Устанак Кнеза Милоша на Турке је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862.

На кулу Ћаја-паше у Скопљу долијећу два врана гаврана и причају са пашиницом, говорећи јој какво је стање у Србији наступило по слому устанка 1813. Казују кој да су турски зулуми толико узели маха, да је народ опет пошао на устанак. Народ је изабрао Милоша да их води и избави их од Турака под сваку цијену, јер се више живјети не може („Јер је гуја пала крај Мораве, Љута гуја, паша Ћаја-паша, И са пашом петнаест иљада, Убојника, љута Арнаута, Та млого су мајки уцв’јелили И Српскога робља наробили И нашијех цркви опустили.”). Српска војска се под Јованом и Милошем Обреновићем стекла на Љубићу, и ту је потом дошла и турска војска на битку. Турцима први дан иде добро, али касније изгубе битку, паша погине, а остали побјегну у Чачак. Шаљу поруку Милошу нудећи му откуп за пашу, али им он одговара да је паша мртав. Други дан га ваде из воде, закопавају и кришом напуштају Чачак водећи робове са собом. Срби учине потјеру за њима и састану их у Јелици планини. Све једне по једне су даље на разним мјестима поубијали и заробили, док скоро нико није преостао.

0001    Полећела два врана гаврана

0002    Од Србије, земље племените,

0003    И Мораве, воде валовите,

0004    Са кубета цркве Немањића,

0005    Сврацимира од старине бана,

0006    Све Моравске земље господара,

0007    Прелећеше равно Драгачево

0008    И врлетну Ужичку нахију,

0009    Машише се ломна Влаха старог,

0010    Док дођоше Дрини валовитој,

0011    Валовиту Дрину пребродише,

0012    Сву камену Босну прелећеше,

0013    Док дођоше Скопљу на крајину,

0014    Ни на чију кулу не падоше,

0015    Но се вију од куле до куле,

0016    Тражећ кулу паше Ћаја-паше,

0017    Док пашину кулу познадоше,

0018    Те падоше на бијелу кулу,

0019    Како паше, оба загракташе,

0020    И на кули журбу учинише,

0021    А из куле нико не чујаше,

0022    Но кадуна Ћаја-пашиница,

0023    Па изиђе пред бијелу кулу,

0024    Те кад када тице угледала,

0025    А она им оде говорити:

0026    „Зло вам било, двије тице вране,

0027    „Мало л’ ви је Босанских планина

0028    „И по Скопљу бијелијех кула,

0029    „Да ви ваша крила одморите?

0030    „Но падосте баш на моју кулу,

0031    „Те кобите мога господара,

0032    „У Србији пашу Ћаја-пашу.”

0033    Кади веле два црна гаврана:

0034    „О госпођо Ћаја-пашинице!

0035    „Ми ако смо на кулу панули,

0036    „Ми нијесмо пали злорадице,

0037    „Но смо аир абер донијели.”

0038    А кад када тице саслушала,

0039    А она им оде говорити:

0040    „Ој Бога ви два врана гаврана!

0041    „Одакле сте јутрос полећели?

0042    „Да нијесте од земље Србије?

0043    „Не знате ли за мог господара,

0044    „У Србији пашу Ћаја-пашу?

0045    „Је л’ сишао земљи Србадији?

0046    „Је ли паша земљу освојио,

0047    „И задоста робља наробио?

0048    „Је л’ војводе Српске поватао?

0049    „Да л’ је од њих благо покупио?

0050    „Је л’ Србију земљу умирио?

0051    „Је л’ с Милошем паша у дослуку?

0052    „Да л’ ће скоро Скопљу на крајину,

0053    „Да доведе младијех робиња,

0054    И донесе тока и долама?”

0055    Но да видиш двије тице вране,

0056    Једна грокну, друга проговори:

0057    „Чујеш када Ћаја-пашинице!

0058    „Ради бисмо добро казивати,

0059    „Али, кадо, добра чули нисмо,

0060    „И јутрос смо рано полећели

0061    „Од Србије, земље племените,

0062    „И Мораве, воде валовите,

0063    „Са кубета цркве Неманића,

0064    „Са пашине бијеле џамије,

0065    „Виђели смо твога господара,

0066    „У Србији пашу Ћаја-пашу,

0067    „И срећно је паша задобио,

0068    „И боље је, кадо, умирио,

0069    „И с Милошем у дослуку био.”

