Добро дошли на Српску енциклопедију

Василије Антонић

Василије Антонић (Рудник, 12/24. април 1860 — Београд, 26. јун 1929), српски генералштабни пуковник. Био је министар одбране у две владе и министар иностраних послова у три владе Краљевине Србије.

Школовање

Василије Антонић је рођен 12/24. априла 1860. у Руднику у чиновничкој породици.1)2)3) Његов отац Антоније Радосављевић био је срески начелник.4) Гимназију је завршио у Крагујевцу и онда се уписао на Филозофски факултет Велике школе у Београду.5) Напустио је Филозофски факултет и уписао се 1880. на Војну академију.6) Унапређен је 1883. за пешадијског потпоручника.7) Током 1884. ступио је на Вишу школу Војне академије, али школовање је прекинуо због Српско-бугарског рата.8)9) Учествовао је као командир чете 1885. у Српско-бугарском рату и био је тешко рањен.10) Након рата завршио је 1887. Вишу школу Војне академије.11) Након тога као државни питомац послан је у Беч.12) У Бечу је боравио од 1888. до 1889. као државни питомац за интендантску струку, а слушао је и предавања из историје.13)

Генералштабни пуковник

Унапређен је 1891. за капетана, а 1892. преведен је у генералштабну струку.14) У генералштабног пуковника унапређен је 1905.15) Као генералштабни официр био је начелник штаба дивизијске области и начелник оперативног одељења Главног генералштаба.16) Био је и шеф мобилизацијског одсека Главног генералштаба.17)18) На тој функцији израдио је план мобилизације свих српских војних снага.19) Од 1897. до 1900. био је краљев ађутант, а од 1900. до 1901. био је војни изасланик у Бечу.20) Био је професор на Војној академији надлежан за генералштабну службу (1899—1900).21) Једно време био је посланик на Цетињу.22)

Министар одбране и иностраних послова

Постављен је за министра одбране у влади Михаила Вујића од 3. јануара 1902. до 20. октобра 1902.23) Изменио је формацију војске и изменио је закон о устројству војске.24) Поред тога довршио је наоружавање српске војске тада најмодернијом артиљеријом.25) Био је и министар одбране у влади Љубомира Стојановића (29. маја 1905 — 14. марта 1906). Био је министар иностраних послова у три владе владе.26) Био је министар иностраних послова у владама Пере Велимировића (20. октобар 1902 — 19. новембар 1902), Димитрија Цинцар-Марковића (19. новембра 1902 — 5. јануара 1903) и у влади Саве Грујића (14. марта 1906 — 30. априла 1906). Као министар иностраних послова у јесен 1902. приликом доласка руског министра иностраних послова грофа Ламсдорфа омогућио је да се реше нека важна македонска питања.27)28) Русија је у то време била заузета на Далеком Истоку, па је тражила од Србије и Бугарске да не изазивају немире у Македонији.29) Ламсдорф и Руси нису били задовољни са унутрашњом политиком краља Александра Обреновића и уклањањем радикала, па је Василије Антонић 1903. неуспешно покушавао да се успоставе бољи односи са Аустроугарском.30) Као министар је 1905. и 1906. за време Царинског рата са Аустроугарском развио велику активност да обрани државни суверенитет и економске интересе Србије.31)32) Није учествовао у балканским ратовима. Пензионисан је 1914. За време окупације био је 1916. у општинском одбору Београда.33) Од 18. јула 1917. до 21. октобра 1918. био је председник окупационе општине у Београду.34)

Литература

1)
„НА”, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1929, књига 1, 65
3)
Велимир. Ј. Иветић, 2013, стр. 535
4) , 13) , 20) , 33) , 34)
Велимир. Ј. Иветић, 2013, стр. 536
5) , 6) , 9) , 10) , 11) , 12) , 14) , 15) , 18) , 19) , 23) , 24) , 25) , 26) , 28) , 32)
ПО
7) , 8) , 16) , 17) , 21) , 22) , 27) , 31)
НА
29)
Јов. Влада Александр. Обр. 3 стр. 311, 312
30)
Јов. Влада Александр. Обр. 3 стр. 316
Штампање