Корисничке алатке

Алатке сајта


лука_ћеловић

Лука Ћеловић

Лука
Ћеловић
luka_celovic.jpg
Рођење:
31. октобар 1854.
Придворци код Требиња,
Османско царство

Смрт:
15. август 1929.
Београд,
Краљевина СХС

Лука Ћеловић (Придворци код Требиња, 31. октобар 1854 — Београд, 15. август 1929),1) српски велетрговац, рентијер, почетком двадесетог века један од најбогатијих људи у Србији, водећи финансијер и једна од најутицајнијих личности међу Србима пореклом из Херцеговине, председник Београдске задруге, национални радник и велики српски просвјетни добротвор. Био је главни финансијер четничке акције у Македонији. Био је и највећи добротвор Београдскога универзитета.

Биографија

Рођен је на Светога Луку 31. октобра 1854. Његова породица потиче највероватније од Рисна. Није познато да ли је и када учио школу, а ако јест то је било мало у Требињу, Бањој Луци и Брчком. Био је шегрт код очевог пријатеља Јовеана Пиштелића у трговачкој радњи у Бањој Луци до 1871, а онда је годину дана шегртовао код стрица Јована Ћеловића у трговини у Брчком.2)3) Године 1872. морао је напустити Босну и дошао је у Београд своме земљаку, архимандриту Нићифору Дучићу, који га је дао као шегрта у тадашњу познату галантеријску радњу Радосављевића и Игњатијевића4) 1875.

Добровољац у рату са Турцима

Када је пукла Невесињска пушка, односно избио српски устанак у Херцеговини 1875. године, Лука се, као добровољац, враћа у родну Херцеговину.5) Учествовао је у борбама код Стоца, Љубиња и код Утве. Код Утве су устаници на све могуће начине спречавали да Турцима Требињцима стигне помоћ из Цариграда. У борбама са Турцима код Утве био је лакше рањен у ногу, али брзо се опоравио и придружио се својој чети и наставио борбу.6) Кад је и Србија објавила рат Турској добровољци из Херцеговине враћају се у Београд, а са њима и Лука, па наставља војевање у оба српско-турска рата, 1876. и 1877—1878.

Оснивање Београдске задруге

По завршетку рата, Ћеловић је 1878. отпочео самосталну трговину домаћим производима (шљиве, жито и друга храна), а све то уз велику помоћ својих земљака, познатих трговаца Крсмановића и Параноса.7) Веома брзо је напредуовао у трговини, па почиње да се бави снабдевањем војске овсом и општинских стражара хлебом.8) Лука је до 1882. године већ био угледан трговац. У јесен 1882. основана је Београдска задруга за међусобно помагање и штедњу, као завод мањих људи, с незнатним удјелима и малим капиталом. Циљ задруге је био да јефтиним кредитима помажу трговце да не упадну у замку зеленаша. Непосредно пре тога пропало је неколико задруга и банака са сличним циљем.9) Лука Ћеловић је био међу првима који су свој капитал уложили у задругу, па је од 1883. члан управнога одбора задруге, а од 1887. председник је управног одбора Београдске задруге.10) Једва писмен, самоук, Ћеловић је напорним трудом од Београдске задруге начинио један од најјачих и најсолиднијих српских новчаних завода и индустријских предузећа. Председник Задруге био је до своје смрти 1929. Задруга је након некога времена постала толико јака да је посуђивала новац београдској општини и држави и да осигурава бројне зграде, а отворила је филијале и у Скопљу и Солуну.

Главни финансијер четничких акција

Стање у Старој Србији било је изузетно тешко. Бугарска егзархија је у Македонији забрањивала слављење славе и да се славе српски свеци. Српске књиге су избацивали из школа и цркава. Српски епископи су онда почели да отварају школе уз помоћ новца добијенога из Србије. Тек тада су почели да се такмиче са дубоко укорењеном бугарском пропагандом. Читави крајеви су почели да се одвајају од бугарске егзархије и да прилазе српским епископима. Бугари су онда од 1902. почели да организују разбојничке чете, које су поубијале много српских истакнутих људи, а нарочито су се окомили на свештенике и учитеље. Као последица терора ВМРО-а и албанских и турских башибозука над Србима у Старој Србији и Македонији у патриотским круговима у Београду, Врању, Скопљу и Битољу се родила идеја о формирању српске четничке организације која би спроводила координирану оружану одбрану Срба. Због неодлучности српске владе долази до приватне иницијативе. Милорад Гођевац је био најзаслужнији за организовање четничких акција у Македонији. Гођевац је за целу акцију заинтересовао свога пријатеља Луку Ћеловића, који је постао главни финансијер четничких акција.11) Ћеловић и др Милорад Гођевац почели су опремати чете и слати их у Стару Србију. Да није било Ћеловића, према речима др Гођевца, главног покретача идеје о четничкој акцији, од целог тог посла не би било ништа, јер је он сам давао по 40.000 до 50.000 динара годишње за опремање чета.12) Бугарски комитет уочио је сву опасност таквог рада за бугарске циљеве и осудио је Ћеловића, као и др Гођевца, на смрт.13) Послати атентатори нису успели стићи до Београда. Послије 29/5 1903. године Ћеловићу и др Гођевцу пришао је и генерал Јован Атанацковић као вођа младих официра, који су у Мајском преврату извршили официрски пуч и промену на престолу. Тако је образован и формално средишњи комитетски одбор, у чијем су акционом делу Ћеловић и др Гођевац остали све до ослобођења Старе Србије и Македоније.

Значај високошколскога образовања

Иако је био нешколован Лука Ћеловић је схватао значај школства. Схватао је колико је велики национални значај и утицај омладине са универзитета. Док је финансирао четнички покрет долази у контакт са високобразованим студентима и то му постаје јасније. Ћеловић је због тога у првом тестаменту 1911. године све своје имање тестаментом оставио Београдском универзитету14) (изузимајући мале легате родбини) што је износило преко 50 милиона динара.15) Основао је „Задужбину Луке Ћеловића - Требињца, београдског трговца” 1926. године у склопу прославе дана Светог Саве на Београдском универзитету, његово писмо прочитао је тадашњи ректор Павле Поповић.

Изградња Савамале

Савамала је била запуштен и сиротињски део Београда око железничке станице. Тај крај је често био поплављиван, па се знало саобраћати и у чамцима. Лука Ћеловић је преобразио Савамалу у отмен и модеран део града.16) Најпре је ту изградио своју кућу, онда је дао да се подигне луксузна палата Београдске задруге, а после тога палату Бристол, у којој је данас хотел Бристол. Поред тога дао је да се уреди велики парк поред данашњега Економскога факултета, чије је одржавање свакодневно нагледао17) и који сада по њему носи име.18)

Литература


Luka Celovic

1)
„АТ”, Мира Софронијевић: Даривали су своме отечеству, Београд, 1995.
2)
Даница Филиповић, 2004, стр. 3
3) , 4) , 5) , 6) , 7) , 8) , 9) , 10) , 11) , 12) , 13) , 15)
АТ
16) , 17) , 18)
Даница Филиповић, 2004, стр. 4
лука_ћеловић.txt · Последњи пут мењано: 2023/07/07 08:40