0070    Кад кадуна тице саслушала,

0071    Аир дову Богу учинила,

0072    Па потрча на бијелу кулу,

0073    Јер јој тамо два бега бијаху,

0074    Да и њима аир абер каже,

0075    Њојзи веле два врана гаврана:

0076    „Стани мало, Ћаја-пашинице,

0077    „Мало слушај, те се разговарај:

0078    „Каде паша земљу умирио,

0079    „Не даде му ђаво мировати,

0080    „Но се, кадо, паша посилио,

0081    „И по земљи зулум поставио

0082    „Роби паша младе и ђевојке,

0083    „А избира по избору момке;

0084    „Те их кољу по Врачару Турци

0085    „Као стадо по планини вуци:

0086    „Но кад виђе сиротиња раја,

0087    Ђе зулуми њојзи досадише,

0088    „А војводе млоге изгибоше,

0089    „Одмах, кадо, на ноге скочише,

0090    „И Милошу кнезу отидоше.

0091    „Њега Срби главом учинише,

0092    „И тврду му вјеру зададоше,

0093    „Сви овако пред њиме рекоше:

0094    „ „Господару славан кнез Милошу,

0095    „ „Буди Српству данас у помоћи,

0096    „ „Избави нас из душманске руке

0097    „ „И пашине превелике муке,

0098    „ „А сви ћемо тебе послушати,

0099    „ „И за Српску вјеру умријети.” ”

0100    „Кад је Милош Србе саслушао,

0101    „Од паше се, кадо, одвојио

0102    „У планину, ђе зимују виле,

0103    „Сам сјеђаше, и књиге писаше,

0104    „На војводе и на буљубаше,

0105    „Капетане и на барјактаре,

0106    „На кнезове и селске кметове;

0107    „Овако им у књигам’ говори:

0108    „ „Браћо моја, Српске војеводе!

0109    „ „Барјактари, млади капетани!

0110    „ „Побацајте куке и мотике,

0111    „ „Па удрите по селима Турке,

0112    „ „Ви кнезови и селски кметови!

0113    „ „Дижите се скупа на оружје,

0114    „ „Јали сада, ја више никада,

0115    „ „Јер оћемо скупа изгинути

0116    „ „Д’јеца наша муке допанути

0117    „ „И под Турским јармом останути;

0118    „ „Но на ноге, моји соколови!

0119    „ „Припашите свијетло оружје,

0120    „ „Из потаје коње изведите,

0121    „ „Па ви мене на Љубић одите;

0122    „ „Ваља, браћо, на мејдан изићи,

0123    „ „За Ришћанску вјеру умријети,

0124    „ „Јер је гуја пала крај Мораве,

0125    „ „Љута гуја, паша Ћаја-паша,

0126    „ „И са пашом петнаест иљада,

0127    „ „Убојника, љута Арнаута,

0128    „ „Та млого су мајки уцв’јелили

0129    „ „И Српскога робља наробили

0130    „ „И нашијех цркви опустили.” ”

0131    „Вала Богу, вала јединоме!

0132    „Када књиге земљу преиђоше,

0133    „Кад војводе књиге прочиташе,

0134    „Соколови на ноге усташе,

0135    „На оружје Србе подигоше,

0136    „Сложну, кадо, војску покупише,

0137    „Сви на Љубић брдо отидоше,

0138    „Према паши табор учинише,

0139    „Пред њима је војвода Јоване,

0140    „Мио братац славна кнез-Милоша,

0141    „Он лијепо војску огледаше,

0142    „А побоље страже намештаје,

0143    „Но Милоша дома не бијаше,

0144    „Већ отишо Сави валовитој,

0145    „Да набавља рану и џебану

0146    „И оружје, што у Срба нема,

0147    „Но и то је мало постојало:

0148    „Једно јутро јунак уранио,

0149    „Уранио војвода Јоване,

0150    „По Љубићу шанце огледати

0151    „И побоље страже намештити,

0152    „Али стаде јека из пријека,

0153    „Зачуше се јасни таланбаси

0154    „И велики ћесарски добоши,

0155    „И засјаше крстати барјаци

0156    „Низ широко поље Мијоковце,

0157    „Када виђе војвода Јоване,

0158    „Он весело у дружину рече:

0159    „ „Браћо моја, Српске поглавице!

0160    „ „Ето нашег славна господара,

0161    „ „Води војску од богате Мачве,

0162    „ „А носи ни ране и џебане,

0163    „ „Води, браћо, два топа витешка,

0164    „ „Шњима ћемо задобити Турке.” ”

0165    „Да ти кадо беше погледати,

0166    „Кад војводе коње посједоше,

0167    „У сусреће кнезу отидоше,

0168    „Те сретоше свога господара,

0169    „На Љубића брдо допратише:

0170    „Кад га силна опазила војска,

0171    „Силни Срби просуше плотуке,

0172    „Па се они рахат учинише,

0173    „А твој, паша, стари варалица,

0174    „Посла, кадо, дванаес увода,

0175    „Да уводе војску Милошеву:

0176    „Но им лоша срећа прискочила,

0177    „Српска их је стража поватала,

0178    „Па их воде своме господару,

0179    „Свих дванаес Милош исијече;

0180    „Он не гледа царева фермана,

0181    „Ни пашине ситне бурунтије.

