Женидба крушевачког бана
Женидба крушевачког бана је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
Текст пјесме
0001 Мили Боже чуда великога!
0002 Од како је свијет постануо,
0003 Није љепши цвијет процаптио,
0004 Нит’ се љепша родила ђевојка,
0005 Нит’ родила нити узгојила
0006 У времену у земану стару,
0007 Што у оном граду Дубровнику,
0008 Мила ћерца Дубровачког Черве.
0009 Кажу људи ћерца јединица
0010 Да јој нема пара до Котара,
0011 Ни љепоте у седам краљева;
0012 За удају порасла ђевојка,
0013 Узгојила лице за љубљење,
0014 А бијело грло за грљење,
0015 У њедарца снијежне јабуке.
0016 Њу ми просе са свакоје стране,
0017 Просили је бани и краљеви,
0018 Силовити момци и јунаци,
0019 Многи просе и даре доносе,
0020 Ал’ ђевојка неће ниједнога,
0021 Него крије љубав у њедрима,
0022 Чека цура суђена јунака
0023 По имену од Крушевца бана,
0024 Јер га цура оком угледала,
0025 Кад јој било девет годиница,
0026 Те на њега јашик учинила.
0027 То зачуо од Крушева бане
0028 Опреми се што мога наљеше,
0029 Па он оде граду Дубровнику,
0030 Да за себе испроси ђевојку.
0031 Отиште се гором и планином,
0032 Па завезе морем и пучином,
0033 Здраво дође граду Дубровнику,
0034 Право иде кули и авлији
0035 У онога Черве господара;
0036 Проси бане лијепе ђевојке,
0037 Бане проси, Черва му је даје;
0038 Дава бане од злата прстење,
0039 И јабуку од сувига злата,
0040 Уз јабуку хиљаду дуката,
0041 Уз дарове свадбу уговара:
0042 ”Ова свадба до године дана,
0043 ”Док ђевојка приправи дарове,
0044 ”И док бане сакупи сватове,
0045 ”Док приспије за жњетву шеница,
0046 ”И потрга винова лозица. ”
0047 Још дарива свасти и пуницу,
0048 Велик дукат бане потрошио,
0049 Па отиде у своје Крушево;
0050 А за њиме тасте приступаше,
0051 Пита Черва од Крушевца бана:
0052 ”Колико ћеш довести сватова?
0053 ”Да ја могу азурат’ сватове. ”
0054 А вели му од Крушевца бане:
0055 ”Мили тасте, Черва господаре!
0056 ”Довест’ ћу ти хиљаду сватова. ”
0057 Отолен се бане подигнуо,
0058 Здраво оде у Крушево равно.
0059 Питала га своја стара мајка:
0060 ”Јеси л’ , сине, цуру испросио?
0061 ”Теби, сине, милу заручницу,
0062 ”Старој мајци брзу измјеницу,
0063 ”Је ли тебе по ћуди ђевојка?
0064 ”Је ли какви пунац и пуница?
0065 ”Јесу ли те како дочекали? ”
0066 Све јој бане по истини каже.
0067 Ал’ му лоша срећа прискочила,
0068 Двије му се гује наметнуше,
0069 Једна гуја црни Арапине,
0070 Пао Арап у поље Крушево,
0071 Разапео бијела чадора,
0072 Те пријети крушевачком бану:
0073 ”Нећеш, бане, одвести ђевојке!
0074 ”Ни у твоме двору загрлити,
0075 ”Ђевојка је мене обречена. ”
0076 Друга гуја Зотовићу Станко
0077 Из Требиња а из Љубомира,
0078 На силу му препроси ђевојку,
0079 И за мало свадбу урочио,
0080 До двадесет дана бијелијех.
0081 Тад се бане на невољу нађе;
0082 Он дозива своју стару мајку,
0083 Те јој бане тихо проговара:
0084 ”Што ћу, моја остарала мајко!
0085 ”Шјетуј мене што ћу и како ћу? ”
0086 Мајка бана мудро шјетоваше:
0087 ”Пиши књигу Зотовићу Станку
0088 ”Да ти буде ђевер уз ђевојку,
0089 ”Он је страшан јунак на Крајини,
0090 ”Он ће тебе погубит’ Арапа. ”
0091 Када бане саслушао мајку,
0092 Дофатио књиге без јазије
0093 И мурећеф чим се књига шара,
0094 Пише књигу Зотовићу Станку:
0095 ”Зотовићу, јуначко кољено!
0096 ”Ја сам чуо, мене кажу људи,
0097 ”Да си моју цуру препросио,
0098 ”Којуно сам скоро испросио,
0099 ”Даровао и прстеновао;
0100 ”Ја те молим прођ’ ми се ђевојке,
0101 ”Биће данка, биће ђевојака,
0102 ”Него дођи мене у сватове,
0103 ”Да ми будеш ђевер уз ђевојку,
0104 ”Да будемо главни пријатељи. ”
0105 Када Станку књига допанула,
0106 Књигу штије, а на њу се смије,
0107 Па он бану другу отписује:
0108 ”Чуј ме, бане, чијеш господаре!
0109 ”На поклон ти лијепа ђевојка;
0110 ”Волим бити ђевер у сватове
0111 ”Но на силу отимат’ ђевојку.
0112 ”Ти си први цуру испросио,
0113 ”Кад је твоја и сретна ти била,
0114 ”Ето мене, бане, у сватове. ”
0115 Кад је бану књигу опремио,
0116 Он азура себе и коњица,
0117 Отиште се гором и планином,
0118 Куд гођ иде у Крушево сиђе.
0119 Ту га бане дивно дочекао,
0120 Служиле га банове делије,
0121 Износе му каву и ракију,
0122 И дугачка ћилимбар-чибука.
