Душан Стефановић
Рођење: 16. новембар 1870. Београд, Кнежевина Србија Смрт: 12. август 1951. Београд, Југославија

Душан Стефановић (Београд, 16. новембар 1870 — Београд, 12. август 1951), српски генерал. Био је министар одбране Краљевине Србије од јануара до децембра 1914. Као министар одбране дошао је маја 1914. у сукоб са официрским кором због подржавања Уредбе о приоритету грађанске над војном влашћу на новоослобођеним територијама. Био је председник Југословенског олимпијског комитета од 1927. до 1931.

Душан Стефановић је рођен 16. новембра 1870. године у Београду.¹⁾²⁾ Његов отац био је мајор у Београду.³⁾ У Београду је завршио основну школу и шест разреда гимназије.⁴⁾ Ступио је 1887. на Нижу школу Војне академије као питомац 20. класе.⁵⁾ Војну академију завршио је 1890, када је произведен у чин артиљеријског потпоручника.⁶⁾ Од 1890. до 1892. био је водник у пољској артиљерији.⁷⁾ Од 1892. до 1894. као питомац 4. класе похађао је Вишу школу Војне академије.⁸⁾ Вишу пколу Војне академије завршио је 1894. Након тога неколико месеци био је поново на служби као водник у пољској артиљерији.⁹⁾ Од 1894. до 1896. био је наставник у артиљеријској подофицирској школи.¹⁰⁾ Припремао се од 1896. до 1898. за генералштабну струку.¹¹⁾ Генералштабну припрему успешно је завршио 1898.¹²⁾

Након завршене генералштабне припреме био је од 1898. до 1900. помоћник начелника генералштаба Шумадијске дивизијске области.¹³⁾ Унапређен је 1899. у генералштабног капетана.¹⁴⁾ Постављен је марта 1900. за ордонанс официра команданта активне војске, тј. краља Милана Обреновића.¹⁵⁾ На том месту био је до јула 1900, тј. до женидбе краља Александра Обреновића и његовог раскида са оцем.¹⁶⁾ Након тога од јула 1900. до марта 1901. био је начелник генералштаба Дунавске дивизијске области.¹⁷⁾ После тога од марта 1901. до априла 1902. био је командант батаљона у 17, 2. и 6. пешадијском пуку.¹⁸⁾ Унапређен је 1902. у чин мајора. Од априла до октобра 1902. био је начелник штаба Коњичке дивизије, а онда је поново премештен на дужност у Команду активне војске, где је од октобра 1902. до априла 1905. био шеф извештајног одсека Команде активне војске.¹⁹⁾ У исто време поред те дужности од марта 1904. до априла 1905. био је и ађутант краља Петра I Карађорђевића.²⁰⁾ Од априла 1905. до октобра 1906. био је командант најпре 12. па онда 11. пешадијског пука.²¹⁾ Постављен је октобра 1906. за шефа Унутрашњег одсека Операцијског одељења Главног генералштаба и на тој дужности се задржао до марта 1907.²²⁾ Упућен је 1907. на стажирање у француску војску.²³⁾ Од марта 1907. до октобра 1908. био је на усавршавању у француском пешадијском пуку у Тулузи.²⁴⁾ Унапређен је 1908. у чин потпуковника.

Након повратка са усавршавања у Француској постављен је октобра 1908. за команданта 1. пешадијског пука.²⁵⁾ Изашао је 1911. из генералштабне струке због непознатих разлога.²⁶⁾ Постављен је 1912. за команданта 8. пешадијског пука и са тим пуком учествовао је у Првом балканском рату.²⁷⁾ Унапређен је јануара 1913. у чин пуковника.²⁸⁾ Био је од августа до краја децембра 1913. председник комисије за разграничење са Грчком.²⁹⁾ Био је постављен крајем 1913. на место војног аташеа у Букурешту, али није ни стигао да оде на ту дужност, јер је за време припрема за одлазак именован за министра одбране.³⁰⁾