0182    „Када паши, кадо, доказаше,

0183    „А он плану као ватра жива,

0184    „Па подвикну огњене чауше,

0185    „А чауши по царевој војсци:

0186    „ „Азурала аге и бегови:

0187    „ „Ко је коњик, коње опремајте,

0188    „ „Сабље паш’те, колане притеж’те,

0189    „ „Ко је пјешак, притежи опанке,

0190    „ „Па на ноге, децо Арнаути,

0191    „ „Јуриш данас Турци на кауре,

0192    „ „Јера су се власи посилили,

0193    „ „И са нама кавгу заметнули.” ”

0194    „Кад то, кадо, Турска чула војска,

0195    „Коњаници коње појахаше,

0196    „А пешаци пушке загрлише,

0197    „На Мораву воду нагазише,

0198    „Српску, кадо, војску нападоше,

0199    „Добра паши срећа прискочила,

0200    „Ево Српску крдисао војску,

0201    „Отео им два топа витеза,

0202    „И осјек’о глава неколико,

0203    „Па се здраво Чачку повратио.”

0204    Кад кадуна вране саслушала,

0205    Од радости по авлији скаче,

0206    Но њој веле два врана гаврана:

0207    „Стани, кадо, сад ће бити јада!

0208    „Твој се паша пљачки научио!

0209    „Па трећи дан опет уранио,

0210    „На Милоша војску подигао,

0211    „Но ђе срећа, ту је и несрећа!

0212    „Дочека га Милош крај Мораве

0213    „Са његовим силним војводама,

0214    „Те с’ погнаше ватром по мегдану,

0215    „Намамише Турке на пешаке,

0216    „Пуцањ стаде Српских џевердана,

0217    „Јаук стаде пашиних делија,

0218    „Писка, кадо, љутих Арнаута.

0219    „Срби Турску надвладаше војску,

0220    „По равну је пољу поћераше.

0221    „На Мораву воду наћераше,

0222    „Напред бежи паша на лабуду,

0223    „Но га позна Српско момче младо,

0224    „Ево земљи на кољена паде,

0225    „Џевердану живу ватру даде,

0226    „Укину ти пашу са лабуда,

0227    „Мртав паде у воду Мораву,

0228    „Ту се рани паша Врањалија.

0229    „И погибе пет стотин’ делија,

0230    „Арнаута ни броја им нема.

0231    „Други, кадо, Чачку побјегоше,

0232    „У своје се шанце затворише,

0233    „Па ти пашу по табору траже;

0234    „А кад паше не би у табору,

0235    „Устадоше аге и бегови,

0236    „Ситну књигу они написаше,

0237    „Те Милошу, кадо, оправише,

0238    „Овако му у књизи говоре:

0239    „ „О Милоше, Српска поглавицо!

0240    „ „Ако си ми пашу уватио,

0241    „ „Јал’ му русу задобио главу,

0242    „ „Оправи ми пашу Ћаја-пашу

0243    „ „Јали жива, јали мртву главу,

0244    „ „Даћемо ти роба шес стотина

0245    „ „И све благо паше Ћаја-паше

0246    „ „И његову сабљу са лабудом.” ”

0247    „Кад Милошу ситна књига дође,

0248    „Те виђео, што се у њој пише,

0249    „На књигу се гротом насмијао;

0250    „То Милошу врло мило б’јеше,

0251    „Па Турцима другу отписује:

0252    „ „Чусте ли ме, Турци крајишници!

0253    „ „Амо нема паше Ћаја-паше,

0254    „ „Нити жива нити мртве главе,

0255    „ „Но га траж’те низ воду Мораву,

0256    „ „Ђе је вама брода запушио.” ”

0257    „Каде, кадо, Турци разабраше,

0258    „Низ Мораву воду отидоше,

0259    „Од једнога брода до другога,

0260    „На другоме пашу угледаше,

0261    „Из Мораве њега извадише,

0262    „Код капије шанцу укопаше,

0263    „Па у зору, кадо, побегоше.”

0264    То кад чула Ћаја-пашиница,

0265    Љуто куне двије тице вране:

0266    „Е да бог да, два врана гаврана,

0267    „Те ви мрка опанула крила,

0268    „Те са шњима више не летили,

0269    „Ни гласова Босни доносили.”

