Црногорци на Жабљаку (1852) је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

0001    Бијела је кликовала вила

0002    Од Загарча, високе планине,

0003    Пак кликује крају Пиперскоме,

0004    А на име црногорског књаза,

0005    Ђе се књаже бјеше намјерио,

0006    И овако вила говораше:

0007    „О Даниле, смодржни књаже,

0008    “Карадага цијела витеже,

0009    „Како си се скоро затекао,

0010    “Да ћеш удрит’ Жабљачкоме граду,

0011    „Не могоше чекат’ Црногорци,

0012    “Него удри неколико војске,

0013    „А пред њима два земаљска бана,

0014    “Два рођака, оба Петровића,

0015    „Једно Перо, а друго Ђорђије,

0016    “На Жабљак су турски ударили,

0017    „Кад на Жабљак турски ударише.

0018    “Зашто Турци дивно развиђоше,

0019    „Ђе не има црногорског књаза,

0020    “Љуто су им притужили Турци.„

0021    А кад зачу црногорски књаже,

0022    Па на слуге срклет учинио,

0023    Те његове коње опремају,

0024    Пак полеће низ бијелу кулу,

0025    Сабљу паше, а арабу јаше,

0026    А зеленка у поводу води,

0027    А за њиме Црна Гора ходи.

0028    Отолен је књаже полазио,

0029    Колико је похитао књаже,

0030    Каде дође Зети води ладној,

0031    На возара вику учинио,

0032    Превезоше и њега и војску.

0033    Добро ти је похитао књаже,

0034    Доклен књаже на Ријеку дође,

0035    Ту пукоше три топа убојна,

0036    Хабер оде преко Горе Црне,

0037    Ту потрча мало и големо,

0038    Окупља их Петровићу Мирко,

0039    Да хитају Жабљачкоме граду.

0040    Док дођоше граду Жабљачкоме,

0041    Стаде књаже уређиват’ војску.

0042    Док се јадни зачудише Турци,

0043    Притужише њима Црногорци,

0044    И ту Турци познадоше књаза,

0045    И лијека књаже не чињаше,

0046    Него књаже по војсци идаше,

0047    И да би га војник не познао,

0048    Те гледаше, како се бијаху.

0049    Ками томе свакоме јунаку,

0050    Кога књаже нађе без јунаштва,

0051    Тога књаже и кори и кара:

0052    “Немој Србин бити без јунаштва,

0053    „Није лако задобит’ јунаштво.“

0054    За три дана и три ноћи тавне

0055    Нити спава ни ноћи ни дањом,

0056    Но све своју нагледаше војску,

0057    А нанажа од боја јунаке:

0058    „Ха јуриш’те, моји соколови,

0059    “Који данас добије јунаштво,

0060    „Од мене ће примати дарове.“

0061    Како бјеше уредио војску,

0062    Он саломи Жабљачкога града,

0063    Око њега табор учинише.

0064    Тутањ оде на четири стране,

0065    Оде тутањ Скадру на Бојани.

0066    То зачуо силни Осман паша,

0067    Осјети се скадарски везире,

0068    Ђе удари црногорски кнаже,

0069    Тада Турчин ситне књиге пише,

0070    Једну шиље земљи Малесији,

0071    Другу Спужу, трећу Подгорици,

0072    Ту покупи Турчин свеколико,

0073    Окупио силу и крајину,

0074    Ето ти га граду Жабљачкоме,

0075    Па је с књазом боја учинио.

0076    Ал’ се књаже лако не даваше,

0077    Књаже вуче два топа убојна

0078    Великоме Кршу Филипову,

0079    Те проламја Перкочеве куле,

0080    А разгони арбанашку војску,

0081    А топове турске пограбио,

0082    Те и шњима Турке разгоњаше.

0083    Колико је задобио књаже,

0084    Од Жабљака Турке отиснуо,

0085    Па му војска табор учинила.

0086    Пошто виђе скадарски везире,

0087    Да му ништа наудит’ не може,

0088    Велика је уредба од књаза,

0089    Тадар абер на Бојани спрема,

0090    Да му дођу убојни топови

0091    И кумпаре, што жеже јунаке,

0092    Кад везиру приспјеше топови,

0093    Пак обори шибе и кумпаре

0094    На књажеву војску на Жабљаку,

0095    Ни с тијем му ништа не могаше,

0096    Не страше се млади Црногорци,

0097    Но јурише на пашину војску.

