Чедомиљ Миљковић
Рођење: 18. новембар 1849. Крагујевац, Кнежевина Србија Смрт: 2. новембар 1909. Београд, Краљевина Србија

Чедомиљ Миљковић (Крагујевац, 6/18. новембар 1849 — Београд, 20.октобар/2. новембар 1909), српски генерал и министар одбране Краљевине Србије.

Чедомиљ Миљковић је рођен 6/18. новембра 1849. године у Крагујевцу.¹⁾ Основну школу и шесторазредну гимназију завршио је у Крагујевцу.²⁾ Након тога уписао се 1866. у Војну академију као питомац 8. класе.³⁾ Војну академију завршио је 1872, када је добио чин инжињеријског потпоручника.⁴⁾ На првој служби био је водник у инжињеријском батаљону.⁵⁾ Онда је 1874. одређен за управника пионирског (инжињеријског) радилишта.⁶⁾ Постављен је 1875. за командира чачанског понтонског моста, а исте године одређен је и за наставника у новоформираном пионирском одсеку.⁷⁾ Учествовао је 1876. године у Првом српско-турском рату као ађутант и официр штаба пожаревачке бригаде.⁸⁾ Након окончања рата био је током 1877. командир 3. понтоњерске чете.⁹⁾ Поново се вратио на дужност у штабу пожаревачке бригаде, са којом је учествовао у Другом српско-турском рату.¹⁰⁾

Постављен је октобра 1878. за начелника штаба команде Дунавске дивизије.¹¹⁾ После тога од новембра 1879. био је најпре командир 2. понтонске чете, а од априла 1880. био је инструктор за инжињеријске послове.¹²⁾ Од јуна 1880. до октобра 1881. био је командир чете у различитим батаљонима.¹³⁾ Од октобра 1881. био је у инжињеријском одељењу министарства одбране, а исто тако и члан инжињеријског комитета.¹⁴⁾ Поново је био једно краће време командир чете, а априла 1882. одређен је за ађутанта штаба команде Дринског корпуса, а онда је фебруара 1883. био ађутант штаба Шумадијске дивизијске области.¹⁵⁾ Од октобра 1883. био је вршилац дужности команданта понтонирског батаљона, а маја 1886. одређен је за команданта железничког одељења.¹⁶⁾ Унапређен је 1885. у чин мајора, а 1891. у чин потпуковника.¹⁷⁾ Од 1889. био је вршилац дужности команданта 2. инжињеријског батаљона и референт инжињерије команде Дунавске дивизијске области.¹⁸⁾ Постављен је 1894. за најпре за вршиоца дужности команданта инжињерије сталног кадра, а онда и за команданта инжињерије.¹⁹⁾ Написао је 1889. књигу Пољска фортификација, која је служила за полагање испита за предмет Пољска фортификација.²⁰⁾

Унапређен је 1896. у чин пуковника.²¹⁾ Током 1897. постао је референт инжињерије штаба Команде активне војске.²²⁾ Од 23. јула 1900. до августа 1901. био је командант Моравске дивизијске области.²³⁾ За команданта Моравске дивизијске области постављен је када је краљ Александар Обреновић након женидбе са Драгом Машин извршио чистку генерала, које је поставио краљ Милан.²⁴⁾ Од 16. августа 1901. до 3. јануара 1902. био је министар одбране у влади Михаила Вујића. На том месту заменио га је Василије Антонић. Унапређен је септембра 1901. у чин генерала.²⁵⁾ Након смене са места министра одбране био је до априла 1902. на располагању.²⁶⁾ Био је само десет дана у априлу и мају 1902. на месту инспектора инжињерије штаба Команде активне војске, а онда је пензионисан.²⁷⁾ Умро је 20. октобра/2. новембра 1909. године у Београду.

• Милић Милићевић и Љубодраг Поповић, Генерали војске Кнежевине и Краљевине Србије, Војноиздавачки завод, Београд, 2003.
• Слободан Ђукић, Страни утицаји на развој српске војне доктрине 1878-1918 године, докторска дисертација, Београд, 2013.
• Слободан Јовановић, Влада Александра Обреновића, број 3, Београд, 1936.

Cedomilj Miljkovic