Марко Краљевић познаје очину сабљу
Марко Краљевић познаје очину сабљу је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845.
Текст пјесме
0001 Рано рани Туркиња ђевојка,
0002 Прије зоре и бијела дана,
0003 На Марицу бијелити платно.
0004 До сунца јој бистра вода била,
0005 Од сунца се вода замутила,
0006 Ударила мутна и крвава,
0007 Па проноси коње и калпаке,
0008 Испред подне рањене јунаке;
0009 Па нанесе једнога јунака,
0010 Узела га вода на матицу,
0011 Окреће се низ воду Марицу.
0012 Виђе јунак код воде ђевојку,
0013 Па је поче Богом сестримити:
0014 „Богом сестро, лијепа ђевојко!
0015 „Баци мене једну крпу платна,
0016 „Извади ме из воде Марице,
0017 „Честиту ћу тебе оставити.”
0018 Ђевојка је за Бога примила:
0019 Баци њему један крај од платна,
0020 Извади га води на обалу.
0021 На јунаку рана седамнаест;
0022 На јунаку чудно одијело;
0023 О бедри му сабља окована,
0024 На сабљи су три балчака златна,
0025 У балчацим’ три камена драга;
0026 Ваља сабља три царева града.
0027 Вели јунак Туркињи ђевојкци:
0028 „Сестро моја, Туркињо ђевојко!
0029 „Кога имаш код бијела двора?”
0030 Рече њему Туркиња ђевојка:
0031 „Имај једну остарјелу мајку,
0032 „И имадем брата Мустаф-агу.”
0033 Проговара добар рањен јунак:
0034 „Сестро моја, Туркиња ђевојко!
0035 „Иди кажи брату Мустаф-аги,
0036 „Да ме носи двору бијеломе;
0037 „Код мене су три ћемера блага,
0038 „У свакоме по триста дуката:
0039 „Ја ћу један тебе поклонити,
0040 „Други твоме брату Мустаф-аги,
0041 „А трећи ћу себе оставити,
0042 „Да ја видам моје грдне ране;
0043 „Ако Бог да, те ране извидам,
0044 „Честиту ћу тебе оставити
0045 „И твојега брата Мустаф-агу.”
0046 Оде цура двору бијеломе,
0047 Те казује брату Мустаф-афи!
0048 „О мој брате, ага Мустаф-ага!
0049 „Добила сам рањена јунака
0050 „На Марици на води студеној;
0051 „Код њега су три ћемера блага,
0052 „У свакоме по триста дуката:
0053 „Један хоће мене поклонити,
0054 „А други ће тебе, Мустаф-ага,
0055 „А трећи ће себе оставити,
0056 „Да он вида своје грдне ране;
0057 „Немој ми се, брате, преварити,
0058 „Да погубиш рањена јунака,
0059 „Донеси га двору бијеломе.”
0060 Оде Туре на воду Марицу,
0061 А кад виђе, рањена јунака,
0062 Узе гледат’ сабљу оковану:
0063 Ману њоме, одс’јече му главу,
0064 Скиде с њега дивно одијело,
0065 Па он оде двору бијеломе.
0066 Пред њега је сестра излазила,
0067 А кад виђе, шта је учинио,
0068 Она рече брату Мустаф-аги:
0069 „За што, брате, да од Бога нађеш!
0070 „За што згуби мога побратима?
0071 „На што си се, болан, преварио?
0072 „А на једну сабљу оковану!
0073 „Еда Бог да, одсјекла ти главу!”
0074 То му рече, уз кулу утече.
0075 Мало време за тим постојало,
0076 Дође ферман од цара Турскога
0077 Мустаф-аги, да иде на војску.
0078 Оде Мујо на цареву војску,
0079 Припасао сабљу оковану;
0080 А кад дође у цареву војску,
0081 Гледа сабљу мало и велико;
0082 Никоме се извадити не да:
0083 Оде сабља од руке до руке,
0084 Дођ’ у руке Краљевићу Марку,
0085 Сама му се сабља извадила.
