Петар Топаловић
| Петар Топаловић |
|---|
 |
| Рођење: 26. септембар 1840. Крагујевац, Кнежевина Србија Смрт: 1. септембар 1891. Београд, Краљевина Србија |
Петар Топаловић (Крагујевац, 14/26. септембар 1840 — Београд, 20. август/1. септембар 1891),1)2)3)4) српски генерал. Био је министар одбране и министар грађевина Краљевине Србије, као и управник Војне академије.
Војна каријера
Петар Топаловић је рођен 14/26. септембра 1840. године у Крагујевцу. Син је Милосава Топаловића и Анке Ненадовић, унук је Јеврема Ненадовића и праунук Јакова Ненадовића. Основну школу је приватно учио.5) У Београду је завршио 4 разреда гимназије, а после тога је 1855. ступио у Артиљеријску школу (Војну академију) у Београду.6) Унапређен је 1860. у чин потпоручника.7) Најпре је до децембра 1861. био водник у пешадијској чети.8) Од 1861. до 1863. био је државни питомац у Пруској, у Потсдаму и Берлину, у гардијским јединицама.9) Самоиницијативно је јануара 1863. напустио војску заједно са Савом Грујићем и Димитријем Ђурићем, јер им није уважена молба да се врате у Србију након инцидента на Чукур-чесми.10)11) О свом трошку отишао је у Париз.12) Од 1864. до 1866. био је питомац француске генералштабне академије.13) Током 1867. седам месеци провео је као државни питомац у топографском оделењу у Паризу.14) У државну службу вратио се 1867, па је од 1867. до 1868. био водник у артиљерији, а онда је неколико месеци био на служби у опште-војном одељењу министарства одбране и био је ађутант кнеза Михаила.15) Након тога од 1868. до 1873. био је штабни официр шабачког округа.16) Унапређен је 1873. у чин генералштабног капетана.17) Од 1873. до 1875. на Војној академији је као професор предавао историју ратне вештине и стратегију.18) Унапређен је 1875. у чин мајора.19) Од 1874. до 1876. био је шеф штаба артиљеријске бригаде, а од 1876. до почетка Првог српско-турског рата био је начелник генералштаба тимочке дивизијске области.20)
Српско-турски ратови
У Првом српско-турском рату 1876. био је начелник штаба Тимочке војске.21) Од октобра 1876. био је у штабу Михаила Черњајева најпре начелник штаба 4. кора, затим начелник штаба тимочко-моравске војске, а онда начелник штаба Тимочког корпуса.22) Унапређен је 22. октобра 1876. у чин потпуковника.23) На почетку Другог српско-турског рата децембра 1877. био је командант Дунавске дивизије Тимочког корпуса.24) Са Дунавском дивизијом наступао је од Грамаде према Нишу.25) Његова дивизија ангажована је за блокирање Ниша са североисточне стране.26) Приликом ослобађања Ниша његова дивизија засипала је снажном артиљеријском ватром турска утврђења на Винику, са циљем да олакша напад Шумадијског корпуса.27) Од 15. јануара до 21. октобра 1878. био је командант Ибарске дивизије.28)
Министар грађевина и одбране
До априла 1880. био је на служби у Главном генералштабу и био је професор на Војној академији. Унапређен је 1881. у чин пуковника.29) Од априла 1880. до септембра 1885. био је начелник генералштабног одељења Главног генералштаба.30) Учествовао је у Српско-бугарске војске 1885. као командант Моравске дивизије.31) Након српског пораза на Сливници заменио је 2. децембра 1885. године Јована Петровића као начелник штаба Врховне команде.32) Унапређен је марта 1887. у генерала.33) Од 4. априла 1886. до 17. фебруара 1887. био је министар грађевина у влади Милутина Гарашанина. У истој влади је након тога био министар одбране од 17. фебруара до 13. јуна 1887. Новембра 1887. постављен је за команданта Моравске дивизијске области.34) Од 1886. до 1890. био је професор на Војној академији.35) У два наврата био је управник Војне академије и то од 13. марта до 4. априла 1886. и поново од 8. априла 1889. до 1. септембра 1891.36) Објавио је више чланака у Ратнику и Војину.37) Са немачког је превео: Војник на земљишту (1875) и од Шерфа Неколико упутстава за борбу (1876).38) Са француског је превео Вијалову Стратегију (1876).39)
Литература
- Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 4, Београд, стр. 831
- Петар Опачић, Саво Скоко, Српско-турски ратови 1876-1878, БИГЗ, Београд, 1981.
- Слободан Ђукић, Страни утицаји на развој српске војне доктрине 1878-1918 године, докторска дисертација, Београд, 2013.
- Милић Милићевић и Љубодраг Поповић, Генерали војске Кнежевине и Краљевине Србије, Војноиздавачки завод, Београд, 2003.
Petar Topalovic