Похара Будве и Тројице 1813. године је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

0001    Боже мили велика раздора

0002    Међу Боком и међу Французом!

0003    Бока их је грдом помрзила,

0004    Да имају снаге и крепости,

0005    Би их живе у огањ бачали,

0006    Како су се њима ујадили

0007    С неправице што им Француз даје.

0008    И ту дио од стотине нема,

0009    При како их мрзе Црногорци

0010    Од неправде коју Француз даје.

0011    Но се Бока узда и приморје,

0012    Уздају се у Бога милога,

0013    И у храбре младе Црногорце,

0014    Да ће њима то платит’ Французи,

0015    Ере њима згода испанула,

0016    Е пођоше у Будву пландури

0017    Од приморја сто и двадест друга,

0018    А пред њима Ивановић Вуче.

0019    Кад дођоше у бијелу Будву,

0020    Ту су стали три четири дана,

0021    Докле су их гласи допанули

0022    Од владике и Црногораца,

0023    Да ће с војском удрити на Будву.

0024    Па владика ситну књигу пише,

0025    А шиље је на рамне Његуше,

0026    А на руке гојнадуру Вуку,

0027    И соколу Петровићу Саву:

0028    „Послуша’те, моји соколови,

0029    “Како ову књигу разумите,

0030    „Ви на ноге брже устаните,

0031    “Покупите све Његуше листом,

0032    „Све Његуше и с њима Ћеклиће.“

0033    Кад виђоше што им књига пише,

0034    Тад’ Филипа зову Кустудију:

0035    „О Филипе, храбри барјактаре:

0036    “Ево не је књига допанула

0037    „Од владике нашег господара,

0038    “Да идемо у Боку Которску,

0039    „С Французима боја да бијемо,

0040    “Ного узми свилена барјака,

0041    „Понеси га наврх поља рамна,

0042    “Нек се купе код тебе Његуши.„

0043    Кад Филипе разумио Вука,

0044    А он брзо окупи Његуша.

0045    У толико и Ћеклићи до’ше,

0046    Па одоше у Боку Которску,

0047    Затворише Котора тврдога.

0048    А владика дође под Маине,

0049    Па окупи двије бановине,

0050    Па подиже и окупи војску

0051    Према вратах од бијеле Будве.

0052    Кад виђеше ваљани Французи,

0053    Поскочише на ноге лагане,

0054    И бојничке пушке доватише,

0055    Па на Будву врата отворише,

0056    Да узбију владичину војску

0057    Но не дају млади Црногорци,

0058    На Французе зорно ударише.

0059    Кад виђеше ваљани Французи,

0060    Баш какви су храбри Црногорци,

0061    Сташе бјежат’ у бијелу Будву.

0062    Ма у Будву не дају пландури,

0063    Но их живим огњем дочекаше,

0064    И Французе натраг повратише.

0065    Пушку пали Јовановић Вуче,

0066    И шњом уби ваљана Француза;

0067    Димно га је погодио Вуче,

0068    Ни жива га земља не дочека.

0069    Другу пали Прибиловић Станко,

0070    Станко уби Фрања капетана.

0071    Дође Иво Зече из Побора,

0072    И он уби попа Мотковића.

0073    Тадер млоге пушке запуцаше.

0074    Но да видиш муке за Французе,

0075    Облада их мука превелика.

0076    Да је коме видијети било,

0077    Како гину ваљани Французи,

0078    И падају на гомилу мртви,

0079    И преко њих газе Црногорци,

0080    И од Будве врата освојише,

0081    Поваташе по Будви Французе,

0082    И тако ми освојише града.

0083    Кад владика освојише града,

0084    И ту тамну ноћцу преноћише,

0085    Па у јутру рано ударише,

0086    А пред војском Петровић владика,

0087    Ето ти га пут приморја рамна.

0088    Доклен дође на Солина рамна,

0089    На ливаде шатор поперио,

0090    Ту владика починуо с војском.

0091    А кад виђе гувернадур Вуче,

0092    Он покличе ка и соко сиви:

0093    “А садеке, моји соколови,

0094    „Да Тројицу примимо фортицу,

0095    “Видите ли што чини владика?

0096    „Он је Будву освојио града.“

0097    Када они Вука разумјеше,

0098    На Тројицу зорно кидисаше,

0099    За бедем се руком уфатише.

0100    И то гледа бане ђенерале

0101    Са Котора града бијелога,

0102    Пуца њему срце у прсима,

0103    Ни за фајду ништа не помаже,

0104    Е јој ништа помоћи не може.

0105    У то силни дође Кампањоне,

0106    Моли јунак бана ђенерала,

0107    Да му даде три стотин’ солдатах,

0108    Да избави из муке Тројицу.

0109    Ма му го’ри бане ђенерале:

0110    „Прођ’ се тога, силни Кампањоне,

0111    “Да те љута гуја не удари,

0112    „Која би ти очи извадила.

