Христофор Жефаровић (Дојранско језеро, 1710 — Москва, 18. септембар 1753),¹⁾ српски сликар, зограф, иконописац, бакрорезац и калиграф.

Рођен је крај Дојранског језера у Македонији, у свештеничкој породици. Христофор му је било монашко име. Није познато где је стекао знања из зографије,²⁾ али је сасвим сигурно да је основна ликовна здања стекао у родном крају, где се негова неговала стара зографска уметничка и зографску традицију, чије је једно од средишта била и Света Гора Атонска.³⁾

По чину је био јеромонах, али је углавном путовао и успут израђивао и трговао иконама и светим књигама.⁴⁾ Тридесетих година 18. века као већ обучени живописац преко Пећке патријаршије дошао је у Београд, где је сликао иконе и имао своје ученике. Касније је прешао у Сремске Карловце и Нови Сад, где је посредством епископа Висариона Павловића живописо манастир Бођане, из 1722. године.⁵⁾

Живопис у Манастиру Бођани, који је урадио 1737. године⁶⁾ је једно од његових најзначајнијих дела.⁷⁾

Око 1738. израдио је престоне иконе за цркву y селу Брањини, а 1739. насликао је зидне слике за цркву y Шиклушу.⁸⁾

Његово сликарство је настало на темељима традиционалног српског средњовековног сликарства и његових иновација. Први у српском сликарству јасно се определио за ново и слободније схватање форме и боје. Његове колористичке слободе, до тада су биле непознате у српској уметности.⁹⁾

Многи истраживачи наше новије уметности сматрају да његово дело везује стару зографску и нову барокну ликовну традицију.¹⁰⁾ Начин на који је распоређен живопис y Бођанској цркви y великој мери одражава дух средњовековне традиције.¹¹⁾ док је највеће напуштање традиционалних принципа на сценама чији су непосредни узори биле илустрације из западњачких библија и графичких листова, свесно трагајући за обликом који најприсније остварује везу са традицијом. На тај начин је увео низ нових сцена развијених у западноевропској иконографији.¹²⁾

Његов рад је посебно значајан по томе што је уклопивши нове елементе y традиционалне принципе компоновања начинио нови склоп, који је омогућио следећој генерацији сликара да y потпуности усвоји ликовни израз, којим се наша уметност дефинитивно укључила y европске ликовне токове.¹³⁾

Аутор је „Стематографије” (генеологија, родословље), која је гравирана у бечкој радионици Томе Месмера у Бечу 1741. године, преставља једини извор српске и бугарске хералдике. Израђена је у рустичном бароку и представља прво снажније везивање за европску културу, посебно европски барок. Израдио је по узору на стематографију Павла-Ритера Витезовића из 1701. године, која садржи грбове југословенских племена на латинском језику. Жефаровићева стематографија упућује на прошлост великих и славних средњевековних српских држава, Великих сеоба Срба 1690. и 1739. године, ратова и Карловачког (1739), Пожаревачког (1718) и Београдског (1739) мировног уговора.¹⁴⁾ Грбови Карловачке митрополије, обновљене Србије и њене заставе у у Првом српском устанку, као и грб Бугарске, преузети су из његове књиге.¹⁵⁾

Приредио је још неколико књига:¹⁶⁾

• „Поученије свјатитељскоје к новопостављеному јереју”, резано у бакру, Беч (1740)
• „Привилегиј аустријских царева српскоме народу”, који је саставио народни секретар Павле Ненадовић, Беч (1741)
• „Описаније свајатого божја града Јерусалима” (1748)
• „Правила молебнаја свјатих серпских пресвајтителеј”, Венеција (1755)

Током 1743. и 1746. налазио се на хаџилуку у Јерусалиму, а 1750. поново се вратио у Беч. Залагао се за набавку српске штампарије.¹⁷⁾

Своју домовину је звао „отечество сербско наше”.¹⁸⁾ Својим радом је значајно допринео формирању и развоју националних осећања.¹⁹⁾

• Вељко Петровић, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, број 4, С-Ж, уредник Станоје Станојевић, Биоблиографски завод д.д., Загреб, 1929, стр. 1321—1322
• Данило Вуксановић, Предавање о писму, ћирилици и вештини калиграфије, Руски центар у „Гимназији Јован Јовановић Змај”, 30. 5. 2011.
• Саво Поповић, Бођани - родно место српског модерног сликарства, Вечерње новости онлајн, 13. 6. 2013.
• Павле Васић, Иконе Недељка Поповића Шербана у Острву, Саопштења, број IX, Републички завод за заштиту споменика културе, 1970.
• Владимир Мако, Елементи средњовековног поступка размеравања и пропорционисања y живопису Христофора Жефаровића, Саопштења, број XXIX, Републички завод за заштиту споменика културе, 1997.
• Бранка Кулић, Српско зидно сликарство XVIII века, Изложбена свеска, Галерија САНУ, 2003.

Hristofor Zefarovic