Постављен је за министра одбране у влади Николе Пашића и на тој дужности је био од 4/17. јануара 1914. до 22. новембра/5. децембра 1914.³¹⁾ Када му је понудио место министра одбране Пашић му је обећавао већи војни буџет.³²⁾ Као министар одбране био је изузетно лојалан и послушан министар Николе Пашића.³³⁾ Никола Пашић би често склапао договоре ои увозу наоружања са Француском и Русијом, а онда би тек накнадно тражио од Стефановића да напише образложења за такве набавке.³⁴⁾ Требао је да буде министар преко кога би краљ као врховни командант командовао војском, него уместо тога он је имао улогу чиновника врха Радикалне странке.³⁵⁾ Спроводио је наредбе радикала без обзира на мишљење војног врха.³⁶⁾ Није уважавао мишљење генералштаба, односно Радомира Путника.³⁷⁾ Сви министри одбране пре њега штитили су млађе заверенике из 1903.³⁸⁾ Дошао је у сукоб са Црном руком, која га је оптуживала да је официрски кор предао на милост и немилост радикалима.³⁹⁾ Министри одбране су до тада подржавали активности Официрске задруге, а Душан Стефановић је први дошао у сукоб са управом Официрске задруге.⁴⁰⁾ Једно време новоослобођена Македонија је била под војном управом, али када је дошла под цивилну власт радикали су поставили корумпиране службенике.⁴¹⁾ Војни официри су почели да приговарају полицијским службеницима због крађа и корупције, па је дошло до сукоба војне и цивилне власти.⁴²⁾ Априла 1914. влада је издала Уредбу о приоритету грађанске над војном влашћу на новим територијама.⁴³⁾ Војни командант у Македонији Дамјан Поповић се оглушио о ту уредбу, па је био смењен, али официри су га изабрали за шефа одицирског клуба и супростављали су се влади. У време кризе маја 1914. око Уредбе о приоритету имао је могућности да утиче на ублажавање кризе, али он је својим поступцима потакао официрски кор на још већу непослушност радикалској влади.⁴⁴⁾ За време његове управе било је пропуста у набавкама, јер је у комисијама за пријем материјала одредио искључиво државне грађанске чиновнике.⁴⁵⁾ За време његовога мандата Аустроугарска је објавила рат Србији. Након почетка рата почеле су конзултације о концентрационој влади, па је било бтно да се у ту владу увуку слободни радикали. Током конзултација о концентрационој влади, Драгутин Димитријевић Апис је у јесен 1914. саветовао самосталне радикале да за улазак у владу поставе услове, да се из владе избаце Стојан Протић, Велизар Јанковић и Душан Стефановић.⁴⁶⁾ Никола Пашић је онда 5. децембра 1914. саставио концентрациону владу без Велизара Јанковића, Стојана Протића и Душана Стефановића.

Од 1915. до 1919. био је војни изасланик и шеф војне мисије у Француској.⁴⁷⁾ Унапређен је октобра 1918. у чин генерала.⁴⁸⁾ По повратку у земљу до новембра 1921. био је управник двора.⁴⁹⁾ Због афере са грађевинским материјалом смењен је са те дужности и против њега је спроведена истрага.⁵⁰⁾ Крајем 1920. постављен је за владиног делегата и комесара у комисији за разграничење са Бугарском.⁵¹⁾ Постављен је јануара 1921. за помоћника команданта Треће армијске области, а онда октобра 1921. за помоћника команданта Друге армијске области. Од децембра 1921. до јануара 1924. био је војни изасланик у Грчкој.⁵²⁾ Унапређен је 1923. у чин дивизијског генерала. Постављен је јануара 1924. за канцелара краљевих ордена.⁵³⁾ Био је 1928. председник комисије за обнову граница са Грчком. Пензионисан је 1929. године.⁵⁴⁾ Као пензионер радио је на изради библиографије часописа „Ратник”, али тај посао је веома површно урадио.⁵⁵⁾ Био је председник Југословенског олимпијског комитета од 1927. до 1931. За време Другог светског рата и окупације живео је у Београду и није се мешао у политику. Умро је 12. августа 1951. године у Београду.⁵⁶⁾

• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 4, Београд, 1929, стр. 477—478
• Велимир. Ј. Иветић, Политичка улога министара војних Краљевине Србије од 1903. до 1914. године ( докторска дисертација), Факултет политичких наука, Београд, 2013.
• David MacKenzie, Apis:The congenial conspirator, East European Monographs, Boulder, 1989.

Dusan Stefanovic