0270    То им рече, уз кулу утече,

0271    Њојзи веле два врана гаврана:

0272    „Стани мало, Ћаја-пашинице,

0273    „Да ти јаде потекар кажемо.

0274    „Кад из Чачка Турци побегоше,

0275    „А Милошу страже доказаше:

0276    „ „О Милошу, славан господару!

0277    „ „Из Чачка ти утекоше Турци,

0278    „ „И све наше робље изведоше.” ”

0279    „Кад је Милош страже разумео,

0280    „А он викну на своје војводе,

0281    „А војводе младе барјактаре,

0282    „Те барјаке горе подигоше,

0283    „А на своје коње посједоше,

0284    „Српској војсци абер учинише,

0285    „И на ноге војску подигоше,

0286    „У поћеру Турцима одоше,

0287    „У Бјелици, високој планини,

0288    „Ту их једна војска сусретнула,

0289    „Јелицом их гором поћераше,

0290    „У Ртарско поље истјераше.

0291    „Слушај, кадо, ту ће бити јада!

0292    „Ту их једна чета дочекала,

0293    „Дочека их војвода Мићићу,

0294    „И са њиме млади Драгачевци,

0295    „Погнаше се с њиме по мегдану,

0296    „Но се Турци не боје Мићића,

0297    „Ал’ огрије са Јелице сунце,

0298    „И то, кадо, сунце не бијаше,

0299    „Но бијаше Милош с војводама.

0300    „Како дође, он заметну кавгу,

0301    „Оде збијат’ Турке у буљуке

0302    „И прогонит стражне мимо прве,

0303    „Од њи грдне починише јаде,

0304    „Ту топове своје повратише

0305    „И око њих млоге исјекоше,

0306    „Изгинуше Турске поглавице,

0307    „По избору бољи од бољега,

0308    „Од камена Скопља на крајини.

0309    „Погибе ти пашић Усеине,

0310    „Погуби га Милош са вранчића,

0311    „Ту погибе бего Мемед-бего

0312    „Од Сереза, мјеста питомога,

0313    „Погуби га Мићић са кулаша;

0314    „Шњим погибе Омер капетане,

0315    „Погуби га од Љеваје Рако,

0316    „И скиде му зелену доламу.

0317    „Одатле их, кадо, поћераше,

0318    „У Тијанске луге наћераше.

0319    „Ту их друга чета сусретнула

0320    „А међу се, кадо, упуштала,

0321    „На њих живу ватру оборила,

0322    „Млогим туна плануше димлије,

0323    „И осташе капе дињарлије,

0324    „Туна добро Срби задобише

0325    „И све своје робље повратише,

0326    „Па их даље тјерат’ отидоше,

0327    „У Бјеличко поље ишћераше,

0328    „На Бјелицу воду натераше,

0329    „Туна млоги, кадо, изгибоше

0330    „Од пашиних на гласу делија;

0331    „Ту погибе оџа Скопљанине,

0332    „Погуби га Менто калуђере

0333    „Од бијеле Враћевшнице цркве,

0334    „Са путаља осјече му главу.

0335    „Још погибе Асан-барјактаре;

0336    „Од Мостара, града бијелога,

0337    „Погуби га од Паштрме Симо,

0338    „Пуст му оста барјак на ледини;

0339    „Ту осташе аге и бегови

0340    „И пашини на гласу кавази,

0341    „Од њих Срби рухо покупише

0342    „И атове млоге задобише.

0343    „Ту заоста Милош с војводама,

0344    „Да искупи робље на гомилу,

0345    „Али не шће љута сиротиња,

0346    „Жељна, кадо, крви од Турака,

0347    „Па их даље ћерати одоше,

0348    „До питома ломна Влаха старог,

0349    „Дотле су их, кадо, доћерали,

0350    „У клисуру сињу наћерали,

0351    „А кад бише уз клисуру Турци,

0352    „Изиђоше из горе хајдуци,

0353    „Па међу се упустише Турке,

0354    „На њих живу ватру оборише,

0355    „И ту млоге, кадо, изранише,

0356    „На их даље ћерат’ отидоше;

0357    „Хајдуцима сустадоше руке,

0358    „Сијекући по клисури Турке;

0359    „Да с’ не беше Мутав преставио,

0360    „Ни један ти не би остануо,

0361    „Ето вале твога Ћаја-паше,

0362    „Па ти било мило ил’ не било.”

0363    Па са куле врани одлећеше,

0364    А кадуну тужну оставише.

• Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
• Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862. Исто издата и у Београду, 1986.

---

Ustanak Kneza Milosa na Turke