добро познавао, јер је у његовој родитељској кући стални гости били слепци, а нарочито Филип Вишњић.²⁰⁾ Јоксим је био Вуков највећи пријатељ и присташа и Вук га је много поштовао, као темељита познаваоца народних умотворина и српског језика.²¹⁾ Вук је Јоксима питао за свако важније питање и много се ослањао на његов укус при одабирању народних песама.²²⁾ Скупио је јако много народног блага за Вука.²³⁾

Разишао се са породицом и одао се бурном животу.²⁴⁾ Не зна се тачно где је све боравио до 1847. године.²⁵⁾ Изгледа да је већину времена провео хајдукујући са устаницима по Босни, Херцеговини и Албанији.²⁶⁾ Обишао је све српске земље.²⁷⁾ На тим путовањима спријатељио се са славним харамбашама и са најугледнијим босанским породицама.²⁸⁾ Једно краће време боравио је у Београду, где је служио у гарди кнеза Михаила.²⁹⁾ Две године је одлежао у аустријском затвору.³⁰⁾ Учествовао је активно у Српском народном покрету 1848-1849.³¹⁾ Био је командант на Думбову код Ћеревића на Дунаву, а задатак му је био да спречава прелаз мађарске војске у Срем.³²⁾

Добро је предвидео, где ће Мађари покушати да пређу Дунав.³³⁾ Мађари су са ратним бродом Месарош покушали да са дунавске стране поред Новог Сада уђу у Петроварадин, али Новић их је својом јединицом чекао у заседи на Думбави.³⁴⁾ Ту је дошло до праве битке, која се окончала повлачењем мађарског брода и спасавањем Петроварадина.³⁵⁾ Легенда о Јоксиму Новићу је тек тада порасла и то посебно код омладине, која је била одушевљена његовом поезијом, коју је онда пратио и прави пример ратног херојства.³⁶⁾ Након тога поново је лутао.³⁷⁾ Затекао се 1849. године у Босни, где је покушао да дигне устанак.³⁸⁾³⁹⁾ Преговарао је и са Омер-пашом Латасом, од кога је примио 500 дуката.⁴⁰⁾ Када се враћао преко Саве ухапшен је у Славонском Броду и пребачен у затвор у Осијеку.⁴¹⁾ Био је оптужен да је за себе задржао новац, који му је био поверен за време Српског народног покрета, али доказао је невиност предочавајући тачне рачуне о свим трошковима.⁴²⁾ Патријарх Јосиф Рајачић га је послао као свога изасланика на царском двору у Бечу.⁴³⁾ На том месту задржао се две године, а у царевој пратњи одлазио је и у Праг.⁴⁴⁾

Када се вратио у Вуковар за њега је опет почео период веома бедног живота.⁴⁵⁾ Кнез Милош га је ценио и одредио му је 100 дуката годишње помоћи, али Јоксим није примио ниједан дукат.⁴⁶⁾ Не зна се тачно, ко је био за то одговоран.⁴⁷⁾ Захваљујући добротвору Платону Атанацковићу преселио се 1860. у Нови Сад.⁴⁸⁾ Међутим 1867. умро је Платон Атанацковић. Јоксим Новић је живео веома бедно.⁴⁹⁾ Изгубио је након тога и сина јединца.⁵⁰⁾ Није имао новца да плати кирију, па му је газда због неплаћене кирије запленио готово све што је имао.⁵¹⁾ Није имао ни зимског одела, па није зими могао да изађе из своје собе.⁵²⁾ Иако је имао много пријатеља, због поноса се није никоме потужио.⁵³⁾

Умро је на Богојављење 6/18. јануара 1868. године у Новом Саду.⁵⁴⁾

Писао је веома много и у поезији и у прози. У поезији се држао облика и духа народних песама.⁵⁵⁾ Под утицајем Јана Колара, Микијевича и других романтичара, који суз били очарани нашим народним песмама.⁵⁶⁾ Објавио је 1847. први и главни рад Лазарицу или Бој на Косову између Срба и Турака на Видовдан 1389.⁵⁷⁾ Лазарица је била испевана у народном духу, народним стилом и језиком.⁵⁸⁾ Лазарица је наишла на одличан пријем публике, па је била брзо распродана и одмах је исте године штампано и друго издање.⁵⁹⁾ Један део српске омладине, надахнут Вуковим идејама, одушевљено је дочекао ту књигу, а српски ђаци у Сегедину учили су је напамет.⁶⁰⁾ Аца Поповић Зуб је тај спев стављао у исту раван са Илијадом и Османом.⁶¹⁾ Његово име је тада помрачило Његошеву славу.⁶²⁾ Горски Вијенац је штампан исте године, али остао је у сенци Лазарице.⁶³⁾ Лазарицу је поново издао 1860. у проширеном издању и под насловом Лазарица или Догађаји за времена кнеза Лазара.⁶⁴⁾

После тога великог успеха није се јавио пуних пет година.⁶⁵⁾ Током 1853. године у „Седмици” је излазило његово Ратовање на Црну Гору.⁶⁶⁾ У Седмици је 1855. објавио Бој код Севастопоља или Московија.⁶⁷⁾ Двадесет година све до смрти Јоксим Новић је у стихове стављао прошлост и садашњост српског народа, као и све важније историјске догађаје.⁶⁸⁾ Ниједан наш писац није био толико апсолутан поклоник народне поезије.⁶⁹⁾ Оно што је он певао чинило је средину између народне и уметничке поезије.⁷⁰⁾ Поетски опеван хајдучки живот за њега је био најбољи одраз народне душе, најчистији извор сваке поезије. Објавио је 1858. године Милошеву или Устанак Милоша Обреновића на Сулејман пашу Скопљака у 1815.⁷¹⁾ Од 1860. до 1861. објавио је спевове: Хајдук Вељко, Васа Чарапић, Јанко Катићи Станоје Главаш.⁷²⁾ Објавио је 1862. поново Милошеву и Бирчанина Илију, а 1863. објавио је Душанију или Знатни догађаји за времена српског царства и таки по њему.⁷³⁾ У Новом Саду је 1865. објавио Карађорђија, избавитеља Србије, а 1867. спевао је панегерик Платону Атанацковићу.⁷⁴⁾ У прози је објављивао углавном историјске приповетке.⁷⁵⁾ Његове најпознатије приповетке су Хајдучки живот (1861), Сила турчи Босну, Постанак Високим Дечанима, Врзино коло, Златни и Алемград.⁷⁶⁾ Матица српска му је наградила причу Капетан Радич Петрович.⁷⁷⁾

• Јоксим Новић Оточанин, Јавор, број 8, уредник Илија Огњановић, 10. 3. 1875, стр. 245—250
• Јоксим Новић Оточанин, Јавор, број 9, уредник Илија Огњановић, 20. 3. 1875, стр. 279—284
• Јован Скерлић, Омладина и њена књижевност (1848—1871), Српска краљевска академија, Београд, 1906.
• Народна енциклопедија српско–хрватско–словеначка, том 3, Београд, 1929, стр. 167-168
• Јоксим Новић Оточанин, Стражилово, број 32, уредник Јован Грчић, 8. 8. 1893, стр. 509—511
• Јоксим Новић Оточанин, Стражилово, број 33, уредник Јован Грчић, 15. 8. 1893, стр. 524—527
• Андра Гавриловић, Знаменити Срби 19. века, књига 1, Загреб, 1901.
• Савременици и последници Доситеја Обрадовића и Вука Стеф. Караџића, Биографско-библиографска грађа, свеска 7, Н, уредник Властоје Д. Алексијевић

Joksim Novic Otocanin