C обзиром на то да су се све избегличке такозване „југословенске владе” за све време тешке ослободилачке борбе народа Југославије држале непријатељски према тој ослободилачкој борби и према народно-ослободилачком покрету у земљи;
с обзиром да су, злоупотребљавајући гостопримство савезничких влада, непрекидно протурале лажи и клевете против Народно-ослободилачке војске и партизанских одреда Југославије, против органа народне власти у ослобођеним деловима земље, као и против органа народно-ослободилачког покрета уопште;
с обзиром да су преко својих агената у земљи, a у првом реду преко свог „министра војске, морнарице и ваздухопловства” и „начелника Врховне команде“ Драже Михаиловића, систематски у земљи организовале братоубилачки рат у циљу угушивања народног устанка; да су преко њега и преко њему потчињених команданата склапале споразуме и савезе са немачким, италијанским и бугарским окупаторима и њиховим слугама Павелићем, Недићем и Рупником у циљу уништења народно-ослободилачке војне силе, идући дотле да јe њихова такозвана „југословенска војска у отаџбини”, под врховном командом Драже Михајловића, за све време водила заједничке операције са Немцима, Италијанима и Бугарима, усташама, Недићевом „српском стражом“ — и словеначком „белом гардом“ против народно-ослободилачких снага и против ослобођених територија Југославије, чиме је истовремено радила на штету интереса заједничке борбе Савезника;
с обзиром на то да су преко тих истих својих агената у земљи и своје такозване „југословенске војске у отаџбини” организовале систематско масовно истребљивање Муслимана, Хрвата и српских родољуба у циљу да физичким истребљивањем ових створе услове за оснивање Велике Србије, чиме су директно помогле Хитлерову политику истребљења наших народа и навукле на себе одговорност за масовна зверства и злочине почињене над нашим народима;
с обзиром на то да јe краљ Петар II Карађорђевић давао поверење таквим „владама” и њеном „министру војске, морнарице и ваздухопловства”, Дражи Михајловићу, кога јe унапредио у армиског генерала и учинио га начелником своје Врховне команде, иако му јe био познат њихов издајнички рад, да је давао унапређења и одликовања издајницима и злочинцима, који су у служби окупатора криви за многобројне злочине и издајства против свог народа; да јe, с друге стране, ражаловао оне официре бивше југословенске војске који су од првог дана устанка били у редовима народних бораца и многи пали херојском смрћу; као и с обзиром на то да су под заставом краља и монархије вршена и да се још увек врше гнусна издајства и страшни злочини против свих народа Југославије;

Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије, изражавајући вољу и тежњу свих народа Југославије, доноси следећу одлуку:

1. Такозваној југословенској влади у иностранству одузимају се сва права законите владе Југославије, a напосе право да пред страним државама заступа народе Југославије. To важи и за сваку другу „владу” која би у будуће била створена у земљи или изван земље, a мимо воље народа Југославије, која се данас изражава једино у Антифашистичком већу народног ослобођења Југославије.

2. Краљу Петру II Карађорђевићу забрањује се повратак у земљу, с тим да ће питање краља и монархије решити сам народ својом сопственом вољом после ослобођења читаве земље.

3. Налаже се претседништву Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије да, у сврху поништења и поновног склапања, односно одобрења, прегледа међународне уговоре и обавезе које јe у иностранству у име Југославије склопила избегличка „југословенска влада”.

4. Међународни уговори и обавезе, које би у будуће у иностранству склопила у име Југославије или њених народа избегличка такозвана Југословенска влада, неће се признати.

5. Ова одлука ступа одмах на снагу.

Бр. 2.
Дне 29 новембра 1943
у Јајцу

• „Службени лист Демократске Федеративне Југославије”, број 1/1945

Odluka o zabrani povratka u zemlju kralju Petru II Karadjordjevicu (1943)