Јован Филиповић (Сремски Карловци, 1819 — Београд, 11. март 1876), српски правник и политичар. Био је министар просвете и министар правде, као и председник Касационог и Апелационог суда. Када је Велики суд ослободио учеснике Мајсторовићеве завере, Филиповић је заједно са осталим судијама био осуђен на затворску казну.

Јован Филиповић је рођен 1819. године у Сремским Карловцима.¹⁾²⁾ Основну школу и гимназију завршио је у Сремским Карловцима, а права је слушао у Пожуну (Братислави).³⁾ Ту је био ученик Људевита Штура. За време школовања добијао је стипендију од Сервицкога.⁴⁾ Након завршеног школовања дошао је марта 1839. године у Србију, где је добио посао канцелисте у Државном савету.⁵⁾ Унапређен је 1840. године за експедитора у савету, а новембра 1842. постављен је за архивара у Кнежевој канцеларији.⁶⁾ Као правник радио је дуго у судском одељењу Кнежеве канцеларије.⁷⁾ Након укидања судског одељења постављен је за председника Апелационог суда, а октобра 1858. постављен је за председника Касационог суда.⁸⁾ Као председник Апелационог суда одолио је притиску управне власти, па је ослободио невиног Тодора Авковића, кога је прогањао кнежев рођак окружни начелник Трипковић.⁹⁾

Привремено је био министар правде од 21. фебруара до 24. марта 1860.¹⁰⁾ За време кнеза Михаила постао је министар просвете и црквених дела на том месту је био од 8. новембра 1860. до 9. јануара 1862. Забранио је издавање либералног листа „Народна скупштина”.¹¹⁾ Пошто је био надлежан и за црквена дела долазио је у сукоб са митрополитом Михаилом, који је покушавао да сузбије право надзора државне власти над административним пословима црквених власти.¹²⁾ Филиповић је био довољно енергичан и вешт, па је сузбијао митрополитове тежње за аутономијом.¹³⁾ Између њега и митрополита је долазило до великих свађа, па је Илија Гарашанин сматрао да би се све могло смирити доласком новог министра.¹⁴⁾ Илија Гарашанин је због тога предложио Филиповићеву смену, са чиме кнез Михаило Обреновић није био задовољан, али је ипак попустио тражењу Илије Гарашанина.¹⁵⁾

Одмах након смене са положаја министра постављен је 1862. године за председника Касационог суда (Великог суда).¹⁶⁾ Мајсторовићева завера против кнеза Михаила откривена је крајем 1863. Првостепени суд ниједног учесника завере није осудио на више од две године затвора, а Касациони суд је ослободио све оптужене.¹⁷⁾ Кнез Михаило и влада били су запрепаштени суђењем, па су сматрали да су чланови Касационог суда на страни завереника и да због тога треба да им суде.¹⁸⁾ За Филиповића се сматрало да је био озлојеђен због смењивања са положаја министра и да је зато одлучио да ослободи заверенике.¹⁹⁾ Судије су јула 1864. осуђене на три године затвора и две године губитка грађанске части.²⁰⁾ Био је затворен у Карановцу (Краљеву).²¹⁾ Кнез им је дао помиловање септембра 1865.²²⁾ Општи утисак је био да су судије Великога суда осуђене без доказане кривице, а да је поништена независност суда.²³⁾ Након изласка из затвора радио је као адвокат у Београду.²⁴⁾ Умро је 28. фебруара/11. марта 1876. године у Београду.²⁵⁾

Издавао је забавник „Авалу” 1846. и 1847. године.²⁶⁾ Објавио је следећа дела:

• Филозофија права, Београд (1839)
• Филозофија права као наука о истраживању извора умног права, Београд (1863)
• Цар Јосиф и његов двор, превод са немачког
• Голуб, роман преведен са француског језика.²⁷⁾

• М. Ђ. Милићевић, Поменик знаменитихи људи српског народа новијега доба, Београд, 1888, стр. 737—738
• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 1, Београд, 1929, стр. 671—672
• С. Јовановић, Друга влада Милоша и Михаила, Издавачко и књижарско предузеће Геца Кон, Београд, 1933.
• Никола Христић, Мемоари 1840-1862, Просвета, Ваљево, 2006.

Jovan Filipovic