Садржај
Карађорђевићи (након 1945)
| Карађорђевићи |
|---|
| Седиште: Београд, Србија Старешина Краљевског дома: Александар Карађорђевић Наследник: Филип Карађорђевић Званични сајт: royalfamily.org |
Карађорђевићи, након 1945. године су живели у изгнанству ван Југославије и Србије до 2001.
Данашњи династички старешина је Александар Карађорђевић, син јединац последњег југословенског краља Петра II Карађорђевића. Он је у јавности познат као „Александар II Карађорђевић”, а његова породица као „Краљевска породица Србије”.
Историја
Последњи југословенски краљ Петар II Карађорђевић је узео краљевску власт током војног пуча од 27. марта 1941. године када је трочлано краљевско Намесништво било приморано да поднесе оставку. У земљи је владао само 19 дана пошто је 14. априла отишао у избеглиштво током Априлског рата. Подржавао је Југословенску војску у отаџбини под командом ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића, а затим је септембра 1944. позвао Србе, Хрвате и Словенце да приступе у НОВЈ под командом маршала Јосипа Броза Тита. Краљ Петар II је свечаном декларацијом од 29. јануара 1945. године у Лондону донео Одлуку о преносу краљевске власти на Краљевско намесништво до одлуке Уставотворне скупштине о коначном уређењу државе. Дана 29. новембра укинута је монархија, а проглашена република.
У међувремену, 17. јула 1945. године у Лондону је рођен Александар Карађорђевић, син краља Петра Другог. Он је од рођења до укидања монархије био југословенски престолонаследник. Краљ Петар је након Другог светског рата живео са породицом у САД где је и умро 3. новембра 1970. Династички старешина од тада је његов син јединац Александар, бивши престолонаследник. Краљевић Томислав Карађорђевић је живео у Великој Британији и био је ангажован у животу српске емиграције, а краљевић Андреј Карађорђевић у Великој Британији и САД. Оба краљевића имају мушко потомство. Кнез-намесник Павле Карађорђевић је већину живота у избеглиштву провео у Француској. Такође има мушко потомство.
Дана 8. марта 1947. године Председништво Президијума Народне скупштине ФНРЈ је донело указ о одузимању држављанства и конфисковању целокупне имовине следећим Карађорђевићима: Петру (Александра), Александру (Петра), Томиславу (Александра), Андреју (Александра), Марији (Александра), Павлу (Арсена), Олги (Павла), Александру (Павла), Николи (Павла) и Јелисавети (Павла).7115) Једино је некадашњи српски престолонаследник Ђорђе П. Карађорђевић остао живети у Београду до смрти 1972. године. Није оставио потомство.
Године 2001. тадашња Савезна Република Југославија је укинула указ из 1947. доношењем Закона о укидању Указа о одузимању држављанства и имовине породици Карађорђевић.7116) Одређено је да ће услови за повраћај конфисковане имовине бити уређени посебним законом. Затим, од 17. јула 2001. године Краљевски двор у Београду је постао резиденција династичког старешине Александра Карађорђевића и његове породице.
Краљевски дом
Краљ владалац је био врховни старешина и заштитник свима члановима Краљевског дома. Односи и ранг чланова Краљевског дома уређивали су се правилником који је прописивао краљ. Последњи Породични правилник за чланове Краљевског дома Краљевине Југославије донесен је 5. априла 1930. године.7117) Краљевску власт (и старешинство у Краљевском дому) наслеђује само мушко потомство по реду прворођења или се евентуално одређује наследник из побочне линије.
Према члану 38. Устава Краљевине Југославије (1931) Краљевски дом су састављали: краљица супруга, живи преци краљеви у правој линији, из исте династије, са својим супругама, живи потомци краљеви у правој линији са својим супругама и потомцима, рођена браћа краљева и њихови потомци са својим супругама, сестре краља владаоца, и сви женски потомци до удаје, стриц краља Александра I кнез Арсен, кнез Павле са супругом и потомцима, и то женским потомцима до удаје.
Краљ Петар II Карађорђевић је 17. маја 1941. године у Јерусалиму прогласио измену члана 38. Устава и прописао да Краљевски дом саставља: краљица, супруга краљева; његови живи преци и његови потомци у правој линији са супругама и потомцима; млађа браћа краљева и њихови потомци са њиховим супругама; сестре владајућег краља, као и сви женски потомци до њихове удаје.7118) Народно представништво није никада дало накнадну сагласност на ову изузетну уставну промену, како је било прописано чланом 116. Устава.
„Краљевска породица Србије”
Данашњи династички старешина Александар Карађорђевић користи титулу „Његово краљевско височанство престолонаследник Александар”, а у јавности је највише познат под именом „Александар II Карађорђевић”. Његов син и наследник Филип Карађорђевић користи титулу „Његово краљевско височанство принц наследник Филип”. Данас су односи и ранг династичких чланова уређени по Изменама и допунама Породичног правилника за чланове Краљевског дома из 1997. године по којима су уведене титуле „принц” и „принцеза” док је службеним Породичним правилником из 1930. прописано да су чланови Краљевског дома „краљевићи, кнежеви и кнегиње” са титулом „краљевског височанства”.7119) Није познато зашто се данас званично не спомиње Краљевски дом већ само „Краљевска породица Србије”.
Краљевску породицу чине: престолонаследник Александар и принцеза Катарина, принц Петар (одрекао се престола), принц наследник Филип и принцеза Даница са принцем Стефаном и принцезом Маријом и принц Александар. Осим мушких припадника краљевске породице у поретку наслеђивања налазе се још: принчеви Никола, Ђорђе и Михаило (синови краљевића Томислава)7120) и принчеви Владимир и Димитрије (синови краљевића Андреја).7121)
Према ставу „Краљевске породице Србије” мушки припадници млађе линије Карађорђевића (која потиче од Карађорђа, а наставља се преко његовог сина кнеза Александра и његовог сина кнеза Арсена и унука кнеза-намесника Павла, до праунука кнеза Александра) кнежеви Димитрије, Михаило, Сергије и Душан немају никаквих наследних права. Женски припадници ове линије су: кнегиња Барбара (удовица кнеза Александра), кнегиња Јелена (кћерка кнеза Александра) и кнегиња Јелисавета (сестра кнеза Александра, кћерка кнеза-намесника Павла).
При „Краљевској породици Србије” установљена су три најважнија саветодавна тела: Крунски савет, Крунско веће и Крунски кабинет (енгл. Crown Council, Privy Council, Crown Cabinet). Престолонаследник Александар делује у својству држаоца престола, носиоца краљевских овлашћења и старешине дома који отелотворује круну. Крунски савет је шире тело са највише 30 чланова са доживотним мандатом. Бави се стратешким питањима од највећег значаја за судбину народа, државе и круне. Крунско веће је уже тело са највише 10 чланова који се именују на неодређено време. Бави се дневним пословима круне. Заједничка седница свих саветодавних тела је Крунски сабор. За послове координирања саветодавним телима именује се канцелар.7122) За време српске и југословенске монархије постојао је Дворски савет, под председништвом краља, као тело за „оцену и расправу дисциплинских иступа” у Краљевском дому.