Јуришић Јанко

Јуришић Јанко је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845.

Текст пјесме

0001    Нешто цвили у Стамболу граду;

0002    Да л’ је гуја, да л’ је вила б’јела?

0003    Нит’ је гуја, ни бијела вила,

0004    Но је јунак Јуришућу Јанко;

0005    Ако цвили, и невоља му је:

0006    Ево има три године дана,

0007    Ка’ је Јанко таме допаднуо,

0008    Бре тавнице цара тирјанина,

0009    Тирјанскога цара Сулејмана;

0010    Јесте њему тама додијала,

0011    Те он цвили јутром и вечером,

0012    Досадио студену камену,

0013    А некмо ли цару Сулејману.

0014    Тад’ долази царе Сулејмане,

0015    Он долази тавници на врата,

0016    Те дозивље Јуришића Јанка:

0017    „Копилане Јуришићу Јанко!

0018    „Која ти је голема невоља,

0019    „Те ти цвилиш у мојој тавници?

0020    „Ал’ си гладан, ал’ си ожеднио?

0021    „Али си се силан ужелио,

0022    „Ужелио младе кауркиње?”

0023    Тад’ говори Јуришићу Јанко:

0024    „Воља ти је, царе, бесједити:

0025    „Нит’ сам гладан, нит’ сам ожеднио;

0026    „А мене су жеље пролазиле,

0027    „Још како сам пао у тавницу;

0028    „Но је мене тама досадила.

0029    „Султан-царе, ако Бога знадеш!

0030    „Ишти блага, колико ти драго,

0031    „Пушти, царе, кости из тавнице.”

0032    Ал’ говори царе Сулејмане:

0033    „Бре, курвићу, Јуришићу Јанко!

0034    „Не ћу тебе паре ни динара,

0035    „Но ти хоћу, право да ми кажеш,

0036    „Које оно бјеху три војводе,

0037    „Штоно моју крдисаше војску,

0038    „Кад ја иђах кроз Косово равно?”

0039    Тад’ говори Јуришићу Јанко:

0040    „Вољан буди, царе, говорити,

0041    „Кад ме питаш, право ћу ти казат’:

0042    „Штоно бјеше најпрва војвода,

0043    „Што веома разгоњаше Турке,

0044    „Нагоњаше у Лаб и Ситницу,

0045    „Оно бјеше Краљевићу Марко;

0046    „Штоно бјеше за њиме војвода,

0047    „Што веома с’јецијаше Турке,

0048    „Оно бјеше нејачак Огњане,

0049    „Мио сестрић Краљевића Марка;

0050    „А што бјеше трећа војевода,

0051    „Штоно сабљу бритку саломио,

0052    „Па на копље набијаше Турке,

0053    „Преко себе у Лаб потезаше,

0054    „Потезаше у Лаб и Ситницу,

0055    „Оно бјеше Јуришићу Јанко,

0056    „Ето ти га, царе, у тавници,

0057    „Чини од њег’, шта је теби драго.”

0058    Тад’ говори царе Сулејмане:

0059    „Бре, курвићу, Јуришићу Јанко!

0060    „Коју муку најволиш мучити,

0061    „Оном ћу ти душу извадити;

0062    „Али волиш по мору пливати,

0063    „Али волиш на ватри горети,

0064    „Али волиш, да те растргнемо,

0065    „Растргнемо коњма на репове?”

0066    Тад’ говори Јуришићу Јанко:

0067    „Вољан јеси, царе, на бесједи;

0068    „Ником муке миле мучит’ нису,

0069    „Али веће кад бити не море;

0070    „Нисам риба, да по мору пливам;

0071    „Нисам дрво, да на ватри горим;

0072    „Курва нисам, да ме растржете,

0073    „Растржете коњма на репове;

0074    „Но ја јесам јунак од јунака:

0075    „Дај ми, царе, коња разломљена,

0076    „Нејахана тридесет година,

0077    „Нејахана, на бој нећерана;

0078    „И дај мене сабљу посталицу,

0079    „Невађену тридесет година,

0080    „Невађену, на бој неношену,

0081    „Која се је рђом протурила,

0082    „Те с’ из кора извадит’ не море;

0083    „Па ме пусти у поље широко,

0084    „А напусти двјеста јањичара,

0085    „Нека мене на сабљам’ разнесу,

0086    „Нек погинем јунак на јунаштву.”

0087    То је њега царе послушао,

0088    Даде њему коња разломљена,

0089    Нејахана тридесет година,

0090    Нејахана, на бој нећерана;

0091    И даде му сабљу посталицу,

0092    Невађену тридесет година,

0093    Невађену, на бој неношену,

0094    Која се је рђом протурила,

0095    Те с’ из кора изадит’ не море;

0096    Па га пусти у поље широко,

0097    А за њиме двјеста јањичара.

0098    Кад се Јанко коња доватио,

0099    Љуто Јанко коња удараше,

0100    А љуће му коњиц побјегао,

0101    Побјегао пољем широкијем,

0102    За њим трчи двјеста јањичара.

0103    Једно Туре измакнуло било,

0104    Не би л’ Јанку уграбило главу,

0105    Да у цара узима бакшиша;

0106    Сустигнуло Јуришића Јанка,

0107    Кад се Јанко виђе на невољи,

0108    Он помену Бога истинога,

0109    О појаса сабљу потегао,

0110    Извади се, ка’ нова с ковача,

0111    Па дочека оно Туре младо

0112    А на сабљу и на десну руку,

0113    Удари га по свил’ну појасу,

0114    Двије поле са коња падоше.

0115    Туре паде, а Јанко допаде,

0116    Па сустала коња одјахао,

0117    На Турскога ђога узјахао,

0118    И узе му сабљу од појаса,

0119    Па на Турке јуриш учинио.

0120    Пола их је сабљом исјекао,

0121    А пола их цару опремио;

0122    Па отиде пољем широкијем

0123    Двору своме здраво и весело.

Литература

  • Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
  • Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845. Исто издата и у Београду, 1988.
Штампање