Јернеј Копитар

Јернеј Копитар (Bartholomäus) псеудоними: Славин, Lebercht, Hassenscheln (Репње, Горењска, 21. август 1780 — Беч, 11. август 1844), лингвиста и библиотекар, цензор за словенске језике, скриптор и први кустос Дворске библиотеке у Бечу.

Живот и рад

Син је словенских сељака. Завршио је њемачку школу у Љубљани 1799. Преселивши се у Беч, постао је цензор славенских и грчких књига, а потом је постао библиотекар. Имао је заслуге за развитак славенске филологије у разним срединама. Био је ученик и друг чешког филолога Добровског, и учитељ и покровитељ српског филолога Вука Караџића и словенског Франца Миклошича.

Његов главни допринос је издавање једног од најстаријих споменика глагољске старославенске културе - тзв. Клоцова зборника (Glagolita Clozianus, Vindobonae, 1836). У том дјелу је изнио и теорију панонског поријекла старославенског језика. То је довело до плодотворне полемике слависта о поријеклу старославенске азбуке, раду Ћирила и Методија итд. Неисправност панонске теорије су касније доказали Ватрослав Јагић, В. Облак, В. Н. Шчепкин и други.

Аутор је радова о језику, литератури, историји Славена, Румуна, Албанаца и других народа. Проучавао је словенски јазик и написао његову граматику (Grammatik der slavischen Sprache in Krain, Kärnthen und Steyermark, Laibach, 1808). По својим погледима је био представник аустрославизма.

Академик

Кореспондентни је члан Друштва српске словесности од јуна 1842.

Литература

  • Grande Encyclopédie, Paris 21 (L. Léger).
  • Biographisches Lexikon zur Geschichte Südosteuropas, München 2, 470–471 (J. Hahn).
  • Словенски биографски лексикон, Љубљана, САЗУ. 4 (1932) 496–513 (Е. Kerne).
  • ÖBL 17 (1967) 116–117 (S. Hafner).
  • Лексикон писаца Југославије, Нови Сад 3

Спољне везе

Штампање