Садржај
Јован П. Јовановић
Јован П. Јовановић (Београд, 2. фебруар 1862 — Београд, 24. мај 1926), српски инжењер и политичар. Био је министар грађевина, министар финансија и министар народне привреде у влади Краљевине Србије. Био је министар грађевина и заступник министра саобраћаја у владама Краљевине СХС.
Школовање
Јован П. Јовановић је рођен 2. фебруара 1862. године у Београду.1) Основну школу завршио је у Београду, а гимназију је једно време похађао у Панчеву.2) Отишао је као дванаестогодишњи дечак 1874. у Цирих, где је завршио реалну гимназију.3) Уписао се на чувену Циришку Политехнику.4) Након завршене Политехнике отишао је 1885. у Карлсруе, где је на Техничком факултету специјализирао градњу мостова.5)6)
У државној и приватној служби до 1906.
По повратку у Србију положио је 1885. државни испит.7) Постављен је за надзорног инжењера министарства грађевина, са седиштем у Крушевцу.8) Учествовао је као официр-инжењер крајем 1885. у Српско-бугарском рату.9) Након тога вратио се у државну службу, у којој је провео преко десет година и онда је пензионисан 1899. за време владе Владана Ђорђевића.10) У државној пензији је био до 1906. Међутим за то време радио је као приватни инжењер у Крагујевцу.11) Једно време отишао је у Љубљану, где је подигао водовод.12) Био је две године изабран за председника крагујевачке општине.13)
Министар у више влада
Поново је 1906. враћен у државну службу, па је био постављен за начелника за градњу државних железница.14) Исте године постављен је за директора фабрике дувана у Београду.15)16) По први пут постао је министар грађевина у влади Николе Пашића од 5. јануара 1907. до 12. априла 1908. По други пут био је министар финансија у влади Марка Трифковића од 20. јула до 8. септембра 1912. Након тога био је министар грађевина у влади Николе Пашића од 8. септембра 1912. до 20. септембра 1914. За време балканских ратова заступао је једно време председника владе.17) Једно време био је и заступник министра народне привреде. За време окупације остао је у Србији и био је хапшен у Крушевцу.18) У затвору је провео три месеца и онда је пуштен.19) Након Првога светскога рата био је министар у неколико влада Краљевине СХС. Био је министар грађевина у влади Стојана Протића и у влади Миленка Веснића од 19. фебруара 1919. до 1. јануара 1921. Био је заступник министра саобраћаја у влади Николе Пашића од 1. јануара до 26. марта 1921. Био је министар грађевина у влади Николе Пашића од 26. марта до 24. децембра 1921. Због дугогодишње болести дао је оставку крајем 1921. и повукао се из јавног живота.20) Народни посланик остао је до 1923. Био је потпредседник Главног одбора Радикалне странке.21) Обесио се 24. маја 1926. године у Београду.22)
Грађевински радови
Заслужан је за градњу железничких пруга: Младеновац—Аранђеловац, Ћићевац—Свети Петар и Чачак—Ужице.23) Заслужан је за градњу великог каменог моста код Ниша и за велики камени мост код Параћина.24)
Литература
- Јоца П. Јовановић, Политика, број 6495, уредник Миомир Миленовић, Јован Тановић, 25. 5. 1926, стр. 2
- Јуче по подне обесио се ..., Време, број 1591, 25. 5. 1926.
Jovan P. Jovanovic