Змај Деспот Вук и Злота Протопопа је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Извјесни Злота Протопопа шаље писмо угарском краљу и тражи од њега да му изађе на двобој. Овај се боји да иде, па писмом моли Змај Деспота Вука да изађе умјесто њега на двобој, и да ће га богато наградити. Змај долази у Будим гдје га краљ лијепо дочека. Ту се нађе сутрадан и Злота Протопопа, који очекује да ће лако побиједити Змај Деспот Вука. У борби побјеђује Вук ударцем топуза. За то добија обећане земље од краља Угарске за награду. На крају пјесме се вели: „Па он оде своме белом двору И накити Фрушку монастир’ма“. Тиме се потврђује да је Змај Деспот Вук заслужан за подизање многих манастира на Фрушкој Гори.

0001    Књигу пише Злота Протопопа,

0002    Пак је шаље у Будима краљу:

0003    ”Ој, Бога ти, од Будима краљу,

0004    Сутра да ми на мегдан изиђеш

0005    Ел’ да пошљеш кога од Мађара

0006    Да за тебе на мегдан изиђе;

0007    Чекаћу те одсад за три дана,

0008    Пак ако ми ти изићи нећеш

0009    Нит’ послати кога на мегдана,

0010    Ти се нећеш наностити главе!”

0011    Књигу гледи од Будима краљу,

0012    Књигу гледи, грозне сузе рони.

0013    Питала га госпоја краљица:

0014    ”Господару, од Будима краљу,

0015    Откуд књига, од кога ли града,

0016    Од кога ли српског господара?

0017    И досад су књиге долазиле,

0018    Али ниси проливао суза!”

0019    Ал’ беседи од Будима краљу:

0020    ”Није књига ни од каква града,

0021    Ни од каквог српског господара,

0022    Већ од курве Злоте Протопопе,

0023    Који мене на мегдан изива –

0024    Ели да му на мегдан изиђем

0025    Ел’ да пошљем кога од Мађара;

0026    Али ево туге и невоље,

0027    Од Мађара нигде никог нема

0028    Ко б’ изиш’о за ме на мегдана!”

0029    Ал’ беседи будимска краљица:

0030    ”Господару, од Будима краљу,

0031    Књигу пиши Купинову славном,

0032    У столицу Змај-Деспоту Вуку,

0033    У књизи га овако поздрави:

0034    ,Ја сам тебе одранио, сине,

0035    Одранио и однеговао

0036    До коњица и до сабље бритке,

0037    Парче сам ти поклонио Сремна

0038    И још ћу ти поклонити, сине,

0039    Равну Бачку и Фрушку планину

0040    Да населиш по њој монастире,

0041    Да остане спомен после тебе,

0042    После тебе, после мене, сине –

0043    Дођи мени бити у невољи

0044    И изиђи за ме на мегдана,

0045    Те погуби Злоту Протопопу!”

0046    Књигу пише од Будима краљу,

0047    Па је шаље Купинову славном,

0048    На колено Змај-Деспоту Вуку:

0049    ”Ја сам тебе одранио, сине,

0050    До коњица и до сабље бритке,

0051    Парче сам ти поклонио Срема

0052    И још ћу ти поклонити сине,

0053    Равну Бачку и Фрушку планину

0054    Да населиш по њој монастире,

0055    Да остане спомен после тебе,

0056    После тебе, после мене, сине –

0057    Дођи мени бити у невољи,

0058    Погуби ми Злоту Протопопу!”

0059    Књигу гледи Змај Деспоте Вуче,

0060    Књигу гледи, па се гроотом смеје,

0061    Па отиде у подруме доле,

0062    Па беседи Ждралу од мегдана:

0063    ”Давор, Ждрале, давор, добро моје,

0064    Можеш ли се у се поуздати,

0065    У себека и у ноге своје,

0066    Да одемо данас у Будима?”

0067    Ждрале мучи, ништа не беседи,

0068    Белу пену преко себе баца.

0069    Оправља га Змај Деспоте Вуче,

0070    Па док метну ногу у ’зенгију,

0071    Али Ждрале на по пута б’јаше;

0072    Кад се Вуче на коња извуче,

0073    Али Ждрале под Будима дође.

0074    Изишла је силна Мађарије

0075    Да они гледе од Срема витеза,

0076    Ал’ се јунак не да ни гледати,

0077    Већ под Будим копље ударио,

0078    Код копља је шатор разапео,

0079    Бео шатор од бијеле свиле,

0080    За копље је Ждрала привезао,

0081    Па с’ под б’јели шатор заклонио.

0082    Кад је чуо од Будима краљу,

0083    На лаке је ноге ускочио,

0084    Пред Будима града ишетао

0085    До бијела шатора Вукова,

0086    Ждрала грли, Змај-Деспота љуби,

0087    Пак га води к себи на вечеру.

0088    Кад ујутру бео дан освану,

0089    Дан освану и ограну сунце,

0090    Ишетала Злотиница млада,

0091    Ишетала пред б’јеле дворове,

0092    Па угледа бијела шатора,

0093    Пред шатором Змај-Деспота Вука –

0094    Црни му брци пали по рамени,

0095    Трепавице по образи бели,

0096    А обрве по очима чарним,

0097    А ширина лијеђа његови,

0098    Кад се мери, пол’ другог аршина.

0099    Па улази Злотиница млада

0100    У дворове Злоте Протопопе:

0101    ”Зла ти срећа, Злота Протопопа,

0102    Зла ти срећа, а горе ти било,

0103    Какав јунак под Будима дође –

0104    Црни му брци пали по рамени,

0105    Трепавице по образи бели,

0106    А обрве по очију чарним,

0107    Леђа су му као кућна врата!”

0108    Њој беседи Злота Протопопа:

0109    ”Не бој ми се, Злотинице млада,

0110    Није оно јунак од мегдана,

0111    Већ је оно сремачко копиле,

0112    Данас ћеш му с’главом играти

0113    Као јагње о Ђурђеву дану!”

0114    То изрече Злота Протопопа,

0115    То изрече, па на ноге скочи

0116    И опреми свога коња ђогу,

0117    Па отиде под Будима града,

0118    До шатора Змај-Деспота Вука,

0119    Па он виче Змај-Деспота Вука:

0120    ”Ајд’ на мегдан, сремачко копиле,

0121    Да ми витке сабље огледамо!”

0122    Кад то зачу Змај Деспоте Вуче,

0123    На Ждрала свога усједнуо,

0124    Сам буздован у руке узео,

0125    Па повика Змај Деспоте Вуче:

0126    ”Удри, море, Злота Протопопа,

0127    Пред тобом је сремачко копиле!”

0128    Потеже се Злота Протопопа,

0129    Потеже се тешким буздованом

0130    Да удари Змај-Деспота Вука,

0131    Ал’ то Вуче дочека у руке,

0132    Па с’ потеже истом топузином,

0133    Па удара Злоту Протопопу –

0134    Како га је лако ударио,

0135    Трипут га је коњем преметнуо,

0136    Па састиже, па одсјече главу,

0137    Пак је метну коњу у зобницу,

0138    Однесе је од Будима краљу,

0139    Па он оде своме белом двору

0140    И накити Фрушку монастир’ма.

• Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

---

Zmaj Despot Vuk i Zlota Protopopa