Корисничке алатке

Алатке сајта


илија_огњановић

Илија Огњановић

Илија Огњановић Абуказем (Нови Сад, 12. мај 1845 — Пешта, 21. август 1900), српски лекар и књижевник, један од оснивача српске хумористичке приповетке. Био је први уредник обновљенога књижевнога листа Јавор (1874—1892).

Школовање

Илија Огњановић Абуказем је рођен 12. маја 1845. године у Новом Саду.1)2)3) Основну школу завршио је у Новом Саду, а нижу гимназију похађао је такође у Новом Саду. Вишу гимназију похађао је у Сремским Карловцима, Печују и Пешти, где је матурирао.4)5) Као одличан ученик изабран је за Текелијинога питомца, тј. добио је стипендију за школовање.6) Студиј медицине уписао је 1866. у Пешти, а дипломирао је 1872. у Бечу.7) Специјализацију из хирургије положио је 1873.8)

Књижевни рад

Још 1861. покренуо је ђачки сатирични часопис Зољу, а 1862. уређивао је Ђачки Венац.9) У Печују је 1863. током школовања основао Ђачко књижевно друштво и био његов председник.10) У Пешти се упознао са Јованом Јовановићем Змајем, са којим је остао пријатељ до краја живота. Познанство са Змајем пресудно је утицало на његов живот и рад.11) Био је главни Змајев помагач и сарадник при уређивању Змаја, Жиже и Стармалога.12) Објављивао је често под псеудонимом Абуказем, по арапском врачу Абу Казему.13) Током 1866. свом презимену додаје надимак Абуказем.14) Од 1864. сарађивао је у Даници, у којој је објавио неколико прича.15) Редовно је сарађивао и у Змају, у коме објављује своје приповетке. У Застави је од 1869. писао сатире.

Јавор

Након повратка у Нови Сад увидео је да није било код Срба ниједнога књижевнога листа, па је обновио Јавор и био је његов први уредник.16)17) Деветнаест година био је уредник Јавора (1874—1892), у коме је објављивало око 400 сарадника.18) Огњановић је најпознатији као хумориста и сатиричар и поред Јована Јовановића Змаја био је једини сатиричар све до појаве Стевана Сремца, Радоја Домановића и Бранислава Нушића.19) Нушић је рекао да му је Абуказем био учитељ у књижевности.20) Заједно са Светозаром Милетићем, Лазом Костићем и Јованом Јовановићем Змајем пропратио је све догађаје код српскога народа и представљао је глас савести српскога народа у Војводини.21) Заслужан је за очување успомене о знаменитим Србима из Новога Сада и за прикупљање података о њима, а то је објавио у Јавору у серији чланака Гробови знаменитих Срба, што су им кости У Новом Саду покопане (Нови Сад, 1890) и Занимљиве приче и белешке из живота знаменитих Срба (1900).22) Објавио је и Где је умро који од наших знаменитих покојника (1892).

Био је члан Књижевног одбора Матице српске од 1880. до 1887. године, а потпредседник књижевнога оделења Матице српске од 1891. до 1894. Био је дописни члан Српскога ученога друштва и почасни члан Српске краљевске академије.

Каријера лекара

Након завршенога школовања вратио се 1873. у Нови Сад, где је започео са лекарском праксом. У време његовога повратка у Новом Саду је владала епидемија колере.23) Лекарску праксу започео је као вршилац дужности градског лекара, а онда као приватни лекар.24) Десет година био је и лекар болничке задруге трговачке омладине. Током 1884. именован је за градскога физикуса, па онда за срескога лекара, а постао је и лични лекар своје добротворке Марије Трандафил.25) Током 1888. постављен је за управника Порођајнога оделења новосадске болнице и ту дужност обављао је до смрти 1900. године.26) Писао је и стручне чланке и брошуре из области медицине. Током 1876. написао је О дифтеричној вратобољи за српске матере, а 1884. брошуру Како се ваља чувати и лечити од колере.27) За свештенике је написао Имена болести што смрт могу да нанесу - научни називи протумачени немачким, мађарским и српским језиком.28)

Литература

2)
„НА”, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1929, књига 3, 207
4) , 6) , 16) , 18)
ЖИ
5) , 7) , 8) , 10) , 14) , 21) , 23) , 24) , 25) , 26) , 27) , 28)
ИО
9) , 11) , 12) , 13) , 15) , 17) , 19) , 22)
НА
илија_огњановић.txt · Последњи пут мењано: 2020/03/15 23:24 од жељко_тодоровић