Добро дошли на Српску енциклопедију

Никола Крстић

Никола Крстић (Вац (Аустроугарска), 2. или 5. октобар 1829 — Шабац, 24. или 25. јануар 1902),1)2)3) историчар и правник, доктор права и философије, професор београдског Лицеја, члан Апелационог суда, председник Касационог суда и државни саветник.

Школовање

Никола Крстић рођен је у Вацу 2. или 5. октобра 1829. у сиромашној породици.4) Детињство је провео у Сентандреји и у њој је завршио основну школу.5) Гимназију је завршио у Вацу, а након завршених шест разреда гимназије прешао је у Пешту на двогодишњу филозофију (виша гимназија) и матурирао је 1847/1848.6) Од 1846. био је питомац Матице српске и становао је у Текелијином заводу.7) Због Мађарске револуције школе су биле затворене 1848/1849, па се придружио Српском народном покрету 1848-1849. и боравио је у Сремским Карловцима, Новом Бечеју, Бечкереку и Земуну.8) Био је најпре чиновник Главнога одбора у Сремским Карловцима, а затим секретар новобечејскога срескога одбора, а у Земуну је писао по разним новинама.9)10) Када су у Пешти поново отворене школе вратио се и уписао 1849. на правни факултет.11) Студиј права је завршио 1853/1854, а у међувремену је 1851. докторирао филозофију.12) Државни испит из права положио је 1853, а право је докторирао 1854. Био је питомац Текелијанума све време школовања у Пешти од 1846. до 1854.

Професор, судија и државни саветник

Изабран је у марту 1853. за професора на гимназији у Новом Саду, а у јесен исте године прешао је у Србију, где је на београдском Лицеју постављен за професора енциклопедије права и историје законознања.13) За сталнога професора постављен је 1855. и на том месту остао је до 1862. када је постављен за начелника у министарству унутрашњих послова.14) Био је начелник полиције током бомбардовања Београда 1862.15) Илија Гарашанин га је слао да у Паризу учи француски, а заправо да преговара са италијанским генералом Стефаном Тиром, који је настојао да удружи Мађаре и Србе против Аустрије.16) Никола Крстић је знао јако добро мађарски, па га је Гарашанин два пута 1864–1865. слао на тајне преговоре са Мађарима у Пешти о војвођанском питању и о могућности српско-мађарске сарадње.17) Крстић је уобличио српске жеље као поново стварање аутономне Војводине са српским као званичним језиком, избор патријарха и образовање скупштине.18) Мађари су били спремни да изађу у сусрет неким мањим захтевима, али не и стварању аутономне Војводине са српским језиком као званичним.19) За време Аустријско-пруског рата 1866. Гарашанин га је слао два пута у Пешту да разговара са Мађарима.20) Члан Касационога суда је од 1865, а његов председник постао је 1875.21) Касније 1884. постављен је за члана Државнога савета, а потпредседник савета постао је 1894.22) Исте године пензионисан је 17. маја 1894. у време укидања Устава из 1888.23)

Књижевност и историја

Књижевни рад започео је 1848. и своје дописе је слао у Српске Новине, Напредак и Словенски Југ. Био је до октобра 1849. сарадник и главни уредник Позорника, органа патријарха Рајачића.24) Када је дошао у Београд наставио је да за разне новине пише чланке. Јављао се и у расправама по правним питањима и у тумачењима разних процеса иза законика.25) Када је Матица српска расписала конкурс за Историју српскога народа Крстићева историја је награђена као најбоље дело, али од ње су штампана само два свеска, до владавине краља Милутина.26) Трећи свезак му је био у рукопису приређен за штампу и обухватао је период до цара Уроша.27) Од те историје Крстић је направио краћи извод, који је више од 20 година служио као уџбеник по гимназијама.28) Написао је Историју српскога народа и за основне школе. Исто тако написао је уџбеник земљописа за гимназије.

Пред крај живота тестаментом је своју имовину оставио Српској краљевској академији, а поред тога оставио је легате и многим другим просветним и добротворним заводима.29) Умро је у Шапцу 24. јануара 1902.30) Редовни је члан Друштва српске словесности од 3. I 1854. Редовни је члан Српског ученог друштва (Одсека за науке историјске и државне) наименован 29. VII 1864. Члан Одбора СУД и секретар Одсека за науке историјске и државне СУД од 12. X 1864, 1865, 1866, 1867, 1878, 1879, 1880. Почасни је члан Српске краљевске академије од 15. XI 1892.

Литература

Спољне везе

2)
„НА”, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1929, књига 2, 538
3)
Дакле датуми према старом календару су 20. или 23. септембар и 11. или 12. јануар
4) , 5) , 6) , 8) , 10) , 11) , 12) , 14) , 21) , 22) , 23) , 24) , 25) , 26) , 27) , 28) , 29) , 30)
ЖИ
7)
Стојан Новаковић, 1908, стр. 4
9) , 13)
НА
15)
Стојан Новаковић, 1908, стр. 12
16) , 17) , 18) , 19)
Дејвид Мекензи, 1987, стр. 347
20)
Дејвид Мекензи, 1987, стр. 359
Штампање