0098    Вала Богу на његову дару!

0099    Да је коме било погледати,

0100    Како грме топи и лубарде,

0101    Изнад војске пролећу кумпаре,

0102    А пушкама ни јесапа нема,

0103    Гађу Турци на књажеву војску.

0104    Црногорци за то не хајаху,

0105    Но кроз војску пролијеће књаже,

0106    Војницима књаже говораше:

0107    „Не бојте се, моји Црногорци,

0108    “Јунаштво је слабо у Турака,

0109    „Но јуриш’те, славу задобијте.

0110    “Да који би натраг побјегнуо,

0111    „Те отиде своме вилајету,

0112    “Он оружје никад носит’ неће,

0113    „Него стидну женску опрегљачу.“

0114    А кад чуше млади Црногорци,

0115    Алакнуше, Бога споменуше,

0116    Зашто бјеху радиј погинути

0117    Но с’ од свога застиђети књаза

0118    И код њега славу изгубити.

0119    Тада момци јуриш учинише,

0120    Један другог грдно укорише,

0121    Околише Перкочевић-кулу.

0122    У кули се затворили Турци

0123    Ђегођ бјеше бољи чаркаџија,

0124    Арбанаса љута убојника,

0125    Гађу Турци огњем из пушака,

0126    И тама је кулу притиснула,

0127    Пушке пучу, падају јунаци,

0128    Црногорци страха не имаду,

0129    Но прегињу као мрки вуци,

0130    Пак до зида кули дотрчаше,

0131    Али Турци кроз мазгало гађу,

0132    Црногорци за зид се ватају,

0133    За грлиће турскије пушака,

0134    На двије их поле преламају,

0135    А кад турске пушке изломише,

0136    И танке им куле саломише,

0137    Кроз кућишта те се мијешаше,

0138    Излијећу тада Црногорци,

0139    Ноже ваде, а сијеку главе,

0140    А узимљу свијетло оружје,

0141    Ал’ се бране и Турци јуначки,

0142    Да какво ти ту бјеше јунаштво,

0143    Ту се каде пунит’ пушка нема,

0144    Но се гађу студеним камењем,

0145    Један другог за грло хваташе.

0146    У боју их ноћца застајала,

0147    Те се двије раздвојише војске,

0148    Црногорци около Жабљака,

0149    Турска војска около Цукаља.

0150    Тада књаже међу војску дође,

0151    Па окупи своје Црногорце,

0152    Те их стаде разређиват’ мудро,

0153    Како ће им сјутра ударити

0154    На топове и сву турску војску,

0155    Кад је јутро на уранку било,

0156    Окупио племенске главаре,

0157    Дијели им праха и олова,

0158    Тобчијама зрна и џебану,

0159    Оће снажно удрити на Турке.

0160    Црногорци када разумјеше,

0161    Ту пођоше земаљски главари,

0162    Барјактари развише барјаке,

0163    А за њима млади Црногорци,

0164    Благо томе, кога срце служи,

0165    И ко вјерно двори господара,

0166    Те за њега не жали мријети!

0167    Црногорци брзо похиташе,

0168    Тада књаже међу њи изађе,

0169    Па нанажа своје Црногорце:

0170    „Слушајте ме, моји соколови,

0171    “Спомен’те се старије јунака,

0172    „Какво ли су чинили јунаштво

0173    “И слободу нашу оставили,

0174    „Који никад умријети неће,

0175    “Доклен тече сунца и мјесеца.„

0176    Отолен се упутила војска.

0177    Он дозива два земаљска бана,

0178    До два стрица Пера и Ђорђију:

0179    “Ви чувајте табљу и топове,

0180    „Нек топ пуца с града без престанка,

0181    “А ја одо Кршу Филипову,

0182    „Да тобчије уређујем младе.“

0183    Мало било, дуго не трајало,

0184    Удрише се двије силне војске

0185    Код Цукаља и около њега,

0186    А топови грме са Жабљака,

0187    Уређује Перо и Ђорђије.

0188    Да је опет коме погледати,

0189    Што се чини с Крша Филипова!

0190    Уређује црногорски књаже,

0191    Ту га турска сила успознала,

0192    Обрнуше убојне топове,

0193    Дуге шибе а кратке лубарде

0194    Гађу књаза огњем без престанка,

0195    Зато књаже ни абера нема,

0196    Но тобчије око себе храбри,

0197    Он их гађе, они њега гађу.

