Фирмилијан Дражић
Рођење: 20. август 1852. Шабац, Кнежевина Србија Смрт: 7. децембар 1903. Београд, Краљевина Србија

Фирмилијан (световно Димитрије Дражић) (20. август 1852 — 7. децембар 1903), скопски владика од 1902. до 1903.¹⁾ Први је Србин на челу Скопске епархије након укидања Пећке патријаршије.

Рођен је у Шапцу 20. августа 1852. године као Димитрије Дражић. У Шапцу је завршио гимназију и четири године је био трговац.²⁾ Замонашио се 1869.³⁾ Богословију је похађао у Београду.⁴⁾ Теологију је студирао прво на острву Халки у Мраморном мору, а онда у Атини.⁵⁾ Филозофију је студирао у Прагу.⁶⁾ Од 1876. до 1878. администрирао је Врањском епархијом.⁷⁾ Током 1880. изабран је за професора београдске богословије.⁸⁾ Сматрали су га једним од најученијих и најактивнијих представника цркве.⁹⁾

Током 1883. нудили су му тада упражњен положај митрополита Србије, али Фирмилијан је одбио ту част.¹⁰⁾ Након тога постао је архимандрит.¹¹⁾ Био је учитељ краљевића Александра Обреновића.¹²⁾¹³⁾ Када је изабран за ректора београдске богословије основао је фонд сиромашних богослова и као новину увео јавна предавања.¹⁴⁾ Једно време уређивао је Весник Српске Цркве. Један је од оснивача Друштва Свети Сава током 1886. Отишао је у Чикаго 1891. на позив америчких Срба и ту је једно краће време био њихов парох.¹⁵⁾

Након Америке отишао је у Цариград да одатле помогне српској цркви. Било је то тешко време за српску православну цркву унутар Османскога царства, јер су Цариградска патријаршија и Бугарска егзархија имале званичне дозволе турских власти за несметан рад, а српска црква је морала да ради илегално или у оквирима Цариградске патријаршије. Бугарски егзархат је настојао да спречи функционисање Српске православне цркве у делу Старе Србије који углавном обухвата данашњу Македонију. Рад Егзархата био је најпре усмерен на преотимање патријаршијских цркава и протеривање њихових свештеника, а затим и на све оне који су се опирали бугаризацији. На удару су се убрзо нашли и српски свештеници, учитељи и народни прваци. Српска црква је имала право да дјелује само у оквиру Цариградске патријаршије, која је била под грчком контролом. У Цариграду је Фирмилијан блиско сарађивао са Стојаном Новаковићем.

Након критскога устанка 1897. године Турска је да би осигурала немешање Србије у случају грчко-турскога рата допустила отварање српских школа у битољском и солунском вилајету, и да се владика Амброзије протера из Скопља и на његово место постави српски свештеник као привремени администратор.¹⁶⁾ Фирмилијан је 1897. изабран за администратора Скопске епархије, а 1899. за митрополита Скопске епархије.¹⁷⁾ Након укидања Пећке патријаршије био је први Србин, који је добио тај положај.¹⁸⁾ Међутим због великих отпора рукоположен је тек 1902.¹⁹⁾

• Један несрећни митрополит-Фирмилијан Дражић, Политика, број 10283, уредник Миломир Миленовић, Јован Тановић, 6. 1. 1935.
• Сава, епископ шумадијски, Српски јерарси од деветог до двадесетог века, Евро, Београд (1996), стр. 498
• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 1, Београд, 1929, стр. 560
• Слободан Јовановић, Влада Александра Обреновића, књига 2, Београд, 1935.

Firmilijan Drazic