0086 Кад је Марко сабљу загледао,
0087 Ал’ на сабљи три слова ришћанска:
0088 Једно слово Новака ковача,
0089 Друго слово Вукашина краља,
0090 Треће слово Краљевића Марка.
0091 Пита Марко Туре Мустаф-агу:
0092 „Ој Бога ти, Турско момче младо!
0093 „Откуд тебе ова бритка сабља?
0094 „Или си је за благо купио?
0095 „Или си је у боју добио?
0096 „Или ти је од баба остала?
0097 „Или ти је љуба донијела,
0098 „Донијела љуба од мираза?”
0099 Вели њему Туре Мустаф-ага:
0100 „Ој Бога ми, каурине Марко!
0101 „Кад ме питаш, право ћу ти казат’:”
0102 Све му каза, каконо је било.
0103 Вели њему Краљевићу Марко:
0104 „За што, Туре, да од Бога нађеш!
0105 „Нијеси му ране извидао?
0106 „Данас бих ти дао агалуке
0107 „Код нашега цара честитога.”
0108 Вели њему Туре Мустаф-ага:
0109 „Бе не лудуј, каурине Марко!
0110 „Да ти можеш добит’ агалуке,
0111 „Најприје би себе извадио;
0112 „Већ дај амо сабљу оковану.”
0113 Ману сабљом од Прилипа Марко,
0114 Скиде главу Турчин-Мустаф-аги.
0115 Отидоше цару казивати,
0116 Цар по Марка оправио слуге;
0117 Како који Марку долазаше,
0118 Марка зове, Марко не говори,
0119 Већ он сједи, пије мрко вино;
0120 Кад се Марку веће досадило,
0121 Он пригну ћурак наопако,
0122 А узима тешку топузину,
0123 Па отиде цару под чадора,
0124 Колико се ражљутио Марко,
0125 У чизмама сједе на среџаду,
0126 Па погледа цара попријеко,
0127 Крваве му сузе из очију.
0128 Кад је царе сагледао Марка
0129 И пред њиме тешку топузину,
0130 Цар с’ одмиче, а Марко примиче,
0131 Док доћера цара до дувара;
0132 Цар се маши у џепове руком,
0133 Те извади стотину дуката,
0134 Па их даје Краљевићу Марку:
0135 „Иди, Марко, напиј ми се вина;
0136 „Што су ми те тако ражљутили?”─
0137 „Не питај ме, царе поочиме!
0138 „Познао сам сабљу баба мога;
0139 „Да сам Бог д’о у твојим рукама,
0140 „И ти би ме ’вако ражјутио.”
0141 Па он уста и оде чадору.
Друга верзија, текст пјесме
0001 Султан царе у Косово сиђе
0002 Са својијех сто хиљада војске,
0003 И он паде крај воде Ситнице,
0004 Царев телал по ордији хода,
0005 И продаје сабљу димишћију:
0006 Гола сабља три стотин’ дуката,
0007 Коре су јој три стотин’ дуката,
0008 А гајтани три стотин’ дуката.
0009 Ту се нико наћи не могаше,
0010 Тко би сабљу за благо купио.
0011 Намјера је намјерила Марка
0012 На Турчина царева телала,
0013 Па говори Краљевићу Марко:
0014 „Ој Турчине, цареви телале!
0015 „Дај да видим сабљу димишћију.”
0016 Даде Турчин ријечи не рече.
0017 Гледа Марко сабљу димишћију,
0018 Па говори цареву телалу:
0019 „Даћу тебе девет стотиница
0020 „Све жутијех у злату дуката;
0021 „Но чу ли ме, цареви телале!
0022 „Да гледамо мјесто заклонито,
0023 „Да с’ одавде мало уклонимо,
0024 „Да ти бројим све жуте дукате;
0025 „Мрзи ме се овђе распасиват’.
0026 „Да одпашем три ћемера злата,
0027 „Јер сам овђе Турком млого дужан,
0028 „Не ће ми дат’ сабље исплатити.”
0029 То је Турчин једва дочекао,
0030 Отидоше уз воду Ситницу
0031 Под бијелу камену ћуприју.