0198    Боже мили, на свему ти вала!

0199    Колика се уфатила тама,

0200    Колика је тама од топова

0201    И великих шибах и лубардах,

0202    Колика ли хука од момака!

0203    Тутањ бјеше, до неба се чује,

0204    Бој трајаше до близу по дана.

0205    Кад виђеше ојађели Турци,

0206    Каква ли је црногорска војска,

0207    И ђе од њи не чине узмака,

0208    Тада Турци плећи обрнуше,

0209    А проза њи млади Црногорци,

0210    Док до воде добјежаше Турци.

0211    Ал’ ту бјеше срећа у Турака,

0212    Неколике затекоше лађе,

0213    Што у лађам’ стати не могаше,

0214    Они други у воду скакаху,

0215    Оне друге, што их похваташе,

0216    Црногорци те их исјекоше,

0217    И књазу се своме повратише,

0218    У томе су боја разметнули.

0219    То се чудо по свијету чуло,

0220    Те зачуо царе у Стамболу,

0221    Николају књигу отправљаше:

0222    „О Никола, од Русије краљу,

0223    “Јес’ ли чуо, јес’ ли разумио,

0224    „Што учини црногорски књаже?

0225    “Освоји ми Жабљачкога града,

0226    „А строши ми моју Арбанију.

0227    “Поздрави се црногорском књазу,

0228    „Да се прође мојега Жабљака,

0229    “Доста ми је јада починио.„

0230    Кад Николај књигу поручио,

0231    Другу пише црногорском књазу:

0232    “На знање ти, црногорски књаже,

0233    „Ево дава из Стамбола на те,

0234    “Узео си Жабљачкога града,

0235    „Но се прођи кавге на крајину,

0236    “И отпусти Жабљачкога града,

0237    „Јер сам амо у мир са султаном,

0238    “Ни јошт није земан ратовати.„

0239    Каде књазу књиге долазише,

0240    Књазу мило ово не бијаше,

0241    Ал’ инако бит’ му не могаше,

0242    Тада скупља од земље главаре,

0243    И пред њима књазу проучио:

0244    “Ево, браћо, књиге из Русије

0245    „Од нашега цара православна,

0246    “Да не чиним боја по крајини,

0247    „И да пустим града Жабљачкога,

0248    “Жао ми је, али друге није,

0249    „Он је нама и отац и мајка.“

0250    Па отолен ситну књигу пише,

0251    Те је шиље граду Жабљачкоме

0252    Своме стрицу Петровић-Машану:

0253    „О Машане, моја узданице!

0254    “Теке примиш ово моје писмо,

0255    „Војску дижи собом из Жабљака,

0256    “Остав’те га без боја вишега.„

0257    Кад је Машан књигу разумио,

0258    И јавно му чуше Црногорци,

0259    Жао им се проћи душманина,

0260    Отидоше, друга бит’ не може,

0261    Ту кренуше из града војници.

0262    Кад виђоше Турци безвјерници,

0263    Ђе кренуше млади Црногорци,

0264    Код Машана врло мало војске,

0265    Тада Турци на њи ударише,

0266    Побише се млади Црногорци,

0267    Запуцаше шибе и лубарде,

0268    Зло догоди, несрећа погоди,

0269    Пуче једна из војске лубарда,

0270    И погоди Петровић-Машана,

0271    Лијеву му ногу обранила,

0272    Колико је соја јуначкога,

0273    Он свободи и храбри војнике:

0274    “Удрите се, моји Црногорци.„

0275    Када Турци њега зађедоше,

0276    Црногорци јуриш учинише,

0277    Једни огњем бију из пушака,

0278    Други лагум граде по Жабљаку,

0279    Од Турака много јада граде,

0280    Би мртвије и тамо и амо,

0281    Док их тавна ноћца раздвојила.

0282    Рањен Машан у Додоше крену,

0283    А за њиме млади Црногорци,

0284    Тада Турци у град уљегоше.

0285    Тек се Турци саћим починуше,

0286    Док одуши лагум у Жабљаку,

0287    Ту саломи дванаес Турака,

0288    А толико грдно обранило.

0289    Отидоше млади Црногорци,

0290    И ту грдни остадоше Турци,

0291    Пак нек пишу у Стамбол султану,

0292    Како им је с књазом ратовање.

• Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
• Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902.

---

Crnogorci na Zabljaku (1852)