Корисничке алатке

Алатке сајта


милош_зечевић

Милош Зечевић

Милош
Зечевић
милош_зечевић.jpg
Рођење:
7. април 1838.
Брњица код Кнића,
Кнежевина Србија

Смрт:
17. фебруар 1896.
Београд,
Краљевина Србија

Милош Зечевић (Брњица код Кнића, 7. април 1838 — Београд, 17. фебруар 1896), српски историчар и педагог. Био је наставник гимназије y Крагујевцу, Београду, Ужицу и професор на Великој школи у Београду.

Биографија

Милош Зечевић је рођен на Цвјети 7. априла 1838. године у Брњици код Кнића.1)2) Основну школу похађао је у Забојанцима, манастиру Драчи и у Крагујевцу, а средњу школу похађао је у Крагујевцу и Београду.3) У Београду је завршио право.4) Од 1861. био је суплент, а од 1863. професор у крагујевачкој гимназији.5) За професора београдске гимназије премештен је 1865.6) Постављен је 1883. за директора ужичке гимназије, али касније је дао оставку, па је 1887. постао хонорарни професор на београдској гимназији.7)

Постављен је 1889. за професора опште историје новога века на Великој школи.8)9) Током 1895. угануо је кук и ногу и није могао да хода, па је због тога пензионисан.10) Пошто није имао породице иза њега је остао иметак од 40.000 динара,11) који је стекао штедљивим животом и то је оставио крагујевачкој гимназији и Великој школи у Београду да се даје сиромашнима, али добрим ученицима те две школе.12) Бавио се историјом, географијом и белетристиком.

Одштампао је следећа дела:

  • Виљема Тела од Флоријена 1867.
  • Грађански земљопис свега света за средње школе, Београд, 1870.
  • Историју Света I и II, Београд, 1880.
  • Како се пише историја за школе, Одговор Јовану Ђорђевићу, Београд, 1884.

Редовни је члан Српског ученог друштва (Одбора за науке државне и историјске) од 1870. и Одбора за ширење наука и књижевности у народ од 1883. Почасни је члан Српске краљевске академије од 1892.

Литература

  • Народна енциклопедија српско–хрватско–словеначка / ред. Станоје Станојевић, Београд, 1929. 4 стр. 1254
  • В. Алексијевић: Савременици и последници Доситеја Обрадовића и Вука Стеф. Караџића: био-библиографска грађа. Рукопис се чува у Одељењу посебних фондова Народне библиотеке у Београду., P 425/4 (B. Алексијевић).
  • Енциклопедија српске историографије, С. Ћирковић и Р. Михалчић, Београд, 1997. 389 (P. Михаљчић).

Спољне везе

2)
„НА”, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 4, Београд, 1929, стр. 1254
3) , 4) , 6) , 8)
НА
5) , 7) , 9) , 10) , 12)
ЖИ
11)
То би било око 2.000 великих златника наполеондора, од којих је сваки имао 5,8 грама злата.
милош_зечевић.txt · Последњи пут мењано: 2023/05/26 22:06