Јован Петровић

Јован Петровић (Сомбор, 16/28. јун 1843 — Ниш, 19 март/1. април 1902), српски генерал, министар одбране и министар грађевина Краљевине Србије.

Војна академија

Јован Петровић рођен је 16/28. јуна 1843. у Сомбору.1) Његов отац Петар био је шеф радионице у Војнотехничком заводу у Крагујевцу.2) Јован је основну школу завршио у Београду, онда је четири разреда гимназије завршио у Крагујевцу, а у Београду је завршио преостала три разреда гимназије.3) Уписао се 1860. у Војну академију у Београду.4) Војну академију завршио је 1865, када је унапређен у чин потпоручника.5) Током инцидента на Чукур чесми 1862. придружио се барикадама.6)

Ратна академија у Берлину

Након окончања Војне академије био је на служби у Артиљеријској управи и Тополивници у Крагујевцу.7) Једно време био је до 1867. командир у Војнозанатлијској школи.8) До 1868. био је водник 3. пољске бригаде.9) Од 1868. до 1872. унапређен је у генералштабног официра Књажевачке народне војске.10) Упућен је као државни питомац 1872. у Ратну академију у Берлину.11) Након трогодишњег школовања завршио је 1875. Ратну академију у Берлину.12) након тога био је на пракси у гардијском пешадијском пуку у Берлину.13) По повратку у Србију од 1875. до 1876. био је на служби у министарству одбране и онда је био деловођа Главног генералштаба.14)

Српско-турски ратови

У Првом српско-турском рату био је на служби у Врховној команди.15) Од 27. јуна/9. јула до 18/30. августа 1876. био је начелник штаба Моравске војске.16) Учествовао је у бици код Шуматовца командујући одредом од шест батаљона на Пруговцу, са леве стране Шуматовца.17) Турска бројчано надмоћнија дивизија лако је потисла његових шест батаљона, али када му је пристигла помоћ успешно су заштитили леви бок Шуматовца.18) Након тога постао је начелник штаба Моравско-тимочке војске генерала Михаила Черњајева.19) После тога био је командант катунске војске и начелник штаба 2. кора.20) Приликом закључења мира примио је Алексинац од Турака.21) У Другом српско-турском рату био је начелник штаба Моравског корпуса.22) Приликом ослобађања Ниша учествовао је у преговорима, када су Турци предавали Ниш.23)

Министар грађевина и одбране

Лета 1879. био је помоћни члан српске делегације у међународној комисији за одређеивање границе.24) Октобра 1879. постављен је на службу у генералштабно оделење Главног генералштаба.25) На Војној академији од 1879. предавао је генералштабну службу, а од 1882. историју ратова и стратегију.26) Постављен је 1881. за команданта 2. пешадијског пука.27) Унапређен је 1883. у чин генералштабног пуковника.28) Политички је припадао напредњацима и постао је министар у неколико напредњачких влада.29) Био је министар грађевина у влади Милана Пироћанца од 4/16. јануара до 21. септембра/3. октобра 1883.30) Након тога био је министар одбране у владама Николе Христића и Милутина Гарашанина од 3. октобра 1883. до 6. децембра 1885. На почетку Српско-бугарског рата поред дужности министра одбране обављао је дужност начелника штаба Врховне команде.31) Пошто је био без већег ратног искуства за њега се међу војском сматрало да није у стању да обавља обе дужности и министра војнога и начелника штаба Врховне команде.32) Био је и почасни ађутант краља Милана.33) Након пораза у бици код Сливнице краљ га је разрешио дужности као болесног и неспособног.34) На властиту молбу пензионисан је 10/22. јануара 1886.35)

Управник Војне академије

Реактивиран је марта 1894.36) Од 1894. до 1895. вршио је дужност инспектора пешадије.37) Постављен је 1894. за управника Војне академије и ту дужност обављао је до 1897.38) На Војној академији предавао је поред тога и ратну вештину и стратегију.39) Поново је пензионисан новембра 1897.40) Поново је реактивиран августа 1900, када је унапређен у чин генерала.41) Од 1900. до 1901. био је командант Шумадијске дивизијске области, а од 1901. до смрти 1902. био је командант Моравске дивизијске области.42) Умро је у Нишу 19. марта/1. априла 1902.43)

Литература

  • Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, књига 3, 445
  • Петар Опачић, Саво Скоко, Српско-турски ратови 1876-1878, БИГЗ, Београд, 1981.
  • Слободан Ђукић, Страни утицаји на развој српске војне доктрине 1878-1918 године, докторска дисертација, Београд, 2013.
  • Милић Милићевић и Љубодраг Поповић, Генерали војске Кнежевине и Краљевине Србије, Војноиздавачки завод, Београд, 2003.
  • Слободан Јовановић, Влада Милана Обреновића, књига 3, Београд, 1934.
1)
„НА”, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, књига 3, 445
2) , 3) , 13)
М. Милићевић, Љ. Поповић, 2003, стр. 182
4) , 5) , 6) , 9) , 11) , 12) , 14) , 15) , 16) , 19) , 20) , 21) , 22) , 23) , 24) , 25) , 28) , 30) , 31) , 36) , 37) , 38) , 40) , 41) , 42) , 43)
НА
7) , 8) , 10) , 26) , 27) , 33) , 35) , 39)
М. Милићевић, Љ. Поповић, 2003, стр. 184
17)
П. Опачић, С. Скоко, 1981, стр. 119
18)
П. Опачић, С. Скоко, 1981, стр. 120
29)
Влада Милана Обреновића, 3, стр. 161
32)
Влада Милана Обреновића, 3, стр. 264
34)
Влада Милана Обреновића, 3, стр. 318
Штампање