0032 Распаса се Краљевићу Марко,
0033 Те отпаса три ћемера злата,
0034 Па он стере зелену мавлуту,
0035 И истресе три ћемера злата;
0036 Турчин броји све жуте дукате,
0037 Марко гледа сабљу димишћију,
0038 Ал’ на сабљи три слова ришћанска:
0039 Једно слово свети Димитрије,
0040 Друго слово свети Аранђеле,
0041 Треће слово краљу Вукашине.
0042 Кад то виђе Краљевићу Марко,
0043 Он ми пита царева телала:
0044 „О Турчине, цареви телале!
0045 „А како ти Бога јединога!
0046 „Откуд тебе сабља димишћија?
0047 „Или ти је од баба остала?
0048 „Или ти је љуба донијела?
0049 „Или си је ђегођ задобио?”
0050 Стаде Турчин Марку бесједити:
0051 „Ој Бога ми, незнана делијо!
0052 „Хоћу тебе право казивати:
0053 „Није сабља од баба остала,
0054 „Нити ми је љуба донијела,
0055 „Већ чујеш ли, незнана делијо!
0056 „На мејдану сабљу сам добио:
0057 „Кад је Српско царство погинуло
0058 „И два цара пала у Косову:
0059 „Султан Мурат и царе Лазаре,
0060 „Ја сам онђе сабљу задобио:
0061 „Ја пораних рано на Ситницу,
0062 „Да напојим дора дебелога,
0063 „Намјера ме била намјерила
0064 „На зелена свилена чадора,
0065 „Под чадором лежи рањен јунак,
0066 „Та страшан је, да га Бог убије!
0067 „Брци су му по прсима пали,
0068 „Покрио се зеленом мавлутом,
0069 „Поред њега сабља димишћија.
0070 „Кад угледа мене рањен јунак,
0071 „Он је мене Богом братимио:
0072 „ „Богом брате, незнана делијо!
0073 „ „Не с’јеци ми моје русе главе,
0074 „ „Грднијех сам рана допаднуо,
0075 „ „Скоро ће ми душа излазити,
0076 „ „Причекај ме само до по сата,
0077 „ „Сарани ме крај воде Ситнице,
0078 „ „Ев’ код мене три ћемера злата,
0079 „ „И ево ти сабља димишћија,
0080 „ „Која ваља хиљаду дуката,
0081 „ „И ево ти свилена чадора.” ”
0082 „Ја му не шћех за Бога примити,
0083 „Већ извукох рањена јунака,
0084 „Тргох сабљу, одсјекох му главу,
0085 „Узех њега за бијелу руку
0086 „И баш ону за ногу десницу,
0087 „Бацих њега у воду Ситницу.
0088 „Ту сам чудан шићар задобио.
0089 „И ту сам ти сабљу задобио.”
0090 Кад то зачу Краљевићу Марко,
0091 Он говори цареву телалу:
0092 „О Турчине, да од Бога нађеш!
0093 „Оно ј’ био мој мио бабајко,
0094 „Мој бабајко, краљу Вукашине!
0095 „Да си њему душу причекао,
0096 „Да си њега онђе саранио,
0097 „Ја бих тебе љепше саранио.”
0098 Па потеже сабљу димискију,
0099 Те Турчину одсијече главу,
0100 Узе њега за бијелу руку,
0101 А за руку и за десну ногу,
0102 Баци њега у воду Ситницу:
0103 „Ид’, Турчине, тражи баба мога.”
0104 Оде Марко у војску цареву
0105 И однесе и сабљу и благо;
0106 Питају га Турци јаничари:
0107 „Ој Бога ти, Краљевићу Марко!
0108 „Камо тебе цареви телале?”
0109 А Турцима Марко одговара:
0110 „Прођите се, Турци јаничари!
0111 „Узе Туре гроше и дукате,
0112 „Пак отиде морем трговати.”
0113 Сами Турци међу собом зборе:
0114 „Тешко Турком тргујући с Марком!”
Литература
- Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
- Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845. Исто издата и у Београду, 1988.
Marko Kraljevic poznaje ocinu sablju