0113    “Оно н’јесу слаби Талијанци,

0114    „Но су оно храбри Црногорци,

0115    “Те би орла под облак убили,

0116    „А камо ли слабога човјека.“

0117    Враг му не да, а срце јуначко,

0118    Те се њему проћи не оћаше,

0119    Док му даде три стотин’ солдата,

0120    Па отиде Тројици у помоћ.

0121    Кад виђеше њега Црногорци

0122    Ђе он иде избавит’ Французе,

0123    Тад’ покличе Вуче господаре:

0124    „А садаке, браћо моја драга,

0125    “Оставите тврдињу Тројицу,

0126    „Да идемо дочекат’ Французе,

0127    “Да се данас шњима покољемо,

0128    „Да се ово за довијек прича.“

0129    Када Вука разумјела војска,

0130    Свак остави Тројицу фортицу,

0131    Па пођоше у сусрет Француз’ма,

0132    А пред њима три сокола сива,

0133    Три племића три господичића,

0134    Прво храбри Петровићу Саво,

0135    Друго ти је Петровићу Станко,

0136    Треће витез Петровићу Јоко,

0137    Петровића сва три соколића.

0138    Петровићи разредише војску,

0139    Како им је острага остало.

0140    Боже мили, срца слободнога!

0141    Ту да видиш три добра јунака,

0142    Три јунака од Његуша рамна,

0143    Једно ти је Радонићу Марко,

0144    Оно друго Радонићу Јоко,

0145    Радонића оба соколића,

0146    Треће ти је Кустудија Перо,

0147    Кустудија јуначко кољено,

0148    Који ради да огради кавгу,

0149    И не жали живот за поштење.

0150    Па овако говорио Перо:

0151    „Богу вама, оба Радонића,

0152    “Да л’ не жнате, рђа вас не била!

0153    Французи не преварише грдно.

0154    „Два сокола нама уватише,

0155    “Уватише попа Радонића,

0156    „И сокола Раша Поповога,

0157    “Поведоше оба у Котору,

0158    „Изведоше оба на марину,

0159    “Погубише сокола јунака,

0160    „Баш сокола храброг попа Лаза,

0161    “Брата вашег, а зета нашега,

0162    ”И сокола Раша Поповога,

0163    ”Брата вашег, рођака мога.

0164    „Ево има пет година дана,

0165    “Од како су они погинули,

0166    „Онда сам се Перо зафалио,

0167    “Да ћу Раша осветит’ занаго,

0168    „Али моју изгубити главу.

0169    “Но ве кумим, оба Радонића,

0170    „Немојте ми гађат’ Кампањона.“

0171    Они Перу тврду вјеру даше,

0172    Да га они први гађат’ неће.

0173    У толико Кампањоне дође,

0174    Носи сабљу у руку јуначку,

0175    Остру сабљу бјеше повадио,

0176    Да сијече Црногорске главе.

0177    Но да видиш Кустудије Пера,

0178    Пред очима зарати латинку,

0179    Па латинки даде ватру живу,

0180    А погоди зорна Кампањона,

0181    Извади му црне утробице,

0182    Паде јунак у траву зелену.

0183    У то многе пушке запуцале,

0184    Од Француза јаде оградише:

0185    Сто и двадест туна погибоше.

0186    Оне друге у Котор угнаше,

0187    Па се опет натраг повратише,

0188    Докле они код Тројице до’ше.

0189    Па завика Вуко гојнадуре:

0190    „Видите ли, моји Црногорци!

0191    “Видите ли тврдину Тројицу,

0192    „На њу јесу топа три четири,

0193    “Све од жуте бронзе саливени;

0194    „Ко истрчи први на фортицу,

0195    “И постави руке на топове,

0196    „Од њега му нико дио неће,

0197    “Да би ваља’ хиљаду дуката,

0198    „Од Бога му божу вјеру дајем,

0199    “И владике мога господара.„

0200    Када они Вука разумјеше,

0201    Са свих страна они кидисаше,

0202    За бедем се рукам’ доватише,

0203    И Тројицу они освојише.

0204    Ту се момци бирани нађоше,

0205    Који први на њу истрчаше.

0206    Ту најпрви од свакога дође

0207    Јунак добар Кустудија Перо,

0208    Па узграби топа јединога,

0209    Па га ваља јунак низ фортицу.

0210    А три друга они заостали,

0211    Који први на њу изидоше,

0212    Перо дио никоме не даје,

0213    Дарова га Перо господару,

0214    А он њему педесет дуката.

0215    Запалише фортицу Тројицу,

0216    Па пођоше у сусрет владици.

0217    То је било ка’ се је чинило,

0218    Ми велимо да се веселимо.

• Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
• Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900.

---

Pohara Budve i Trojice 1813. godine