0123 Ту чамо за неђељу дана,
0124 Док је бане скупио сватове;
0125 Хиљаду је пуну напунио,
0126 Те их спрема граду Дубровнику.
0127 Све конаке здраво прелазили,
0128 Здраво сишли граду Дубровнику,
0129 Ту их Черва добро дочекао,
0130 Придржао три четири дана;
0131 Када пети данак освануо,
0132 Завикаше сватовски чауши:
0133 ”Азур, свати, азур је ђевојка,
0134 ”Кратки данци а дуги конаци,
0135 ”Туђи људи не знамо им ћуди. ”
0136 Па Червини изашли синови,
0137 Воде сестру дивно нарешену,
0138 А сестрице богате дарове,
0139 Дароваше што је за којега,
0140 А ђеверу коња и ђевојку.
0141 Тад излази Черва бабо стари,
0142 И говори младоме ђеверу:
0143 ”Млад’ јуначе, ђевер уз ђевојку!
0144 ”Ево тебе бритке ћорде моје,
0145 ”Да ми чуваш шћерцу Николицу,
0146 ”Јер се љута гуја натурила
0147 ”Из Требиња Зотовићу Станко,
0148 ”Хоће Станко под силом ђевојку,
0149 ”Чувај ми је, не упусти ми је;
0150 ”Ако Бог да и срећа од Бога
0151 ”Ако здраво у Крушево дође,
0152 ”Бољим ћу те даровати даром. ”
0153 Насмија се Зотовићу Станко,
0154 Па говори Дубровчанин-Черви:
0155 ”Господаре, властелине Черва!
0156 ”Ево Станка ђе слуша и гледа,
0157 ”Не бој ми се ништа ако Бог да,
0158 ”Док је моје на рамену главе. ”
0159 То зачуо Николице бабо,
0160 Па је Станку Черва говорио:
0161 ”Да ти ли си, Зотовићу Станко!
0162 ”Јунак био и ко те родио. ”
0163 Па заврже руке у џепове,
0164 Обје пуне извади дуката,
0165 Те дарива Зотовића Станка:
0166 ”На ти, Станко, те се напиј вина. ”
0167 Отолен се свати подигоше,
0168 Све конаке здраво прелазили,
0169 Док сиђоше у поље Крушево;
0170 Кад Арапин насред друма пута,
0171 Појахао суру бедевију,
0172 У руци му сабља од мегдана,
0173 А у земљи копље пободено,
0174 А о копљу тешка топузина,
0175 Чим пребија кости у јунака;
0176 Чека Арап на друму сватове.
0177 Како који пред њим долазаше,
0178 Од страха му даре дариваше;
0179 Док наљезе ђевер и ђевојка,
0180 Завикао црни Арапине:
0181 ”Дај, делијо, коња и ђевојку!
0182 ”И дарове што је уз ђевојку. ”
0183 Станко вели Арапину мору:
0184 ”Арапине, ево мога дара!
0185 ”Ал’ туђега дариват не могу,
0186 ”Коњ мој није, а ђевојка туђа. ”
0187 Трже Арап и сабљом замахну
0188 Да ђеверу одсијече главу,
0189 Препаде се Зотовићу Станко,
0190 Бјежи јадан и то без обзира,
0191 Укори га са коња ђевојка:
0192 ”Пиј, ђевере, срамота ти била!
0193 ”Камо вјера да би те убила?
0194 ”Што зададе старцу бабу моме.
0195 ”И ако су побјегли сватови
0196 ”Сам је Арап осто на мегдану,
0197 ”Срамота је бјежат’ са мегдана,
0198 ”Немој мене остављати овђе,
0199 ”Да ме љуби црни Арапине. ”
0200 Младо момче мучан од укора,
0201 Стид му љуцки зажеже образе,
0202 Па се брзо натраг повратио,
0203 На Арапа јуриш учинио.
0204 Удари се јунак на јунака,
0205 Ал’ је Станку лоша срећа била.
0206 На Арапу панцијер кошуља,
0207 И Станка је љуто обранио,
0208 Одиста га погубити шћаше.
0209 Али Станку Бог и срећа даде,
0210 Гледао их бане са чардака,
0211 Па на свога коња похитао;
0212 Тек што Арап сабљом замахнуо
0213 Да он Станку одас’јече главу,
0214 Врисну бане као соко сиви:
0215 ”Стани, курво, Арапине црни!
0216 ”Чијега ћеш погубит’ ђевера?
0217 ”Чију л’ мислиш обљубити љубу?
0218 ”Лако ти се с ђецом преметати.
0219 ”Али није са Крушевца баном. ”
0220 Махну сабљом, одс’јече му главу.
0221 Мртва глава са земље говори:
0222 ”Моли Бога, Крушевачки бане!
0223 ”Што те данас њесам упазила,
0224 ”Кад дотрча мене из ненада. ”
0225 Тад јунаци даре покупише,
0226 Арапова коња и оружје,
0227 Нањ сватовске даре товарише,
0228 Одведоше лијепу ђевојку,
0229 Пјевајући и пушке мећући.
0230 Кад су били на банову кулу,
0231 И вјенчаше баба с Николицом,
0232 Бан добавља од мора ећиме,
0233 Те је Станко рана преболио;
0234 Бан га љуби међу очи црне,
0235 И даде му сестру за љубовцу.
0236 Дуго Станко по вјенчању био,
0237 Лијеп пород с њоме изродио.
0238 То је било давно се чинило,
0239 Људи веле истина је било,
0240 Ето данас доста Зотовића,
0241 У Дубровник’ Черва и Червића.
Литература
- Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
- Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.
Zenidba krusevackog bana